Ugrožen izvoz vredan milijardu evra: Uticaj ukrajinske krize na srpsku privredu

Komentari

Autor: Euronews Srbija

01/03/2022

10:41

Euronews TV

veličina teksta

Aa Aa

Sukob Rusije i Ukrajine već je pokvario projektovane planove pojedinim srpskim kompanijama koje posluju sa ove dve zemlje, a iz Privredne komore Srbije upozoravaju da je ugrožen izvoz vredan milijardu evra. Imajući u vidu ratno stanje u Ukrajini kao i blokadu gotovo svih graničnih prelaza, spoljna trgovina sa Ukrajinom je praktično nemoguća. Sa druge strane, zbog neizvesnosti o daljoj prohodnosti granice prema Rusiji iz EU zemalja, kao i usled stanja na Crnom Moru, dostupnost ruskog tržišta iz dana u dan postaje ograničenija.

Iz Srbije u Ukrajinu izvozi skoro 300 firmi, a uvozi više od 750. U Rusiju izvoze 764 kompanije, dok ih 1. 280 uvozi. Procene PKS nisu optmistične, jer bi dalje produbljivanje krize, kako kaže Bojan Stanić, moglo značajno da utiče i na planirani BDP Srbije od 4,5 odsto.

"Situacija se znato iskomplikovala. Deo ruskih banaka je isključen iz SWIFT sistema, EU je najavila da će u potpunosti ograničiti vazdušni prostor za ruske avio-kompanije, a britanska kompanija "BP" planira da izađe iz 20 odsto vlasništva kompanija "Rosneft", sa kojom postoji strateško partnerstvo. Ceo izvoz Srbija u Rusiju i Ukrajinu koji iznosi više od milijardu dolara, prema podacima za 2021. godinu, je ugrožen. Što se tiče Ukrajine je izvoz praktično nemoguć, jer granični prelazi ne funkcionišu zbog ratnog stanja", objašnjava Stanić.

On napominje da je i tržište Rusije sve teže dostupno, jer imamo ekstreman pad rublje, a postoji problem i sa osiguranjem izvoznih poslova. Stanić ukazuje i na ograničenje što se tiče transporta, jer je potrebno zaobilaziti Ukrajinu, pa čak i Belorusiju, a vozači kamiona već danima imaju problema na ukrajinsko-rumunskoj granici, gde čekaju u kolonama.

"Kada govorimo o Srbiji, planirana je stopa rasta od 4, 5 odsto, ali ako se ova situacija oduži bi svakako bila niža. Nastavili bi se inflatorni pritisci, a to bi dalje smanjilo kupovnu moć stanovništva, što bi uticalo na manju unutrašnju tražnju, kao značajnu komponentu BDP i sa druge strane, visoke cene energenata bi povećale spoljnotrgovinski deficit Srbije, a ta negativna komponenta takođe smanjuje BDP", objašnjava Stanić.

Domaće kompanije najviše su prošle godine u Rusiju izvozile sveže voće, automobilske gume, lekove i medicinske preparate i tekstil i ambalažu. Prošle godine iz Ukrajine smo najviše uvezli rude gvoždja i to u ukupnoj vrednosti od skoro 96 miliona evra, odnosno skoro polovinu od ukupne vrednosti uvoza iz ove zemlje koja je bila skoro 228 miliona evra, dok je naš ukupni izvoz u Ukrajinu bio 153 miliona. U Ukrajinu najviše izvozimo đubrivo, proizvode od plastike, električnu opremu za domaćinstva i gume za automobile.

Problem imaju i uvoznici

Ivana Uljmanski iz kompanije "Metaling" kaže da su se preduzeća iz Ukrajine profilisala kao specijalisti za debeli lim i da najveće količine uvoze iz ove zemlje, ali da je dodatni problem što i proizvođači u ostalim državama za svoju proizvodnju koriste njihove sirovine za proizvode od čelika.

"Celokupna proizvodnja tamo je stala i oneogućena je isporukana mesec dana. Bukvalno je tržište potpuno "zamrznuto", jer mi uvozimo iz 20 zemalja i 15 železara, a sada niti prodavci šalju ponude, niti nam kupci plaćaju robu. Alternativa za uvoz iz Ukrajine su proizvodi iz Italije i Turske, ali su sada svi uzdržani i čekaju šta će se desiti narednih dana", kaže Uljmanski.

Ona napominje da ova situacija bez većih posledica može da traje najduže dve nedelje, a da bi sve preko toga bilo previše i da bi se značajno odrazilo na privredu i čak i neke infrastrukturne projekte i u našoj zemlji.

"Čelik je berzanska roba i svima nam je stalo da tržište bude stabilno. Ako dođe do povećanja cena, moraćemo da uložimo više novca, a za to smo onda upućeni na banke, jer su dugi rokovi plaćanja i tu nastaju problemi", kaže sagovornica Euronewsa.