Zemlje G7 na sastanku u Saporu postavile ambiciozne ciljeve kada je reč energiji sunca i vetra

Zemlje članice grupe G7 su se na dvodnevnom sastanku u japanskom gradu Saporu obavezale da će do 2030. godine zajednički povećati kapacitete vetrogeneratora na moru za 150 gigavata, dok će solarni kapaciteti u istom periodu biti uvećani na više od 1 teravata.

G7 nije prihvatila predlog Kanade i drugih zemalja članica da korišćenje uglja kao energenta bude napušteno do 2030. godine, ocenjujući da bi taj sektor mogao da pomogne u slučaju moguće nestašice energije, prenosi Rojters.

Kanadski ministar za prirodne resurse Džonatan Vilkinson je rekao da su Otava, London i još neke članice bile spremne za napuštanje uglja do 2030. godine ali da druge zemlje G7 još traže način kako da postignu cilj u prvobitno predviđenom roku.

"Važno je da se usred energetske krize bez presedana preduzmu mere koje reaguju na izazov klimatskih promena i istovremeno promovišu energetsku bezbednost", rekao je ministar industrije Japana Jasutoši Nišimura.

On je dodao da su zemlje G7 prihvatile da postoje različiti putevi ka dostizanju željene karbonske neutralnosti, ali da ova neutralnost i dalje predstavlja zajednički cilj G7 za 2050. godinu. 

Japan skoro sasvim zavisi od uvoza energenata i želi da zadrži tečni prirodni gas (LNG) kao prelazni energent još najmanje 10 do 15 godina, navodi britanska agencija.

Članice grupe G7 su se usaglasile da investicije u naftni sektor "mogu da budu adekvatne" zbog mogućih nestašica energenata na tržištu usled ukrajinske krize, ako su te investicije u skladu sa klimatskim ciljevima.

Kao krajnji rok za eliminisanje dodatnog zagađenja plastikom je određena 2040. godina.