Pregovori oko minimalne zarade - kada će minimalac moći da pokrije najjeftiniju potrošačku korpu
Komentari17/07/2021
-19:20
Borba oko minimalne zarade ove godine je počela i pre prvog sastanka Socijalno-ekonomskog saveta na kojem bi trebalo da se pregovara o visini najniže plate koju će od 1. januara primati najmanje plaćeni radnici u Srbiji. Predsednik Aleksandar Vučić rekao je da će minimalac umesto 32.900 do kraja godine biti 35.000 dinara, a nagovestio je i koliko će država smanjenjem poreza poslodavcima pomoći u podizanju minimalne cene rada.
Na ovu ponudu su odmah reagovali i sindikati, koji traže da se minimalac izjednači sa minimalnom potrošačkom korpom. Prema poslednjim podacima Ministarstva trgovine za april, to bi značilo da radnik može da dobije najmanje 38.991 dinar. Poslodavci tvrde da je i povećanje od 2.000 dinara veliko opterećenje za njihove budžete, a o mogućnosti da radnicima isplate po gotovo 6.000 više mesečno za njih u ovom trenutku nema ni govora.
Sindikati: Minimalac da bude 39.000 dinara
Savez samostalnih sindikata Srbije, Ujedinjeni granski sindikati "Nezavisnost" i Centar za politike emancipacije pozvali su građane, društvene pokrete i nevladine organizacije da podrže zahteve sindikata za podizanjem minimalne zarade do nivoa minimalne potrošačke korpe. Oni su istakli da je i sama metodologija izrade minimalne potrošačke korpe višestruko problematična, jer ne odražava civilizacijski minimum zadovoljenja ekonomskih i socijalnih potreba radnika i njihovih porodica.
Napominju da ona podrazumeva da tročlana porodica raspolaže sa tek 1.500 dinara za obrazovanje na godišnjem i 580 dinara za hranu na dnevnom nivou, što je mnogo manje od realnih potreba. A čak i tolika, ona je za oko 400.000 srpskih radnika koji su na minimalcu nedostižna.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata Ranka Savić, međutim, podseća da su još 2018. godine poslodavci obećali da će se do 2021. cena rada i minimalne potrošačke korpe izjednačiti.
"Oni su stavili potpis na taj dogovor, pa bi trebalo da počnemo i da poštujemo ono što smo potpisali. Poslodavci često zloupotrebljavaju mogućnost da daju minimalac radnicima. Predviđeno je da se minimalna zarada isplaćuje kratko vreme, ako je firma u problemu, posluje sa gubicima, ali to ne bi trebalo da traje duže od šest meseci. Kod nas je to standard. Imamo fiirmu u Smederevu u kojoj je 2.500 zaposlenih na minimalcu. U Srbiji posluju deset godina i radnike stalno plaćaju toliko. Oni sigurno nisu stalno u problemu, već je za strane kompanije postalo normlano da tako malo izdvajaju za naše radnike", smatra Savić.
S druge strane, ona kaže da može da razume da domaći preduzetnici ne mogu da podignu za toliko plate i zato pozdravlja svaku najavu države da učestvuje u tome. Vučić je najavio da će država podići prag za neoporezovani deo zarade, pa bi tako deo plate na koji poslodavci ne plaćaju porez umesto 18.300 bio 19.300 dinara. Najavio je i smanjenje poreza na zarade između 0,5 i 1,5 odsto.
Poslodavci: Sindikati traže nemoguće
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković način na koji se ovih dana priča o minimalcu smatra neuobičajenim, jer su se i vlast i sindikati izjasnili još pre početka pregovora. Smatra da to ima i svoje prednosti, ali i više mana.
"Usklađivanje sa potrošačkom korpom bi u ovom trenutku značilo povećanje minimalnih zarada za 24 odsto, a to bi bilo neodrživo. Sindikati traže nemoguće. Mi možemo da prihvatimo povećanje do nivoa rasta bruto-društvenog proizvoda (BDP), a ako bi to bilo šest posto, za još četiri bi trebalo da pomogne država. To se uklapa u računicu predsednika da se zarade povećaju do 35.000 dinara, ali uz smanjenje poreza i povećanje iznosa do kojeg se ne oporezuju. Najavljeno je da će to umanjenje biti od 0,5 do 1,5 odsto, a mi očekujemo da ćemo se izboriti za 1,5 odsto", kaže Atanacković.
On napominje da je deo zarade koji se ne oporezuje prethodnih godina sa 12.000 povećan na 15.000, pa kasnije na 18.300, a da je sada najavljeno da će biti 19.300 dinara. Smatra, međutim, da bi država trebalo poslodavce potpuno da oslobodi poreza na minimalnu zaradu, a da se onda povećaju porezi na sve plate iznad minimalca.
"Ponovićemo taj naš predlog i tokom pregovora u avgustu. Država bi mogla da se odrekne tih prihoda. Treba naći mehanizam koji koriste i druge države, da više izdvajaju oni koji više i imaju. To se može uraditi, a da budžet bude na istom", tvrdi Atanacković.
Sličan predlog nedavno je izneo i Fisklani savet u analizi Zakona o porezu na dohodak građana. Oni su predložili dva modela reformi. Jedna od reformi predviđa neoporezivi deo na zarade do 26.000 i povećanje stope na 15 odsto, dok za drugu reformu sa cenzusom od 40.000 dinara i porezom od 20 odsto kažu da bi učinila srpski sistem uporedivim sa najprogresivnijim sistema u regionu, poput Hrvatske ili Slovačke.
"Oba pristupa reformi bi omogućila značajno rasterećenje ispodprosečnih zarada i
poreskih obveznika sa izdržavanim članovima porodice – oko 40 odsto domaćinstava bi
osetilo smanjenje poreza, za blizu 50 odsto se poresko opterećenje ne bi osetnije promenilo,
dok bi se porez povećao za nešto više od 10 odsto domaćinstava sa najvišim primanjima" obrazložđili su u Fiskalnom savetu.
Minimalac ne pokriva osnovne potrebe
Iako je minimalna potrošačka korpa i dalje nedostižna najmanje plaćenim radnicima u Srbiji, razlika od 6.600 dinara je gotovo najmanja u poslednjoj deceniji. U aprilu 2011. godine je minimalna zarada bila 15.960, a potrošačka korpa je koštala duplo više - 30.236 dinara.
Sindikati imaju primedbe i na sadržaj minimalne korpe, čiji iznos sabira Ministarstvo trgovine. Po njihovim parametrima mesečno je za minimalnu korpu dovoljno 2,8 kilograma pilećeg, 1,8 kilograma svinjskog i 400 grama junećeg mesa, kao i kilogram pirinča, tri litra ulja, 200 grama liimuna i po kilogram naradža i banana. Onaj ko prima minimalac sebi može da priušti i 100 grama bombona i 200 grama čokolade mesečno.
Profesor sociologije na Filozofskom fakultetu u Beogradu Ognjen Radonjić za Euronews Srbija kaže da je na osnovu podataka iz potrošačke korpe jasno da veliki broj ljudi ne može da ispuni svoje egzistencijalne potrebe.
"To znači da moraju da prodaju imovinu da bi preživeli ili da se zadužuju kod banaka i ulaze u krug dužničkog ropstva. Minimalne zarade bi morale biti usklađene sa inflacijom, a u Srbiji godinama nisu. Zato se kupovna moć radnika toliko smanjila. Procenjuje se da u Srbiji oko 2,2 miliona ljudi živi u riziku od siromaštva", kaže profesor Radonjić.
On napominje i da je statistika koja se objavljuje u potrošačkoj korpi podložna manipulaciji, jer je pitanje koliko su zastupljene sve namirnice i usluge koje su čoveku potrebne tokom jednog meseca. Problem je što je, čak i takva, minimalna potrošaka korpa našim radnicima nedostižna.
Sredinom avgusta predstavnici poslodavaca, Vlade Srbije i sindikata počeće pregovore o minimalnoj ceni rada u okviru Socijalno-ekonomskog saveta, a najkasnije do 15. septembra biće određena visina minimalca za sledeću godinu. Kako sada stvari stoje, male su šanse da minimalna plata od januara "stigne" minimalnu potrošaku korpu.
Komentari (0)