Inflacija u Evropi posustaje: Da li bismo uskoro mogli videti leđa poskupljenjima ili je u pitanju samo predah pred buru

Komentari

Autor: Zlatica Radović

23/01/2023

07:18

Inflacija u Evropi posustaje: Da li bismo uskoro mogli videti leđa poskupljenjima ili je u pitanju samo predah pred buru - Copyright Tanjug/Miloš Milivojević, profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Vest da inflacija u Evropi polako posustaje, mnoge je obradovala, ali stručnjaci smatraju da nema mnogo razloga za radost i da se cene neće brzo vratiti u koridor koji priželjkuju centralne banke. Godišnja inflacija širom evrozone pala je u decembru ispod 10 odsto i iznosila je 9,2 odsto. Tome su najviše kumovale cene energenata, koje su se vratile na nivoe od pre početka rata u Ukrajini, zbog neobično toplog vremena ove zime.

Cene gasa su inače bile jedan od glavnih pokretača prošlogodišnjih rekordnih poskupljenja svih roba i usluga, a stručnjaci smatraju da nema razloga za opuštanje i očekuju da nas tek krajem ove godine očekuju izazovi kada je u pitanju snabdevanje energentima. Zato neki od njih smatraju da inflaciji još nećemo videti leđa, već da je ovo samo zatišje pred buru koja bi mogla da usledi.

Iako se vest da je inflacija pala ispod dvocifrenog nivoa može posmatrati kao pozitivan razvoj događaja, njena stopa u evrozoni predstavlja skoro pet puta veću vrednost od cilja od 2 odsto koji je postavila Evropska centralna banka.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić ocenjuje da pad i stagnacija inflacije ne znači i njen kraj već predah pred buru. On je, poredeći ekonomsku krizu iz 2008. godine sa današnjom, rekao da je situacija sada drugačija i trenutno takva da nije poznato do kada će rat u Ukrajini trajati i kakve će posledice imati, kao i da li će rata biti na još nekom području. On je istakao da je u ekonomskom smislu jedan deo sveta otišao deceniju i više unazad.

"Evropa je ove godine imala sreću što nije bila tako hladna zima, nije bilo svih onih problema koji su se predviđali, što ne znači da ih neće do kraja zime biti. Za sada je Evropa nekako preživela, a posledice koje su oni dobili sa ovom krizom su takve da će Evropi trebati verovatno više godina da se od toga oporavi", ocenio je Savić.

On je rekao da, kada je u pitanju inflacija, nema mesta opuštanju i da ne gledamo njen kraj.

"Bio bih veliki optimista kada bismo mi znali da ovo što se dešava u Ukrajini ide ka nekom kraju. To ide ka eskalaciji, sve veći broj zemalja sveta se uključuje u sve to. Ova kriza je zbog ove tople godine odložena, te nema baš mnogo osnova da procenjujemo da će dugoročno inflacija ići dole. Težak period se očekuje sledeće zime, jer su se ove godine puna skladišta nafte i gasa u Evropi manje koristila nego što se predviđalo i zato se, na sreću nisu ostvarila očekivanja da će se u Evropi ljudi smrzavati. Ali, to nas čeka sledeće godine, jer je teško zamisliti da će se desiti dve uzastopne godine u kojima neće biti hladno", naveo je Savić.

On je istakao da to što mnoge zemlje subvencionišu gas i struju i pomažu građanima i privredi u borbi protiv krize nije održivo na duge staze.

"Globalni izazovi kao automobili u lančanom sudaru"

Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš izjavio je da ne vidi mogućnost da uskoro dođe do kraja rata u Ukrajini, jer postoje velike razlike između zaraćenih strana i dodao da su svi globalni izazovi povezani i da se gomilaju kao automobili u lančanom sudaru.

"Gledamo u uragan kategorije pet. Globalna ekonomska kriza deluje sumorno. Ceo svet je usporen, recesije ima na sve strane. Ima poremećaja u snabdevanju hranom, cene su povećane, inflacija je tu, a to pogađa najranjivije. Nismo naučili lekcije iz pandemije, nismo spremni za eventualne nove pandemije", naveo je Gutereš.

Većina zemalja članica koje koriste evro kao valutu zabeležile su pad inflacije tokom proteklog meseca, uz primetan pad u Nemačkoj, sa 11,3 odsto u novembru na 9,6 procenata u decembru.
Španija (5,6%), Luksemburg (6,2%) i Francuska (6,7%) zabeležile su najniže stope inflacije u celom bloku, dok su Letonija (20,7%), Litvanija (20%) i Estonija (17,5%) ponovo zabeležile najviše nivoe.

Energetska inflacija je naglo opala, sa 34,9% u novembru na 25,7% u decembru, dok je sveža hrana zabeležila umereniji pad, sa 13,8% na 12,% u prošlom mesecu. Međutim, bazna inflacija, koja isključuje nestabilne cene energenata, hrane i duvana i samim tim daje tačniju sliku o stanju privrede, porasla je sa 5% u novembru na 5,2% u decembru.

NBS: Vraćanje inflacije u granice cilja 2024. godine

Republički zavod za statistiku je objavio da je inflacija u 2022. godini iznosila 11,9 odsto. Kako je navedeno, međugodišnja inflacija u decembru 2022. bila je 15,1 odsto. Cene proizvoda i usluga lične potrošnje, kojima se meri inflacija, u decembru 2022. godine, u odnosu na prethodni mesec, u proseku su povećane za 0,5 odsto.

Narodna banka Srbije srednjoročnu projekciju inflacije izrađuje i objavljuje na svaka tri meseca, a naredna projekcija biće objavljena u Izveštaju o inflaciji sredinom februara. Oni ukazuju da, iako su rizici iz međunarodnog okruženja i dalje izraženi i iako su moguća odstupanja od projekcije u oba smera, i dalje očekuju da inflacija nakon prvog tromesečja 2023. godine počne da usporava – prvo postepeno, a onda i znatnije u drugoj polovini 2023. godine, i da se nastavi njeno smanjivanje i tokom 2024. godine, kada i očekuju da se vrati u granice cilja od 3 ± 1,5 odsto.

NBS je saopštila da predstavnici finansijskog sektora, prema rezultatima agencije Ipsos, očekuju da će inflacija u Srbiji u decembru 2023. godine biti 8 odsto, dok je prema rezultatima januarske ankete agencije Blumberg, očekivana inflacija za godinu dana unapred niža i iznosi 7,1 odst.

U centralnoj banci navode da su se inflaciona očekivanja predstavnika privrede za godinu dana unapred u prethodna četiri meseca stabilizovala i kretala oko nivoa od 10 odst. Kada je reč o inflacionim očekivanjima za dve i tri godine unapred, ona su i kod bankara i kod privrednika niža od kratkoročnih očekivanja.

Srednjoročna očekivanja predstavnika finansijskog sektora ostala su nepromenjena u odnosu na prethodnu anketu i iznosila su 5 odsto za dve godine unapred, dok su za period od tri godine unapred nastavila da se kreću u granicama cilja NBS, na nivou od 4 odsto. Privrednici očekuju inflaciju od 5 odsto za oba perioda, nakon što su očekivanja za dve godine unapred smanjena sa 7 odsto koliko su iznosila u novembarskoj anketi.

U BS napominju da bi rezultati ankete koji se odnose na dve i tri godine unapred mogli bi da ukazuju na to da i finansijski sektor i privreda očekuju ublažavanje inflatornih pritisaka u narednom periodu i postepeno vraćanje inflacije u granice cilja u srednjem roku.