Igre 
Za samo nekoliko sati bilo je jasno - ukrajinska kriza izazvaće potrese u ekonomiji koje neće zaobići ni Srbiju
Komentari26/02/2022
-13:40
Bilo je dovoljno svega nekoliko sati da kriza na istoku Ukrajine počne da se preliva sa političkog na ekonomiski teren. Napetost zbog ruskog priznanja samoproglašene nezavisnosti Donjecke i Luganske Narodne Republike, ali i ruski napad na Ukrajinu, munjevitom brzinom su pogurali cene energenata u Evropi. Gas je poskupeo skoro za 50 odsto, a i nafta se vinula u nebo i sa više od 100 dolara po barelu oborila rekord iz 2014. godine.
Lideri zapadnih zemalja brzo su reagovali na potez ruskog predsednika Vladimira Putina sankcijama. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je da će one teško pogoditi rusku ekonomiju i poručila da će sankcije "oslabiti rusku tehnološku poziciju u ključnim područjima". Ona je poručila da će njima biti obuhvaćena proizvodnja od visokotehnoloških komponenti do najsavremenijeg softvera.
Nemačka je "zamrzla" proces odobrenja za gasovod Severni tok 2, kojim bi gas trebalo da ide od Rusije do Nemačke, a na tu izjavu nemačkog kancelara Olafa Šolca, zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev odgovorio je izjavom da će Evropljani gas plaćati 2.000 evra.
Analitičari ocenjuju da Evropa ne može da ospori da je energetski zavisna od Rusije i ističu da će će sukobom između Rusije i Ukrajine, globalna ekonomija koja je već pogođena pandemijom i energetskom krizom, pretrpeti dodatni udar. Najviše zbog potresa u sektoru energetike -proizvodnja će zbog cena gasa i nafte u svim delatnostima koštati više, što bi moglo dodatno da uveća i cene hrane i time ubrza inflaciju, koja već obara rekorde u pojedinim evropskim zemljama.
Savić: Energenti ulaze u cenu svih proizvoda
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za Euronews Srbija da sa situacijom u Ukrajini, ekonomska kriza sada ima jedan problem više.
"Ova kriza će izazvati globalni potres, ne samo u Evropi, nego u svetu, a i mi ćemo je dobro osetiti. Kada sve što se dešava povežemo sa pandemijom koja još nije završena, sa svetom koji se još nije oporavio, sa inflacijom koja i u visokorazvijenim zemljama hvata maha, generalno se svetu ne piše dobro", priča Savić.
Povodom krize u Ukrajini, Dušan Bajatović, direktor "Srbijagasa" je rekao da se sada vidi značaj Balkanskog toka i dodao da Srbija ne bi trebalo da bude ugrožena po pitanju količina ovog energenta. Bajatović je istakao da Srbija neće imati problema sa gasom i ocenio da država za sada preduzima sve mere da ne dođe do nikakavih problema.
Povezane vesti
"Neće biti poskupljenja gasa za industriju i građane do kraja grejne sezone", rekao je Bajatović za TV Prva.
Profesor Ljubodrag Savić ne očekuje nestašice, ali napominje da je neminovno povećanje cena i da se može desiti da u nekom trenutku dođe do problema u isporuci. Smatra da nas, u najmanju ruku, čeka jedan prilično težak period i da možemo očekivati pritiske na Srbiju da i ona uvede sankcije Rusiji.
"Imamo dobru saradnju sa Rusijom i počeli smo jedan veći broj proizvoda da izvozimo na rusko tržište i pitanje je kako će to sad da ide ako im Evropa uvede sankcije. Prvo treba očekivati da će cena nafte i gasa otići gore, ali se ne može ni naslutiti ni do kog će nivoa to biti, ni koliko dugo će to trajati. To će svakako uticati na srpsku ekonomiju, bez obzira što smo napravili sporazum o ceni gasa", kaže Savić.
Podsećamo, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je sinoć saopštio da se Srbija zalaže za mir, da poštuje međunarodno pravo i smatra da je pogrešno kršenje teritorijalnog integriteta bilo koje zemlje, pa i Ukrajine, ali da neće uvoditi sankcije Rusiji, jer će se po tom pitanju rukovoditi zaštitom svojih interesa.
profimedia
Srbija je u 2021. izvezla u Rusiju robu u vrednosti od 996, 2 miliona dolara, dok smo uvezli robu vrednu 1,8 milijardi dolara. Uglavnom smo u Rusiju prodavali jabuke, gume, čarape, soju i lekove. Uz gas i naftu, iz Rusije smo kupovali vojnu robu, delove aviona i helikoptera i đubrivo. Prirodni gas čini čak 26 odsto uvoza iz Rusije. Robu izvoze 764 srpske kompanije, dok 1.280 kompanija uvozi robu iz Rusije.
Kada je u pitanju spoljnotrgovinska razmena sa Ukrajinom, tokom 2021. u poređenju sa 2020. godinom beležimo značajan rast. Ostvaren je izvoz od 181,4 miliona dolara, što je više za 45 odsto u odnosu na prethodnu godinu, i uvoz od 268,8 miliona dolara, što je više za 61 odsto.
Povezane vesti
Profesor napominje da su energenti najvažniji input za svaku proizvodnju i ističe da nema nijedne proizvodnje u kojoj direktno ili indirektno nije ugrađen gas ili nafta i ukazuje da će se poskupljenje energenata direktno odraziti na kompletnu privredu i na cene proizvoda.
"Gas se ne koristi kao sirovina, ali se koristi kao pomoćno sredstvo, za prevoz i proizvodnju. Taj poremećaj će imati najsnažniji uticaj na Srbiju. U ovom trenutku ne možemo čak ni proceniti kojom brzinom će se kriza razvijati i gde će to ići, ali se može pretpostaviti da će biti, pre svega, velikih problema koji mogu da dovedu do još većeg sukoba nego što je sada. Neće Zapad to gledati skrštenih ruku, a to komplikuje i ekonomsku priču", kaže Savić.
On podseća da ovo nije prvi put da se razmatraju sankcije Rusiji i napominje da su ih u okruženju i ranije svi poštovali i očekuje da će Srbija morati da se prilagodi.
Tanjug/AP/Aurel Obreja
Povezane vesti
"Naša situacija je dodatno komplikovana zbog činjenice da smo kandidat za članstvo u EU, a imamo Kosovo i Republiku Srpsku. Gotovo da smo u goroj situaciji od Rusije, jer ona ima i sa čim da se brani, ima i strategiju, a mi smo ni tamo, ni ovamo. Očekujem ogromne političke pritiske i ucene. Rusija je daleko, a Evropska unija je oko nas i NATO pakt. A ima ona lepa afrička poslovica da, gde se slonovi valjaju, strada trava. Mi smo, nažalost, ta trava u ovom slučaju i bojim se da ćemo imati popriličnih problema", kaže profesor.
PKS: Uticaj na stopu rasta privrede
Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize i analitiku u Privrednoj komori Srbije, Bojan Stanić, ističe da su od početka 2022. godine energenti u proseku poskupeli za oko 25 odsto, a da se može očekivati dalji rast s obzirom na činjenicu da Evropa oko 40 odsto gasa i 25 odsto nafte uvozi iz Rusije.
"Rusija i Ukrajina su i veliki izvoznici žitarica i sukob između dve zemlje će se odraziti na snabdevanje pojedinih država. Što se tiče Srbije, možemo očekivati dodatne političke pritiske i videćemo kako će naša Vlada uspeti da im se odupre. Rusija ipak nije Kina, pa time uticaj ovog sukoba nije u tom smislu veliki udar na globalnu ekonomiju, ali se može očekivati da će poskupljenje cene energenata uticati na stopu rasta privrede u evropskim zemljama i on bi ove godine i u Srbiji mogao biti manji nego što je prognozirano", kaže Stanić.
On ukazuje i da se Srbiji značajno sužava manevarski prostor i ističe da će uticaj na Srbiju, kao i na ostale zemlje, zavisiti od toga koliko će ovaj sukob trajati, a kaže da su prognoze da se neće brzo okončati.
Davidović: Dve situacije bi mogle biti rizične
Autor emisije "Dobra zemlja" kaže da Srbija sigurno neće ostati bez hrane, ali da postoje dve situacije koje bi mogle da dovedu do megapotresa i da utiču i na Srbiju i na svet.
"Ako SAD blokiraju Rusiji Swift sistem, to je međunarodno plaćanje, neće moći ljudi da kupuju suncokret i žitarice iz Rusije i automatski bi mogao da nastane haos. Mislim da su i oni svesni i da se neće usuditi da to i urade. Ukrajina je najveći izvoznik suncokreta na svetu, a ako ostane lokalizovan sukob, jer je Ukrajina velika zemlja i može se očekivati da će ljudi na drugom kraju nastaviti normalno da rade, neće biti većih problema u snabdevanju", kaže Davidović.
On objašnjava da bi problem, s druge strane, mogao nastati ako Rusi blokiraju crnomorske luke, da Ukrajina ne može da izvozi suncokret u Tursku i ostale zemlje i da bi to moglo podići cene žitarica i ulja. Davidović podseća da su i pšenica i kukuruz već psokupeli od početka sukoba u Ukrajini.
Tasić: Od toka sukoba zavisiće i dubina krize
Profesor ekonomije Slaviša Tasić smatra da trenutne sankcija iz EU, neće bitno pogoditi čak ni Rusiju, ali da će od daljeg toka sukoba i poteza EU zavisiti na koji način će ova kriza uticati na ekonomsko-energetske tokove u Evropi.
"Trenutne sankcije nisu toliko obuhvatne, one su manje od onoga što se najavljivalo. Zaustavljen je Severni tok 2, ali ostatak gasnog protoka radi i Rusija i dalje prodaje gas Evropi. Više je prisutan strah, ako Rusija nastavi sa nekom invazijom da će Zapad da odgovori jačim sankcijama i tek onda bismo mogli imati pravu krizu", objašnjava Tasić.
Profesor smatra da bi se ti potresi mogli odraziti i na Srbiju, ako se kriza produbi.
"Imamo dugoročni ugovor, a njima je u interesu da se pokažu kao strana koja poštuje svoje dugoročne ugovore. Ako cena gasa krene da raste i ako se trgovina prekine drugim sankcijama i mi ćemo morati da se prilagodimo. Sa dubljom krizom ceo svet upada u jednu recesiju. U situaciji smo kada privreda i inače pada i usporila je i sada na sve to imamo i ovu krizu. Srbiju će pogoditi ceo taj sled događaja na svetskom nivou", rekao je Tasić.
On je podsetio da je ruska privreda već usporila i da je pod manjim sankcijama od kojih su neke bile usmerene i samo na pojedince ili na neke državne firme još od 2014. godine.
Preporuka za vas
Komentari (0)