Taksa za podnošenje molbe u Novom Sadu pet puta skuplja nego u Babušnici

Stanovnici Babušnice za zahtev, molbu ili neki drugi podnesak upućen lokalnoj samoupravi plaćaju 60 dinara, dok meštani opštine Ada da bi podneli neku prijavu moraju da izdvoje čak 300 dinara. To je jedan od primera, koji su pronašli istraživači iz Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED), koji su upoređivali iznose taksi u 15 lokalnih samouprava. Oni su, tokom analiza u okviru "Projekta za reformu neporeskih prihoda" utvrdili da za istu uslugu građani plaćaju različite iznose.

Direktorka odeljenja za regulatornu reformu u NALED-u Jelena Bojović navodi primer opštine Ruma, gde ova usluga košta 20 dinara, što smatra nepotrebnom taksom, jer je njena cena manja od provizije prilikom uplate. Prosečna cena za ovu uslugu na osnovu podataka iz 15 lokalnih samouprava je 173 dinara, ali se po opštinama ona drastično razlikuje. Tako u Rači, Šidu i Ćupriji košta 100 dinara, a u Kragujevcu, Beloj Palanci, Negotinu ili Knjaževcu duplo više. U Novom Sadu  je taksa za istu uslugu 290 dinara.

 

Kampanja „Mesec parafiskala“ je startovala danas, a organizatori su pozvali građane i privrednike da na sajtovima jpd.rs i parafiskali.rs nominuju takse, naknade i druge neporeske dažbine koje ih najviše opterećuju, smatraju da su previsoke ili da se duplo plaćaju. Kampanju su pokrenuli Partner Solutions, KPMG, NALED i Institut Mihajlo Pupin u okviru Projekta za reformu neporeskih prihoda koji finansira Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID).

Analiza je pokazala i da takse čine manje od jedan odsto lokalnih bužeta, tako da one za opštine i gradove ne znače mnogo, ali za građane mogu biti veliki trošak, naročito ako ih, potpuno neosnovano, plaćaju duplo. To se dešava kada postoje takse za istu uslugu i na lokalnom i na republičkom nivou.

Samovolja prilikom formiranja cena

Profesor javnih finansija i fiskalne politike Milica Bisić iz KMPG, kaže da ne postoji metodologija na osnovu koje opštine utvrđuju visinu taksi, već to rade "odokativno". Oko 500 zakona i podzakonskih akata propisuje oko 1.200 republičkih i neporeskih dažbina, dok postoji i više od 400 odluka lokalnih samouprava na osnovu kojih građani plaćaju neke usluge, za koje neretko ništa ne dobijaju.

"Nadležne ustanove mešaju pojam naknade i takse. Prva se odnosi na eksploataciju sirovina i korišćenje nečega, dok se druga odnosi na plaćanje neke usluge i mora da bude srazmerna trošku koji organ ima da bi pružio tu uslugu. Postavlja se i pitanje netransparentnosti, jer ih ima toliko mnogo da ne možete da se snađete", navodi Bisić.

Ona kaže da je samovolju lokalnih samouprava u formiranju cena teško kontrolisati, i ističe da su zbog toga stručnjaci predložili Ministarstvu finansija formiranje Registra neporeskih dažbina.

Nameti koji se stalno menjaju

"U proteklih deset godina pokušali smo da popišemo sve takse i naknade, ali nismo uspeli, jer se one stalno menjaju, opštine donose nove uredbe i propisuju nove. Smatramo da bi rešenje bilo, kada bi svaka lokalna samouprava, preduzeće i republički organ bili u obavezi da svaku taksu koju naplaćuju prijave u jedinstveni registar i da građani ne moraju da plate onu koja ne postoji u njemu. Time bi i njihova naplata postala transparentnija", objašnjava Bisićeva.

Ona navodi i primer da se za uverenje koje se koristi u zemlji naplaćuje taksa od 500 dinara, a ukoliko se isti taj dokument izdaje za upotrebu u inostranstvu, usluga košta dvostruko više. Zato je, smatra Bisićeva, važno propisati adekvatnu metodologiju za utvrđivanje visine dažbina, da ona odgovara stvarnim troškovima pružanja usluge i da se tako obezbedi da se takse naplaćuju pravično i ujednačeno.

Stručnjaci napominju da postoje nameti koji se naplaćuju pod nazivom "taksa", a zapravo se radi o plaćanju poreza, odnosno takozvanom parafiskalu. Neporeske dažbine, kako navode, na godišnjem nivou samo na republičkom nivou generišu prihod od oko 150 milijardi dinara.