Tržište nekretnina u 2024: Šta će biti sa cenama kvadrata?

U Srbiji se nekretnine sve manje kupuju, a stručnjaci ni sledeće godine ne očekuju značajniju promenu. Oporavak se očekuje polovinom sledeće godine, a rast tržišta tek 2025. Međutim, ne i drastičan pad cena nekretnina.

Nebojša Nešovanović, stariji direktor i rukovodilac procene u CBRE, kaže za Bloomberg Adriju da je Evropa na dnu tržišnog ciklusa i da svi očekuju oporavak već od sredine godine ili na jesen 2024. godine.

"Inflacija u Evropi je pod kontrolom i možemo očekivati da počne da raste pritisak na centralne banke da menjaju monetarne politike, tako da je opšte uverenje da će do promena monetarnih politika doći već sredinom sledeće godine. Ukoliko se to desi, bez nekog novog 'crnog labuda', možemo da očekujemo da naše tržište nekretnina krene da ubrzava od jeseni sledeće godine", smatra naš sagovornik.

To bi značilo da će period pred nama predstavljati dno tržišnog ciklusa kada je najbolje kupiti nekretninu, jer ćete, kako kaže, imati najviše prostora za pregovore sa prodavcima. U tom periodu se ne očekuje značajan pad cena, već pre smanjeni obim trgovanja, to jest manje transakcija.

Tanjug/Vladimir Sporčić

Pri tome će, navodi, veći broj transakcija biti neka vrsta "soft distresseda", prometa gde su prodavci primorani da prodaju u kraćem vremenskom periodu i samim tim prinuđeni da spuste cenu. Zbog većeg broj takvih transakcija možda statistika pokaže niže prosečne cene, odnosno pad cena, s tim što u CBRE očekuju da će najveći broj projekata imati stabilne cene u narednih 12 meseci i takva statistika neće realno predstavljati tržište.

Tek u u 2025. godini, kako kaže, očekuju dalji rast tražnje i povećanje broja transakcija. Da li će to rezultirati daljim rastom cena, zavisiće od ponude.

Građevinske dozvole 2023.

"U prethodnih nekoliko meseci dosta projekata koje pratimo dobilo je građevinske dozvole i možemo očekivati povećanu ponudu stanova tokom 2024. Nadamo se da će tako uvećana ponuda biti dovoljna da nam cene ostanu stabilne u naredne dve godine", smatra Nešovanović.

Na duži rok, ističe, neophodno je rešavanje nekoliko sistemskih problema da bi se cene nekretnina držale pod kontrolom. U suprotnom, imaćemo disbalans i negativnu spiralu između kretanja na tržištu stanova, to jest cena stanova i demografskih kretanja, odnosno pada populacije, koja se na dugi rok mora završiti loše.

Prema proceni Katarine Lazarević, agenta za nekretnine, promet je opao između 30 i 50 odsto.

"Sledeće godine ništa ne može da se promeni drastično. Tek kada budu smanjene kamatne stope na stambene kredite i kad budemo bolje živeli, možda će se situacija promeniti. Ovako kako trenutno stoje stvari, situacija može da ide samo nizbrdo", kaže Lazarević.

Međutim, cene novosagrađenih stanova ne padaju, dok se stanovi u starogradnji prodaju jeftinije nego ranije. Lazarević nije mogla da precizira za koliko procenata su pale cene, ali primećuje da se prodavci i kupci mnogo lakše i brže dogovaraju.