Preporuka OECD: Evropska centralna banka bi trebalo da podiže kamate što je duže moguće

U svom najnovijem izveštaju, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) kaže da su potrebne dalje reforme kako bi se pomoglo evropskom ekonomskom oporavku nakon pandemije. Evropska unija bi trebalo da ojača jedinstveno tržište i zadrži restriktivni monetarni stav ako želi da se uhvati u koštac sa inflacijom i podstakne otpornost evropske ekonomije, saopštio je OECD.

U izveštaju objavljenom 6. septembra, OECD je naveo da Evropska centralna banka (ECB) treba da podiže kamatne stope što je duže moguće, da bi inflaciju vratila na održivi put ka cilju od dva odsto.

Poslednji podaci u avgustu pokazali su da je inflacija u 20 zemalja evrozone iznosila 5,3 odsto, a prema projekcijama bi trebalo da se smanji na 3,2 odsto u 2024. godini, prenosi Euronews.

profimedia

Ovaj izveštaj pojavljuje se u trenutku dok se zemlje širom kontinenta bore sa dugotrajnim posledicama pandemije koronavirusa, i ruske invazije na Ukrajinu. Oporavak nakon pandemije je prigušen zbog posledica rata u Ukrajini, pa su povećane cene energenata, dok su evropske zemlje smanjile svoje oslanjanje na ruska fosilna goriva, čime je pogoršana kriza troškova života.

U nastojanju da obuzda inflaciju, ECB je sukcesivno povećavala kamatne stope, dovodeći ih na 3,75 odsto u julu, što je zajednički rekord koji je poslednji put viđen 2000. godine.

Pogled na ekonomiju evrozone

U svom izveštaju, OECD je dao prognoze za budućnost ekonomije evrozone. Privatna potrošnja, koja obezbeđuje skoro jednu četvrtinu BDP-a, trenutno raste u evrozoni i podržava je snažno tržišta rada.

Istraživanje kaže da će plate nastaviti da rastu u ovoj godini, pre nego što počnu postepeno da se smanjuju u sledećoj. S druge strane, više stope koje dovode do viših troškova i neizvesnosti u globalnoj ekonomiji će opteretiti privatne investicije.

Uprkos donekle pozitivnim izgledima, EU bi trebalo da zaštiti jedinstveno tržište, kako bi se izborila sa "kritičnim izazovima" krize energenata i troškova života, navodi OECD.

Dodaje se da to može učiniti održavanjem restriktivne monetarne politike i pojednostavljivanjem mobilnosti radne snage, omogućavajući radnicima lakši pristup tržištu i povećavajući time svestranost.

profimedia

Organizacija je saopštila da bi EU takođe trebalo da izbegava dalje relaksiranje pravila o državnoj pomoći, kao što je to činila tokom pandemije, kako se "vaga" ne bi naginjala u korist preduzeća u zemljama sa većim finansijskim resursima.

Umesto toga, OECD je predložio okvir državne pomoći i savetuje blok da preusmeri resurse EU na "zeleno" istraživanje, razvoj i inovacije.

Veliki korak ka tome je da EU sprovodi svoj plan oporavka sledeće generacije, prema kojem su se zemlje članice saglasile da ulože 807 milijardi evra kako bi jedna drugoj pomogle da "izađu jači iz pandemije" ulažući novac u ekološki prihvatljivu tehnologiju, digitalizaciju i zdravstvo.