Brazil i Argentina prave svoj evro? Iako su novoj valuti smislili i ime, ekonomisti pronalaze brojne rupe u planu

Brazil i Argentina počeli su pregovore oko uvođenja zajedničke valute. Ideja podseća na Evropsku uniju i evro, i cilj je da kasnije i ostale južnoameričke zemlje pristupe ovoj, mogućoj, monetarnoj uniji. Valuta bi se zvala "sur". Međutim, analitičari su skeptični kada je u pitanju ova ideja.

Naime, brazilski predsednik Luiz Ignasio Lula da Silva i predsednik Argentine Alberto Fernandez napisali su u zajedničkom tekstu koji je objavljen u nedelju, u argentinskom listu Pefil, da žele da podstaknu veću integraciju svojih zemalja. 

Kako su naveli oni su "odlučili da unaprede diskusije o zajedničkoj južnoameričkoj valuti koja bi mogla da se koristi za komercijalne i finansijske tokove, i koja bi doprinela smanjenju operativnih troškova". 

Ovo saopštenje je stiglo u trenutku kada je Lula posetio Argentinu koja je bila njegova prva destinacija tokom prvog predsedničkog putovanja otkako je početkom meseca preuzeo svoj mandat, piše CNN. Na konferenciji u Buenos Ajresu, on je rekao da bi uspostavljanje zajedničke valute za trgovinu smanjilo oslanjanje na američki dolar, čiji je nagli uspon prošle godine bio bolan za mnoge zemlje širom sveta. 

"Da od mene zavisi, imali bismo spoljnu trgovinu uvek u istoj valuti drugih zemalja, tako da ne bismo morali da zavisimo od doalra", rekao je Lula.

Sa druge strane, brazilski ministar finasija Fernando Hadad umanjio je obim ove ideje, navodi Rojters. On je naglasio da argentinski manjak američkih dolara opterećuje trgovinu između dve zemlje, da lideri svakako istražuju moguća rešenja, ali da to ne znači da je budućnost brazilskog reala gotovo ogranična.

"Trgovina je zaista loša i problem je upravo u stranoj valuti. Zbog toga pokušavamo da nađemo rešenje, nešto zajedničko što bi moglo da podstakne rast trgovine", rekao je Hadad.

Ekonomisti skeptični oko ovog pitanja

Ideja o zajedničkoj valuti nije nova. O toj temi se raspravljalo još 2019, ali je pre svega brazilska centralna banka bila protiv. Šef golbalne tržišne strategije u Brown Brothers Harriman u Njujorku Vin Tin navodi da se razgovori sada ponavljaju jer je levičar Lula politički orijentisan više ka Fenandesu, nego što je bio njegov prethodnik Žair Bolsonaro.

Tržišta u razvoju su takođe teško pogođena jakim američkim dolarom, što je izazvalo pritužbe o njegovoj dominaciji u globalnom finasijskom sistemu. Dolar je ojačao skoro osam odsto u poređenju sa drugim valutama tokom 2022. godine. Međutim, Tin sumnja da će napori da se stvori zajednička valuta u regionu dobiti mnogo pažnje. 

"Zaista mislim da to nikuda neće odvesti. Za Brazil i Argentinu, to je prezahtevan proces. Brazil se suočava sa naglim porastom kamatnih stopa. Svetska banka procenjuje da će se njegova ekonomija povećati samo 0,8 odsto u 2023. godini, što je zapravo pad u odnosu na rast od tri odsto tokom prošle godine", smatra on.

Kako je objasnio, Argentina već devet put kasni sa plaćanjem državnog duga, a dodaje da je i dalje pogođena inflacijom. Napori da se situacija stavi pod kontrolu naterali su zemlju da povuče svoje zalihe deviznih rezervi i zaustavi poslovna ulaganja. 

I šef istraživanja kapitala u Telimeru Hasan Malik smatra da bi razlike u ekonomskim okolnostima izuzetno otežale da dve zemlje budu jednake na istoj strani.

"Brazil i Argentina su daleko od konvergencije ekonomke politike i učinka potrebnih za pokretanje bilo kakve monetarne unije", smatra on.

O ovome se na Tviteru oglasio i ekonomista Muhamed A Er Elrain koji je takođe skeptičan po ovom pitanju.

"Nijedna zemlja nema početne uslove da ovo uspe i da ovom idejom prvuče i ostale", napisao je on.

 

 

Inače, kako DW piše, zajednička valuta bi trebalo da deluje kao akcelator procesa regionalne integacije u Južnoj Americi. Brazilski ministar finasija Fernando Hadanad je to saopštio već prošlog aprila. Takođe, Argentinu trenutno potresa jaka inflacija koja je u januaru dosegla nivo od 95 odsto, pa bi veza sa Brazilom mogla da reši njenu izolaciju.

Izbori u Argentini su u oktobru, pa se se u Buenos Ajresu traži svaka pozitivna vest. Veća ekonomska integracija u Južnoj Americi svakao je poželjna, ali umesto guranja infrastrukturnih projkata i sporazuma o slobodnoj trgovini, Južnoamerikanci u valuti vide drugačiji način za rešavanje problema.

Lula želi da nastavi integraciju Latinske Amerike?

Stanje je takvo da je argentinska kasa skoro prazna, a stroga vladina kontrola kapitala sprečava zemlju da kupuje dolare. DW navodi da kod Argentinaca postoji nekoliko destina različitih kurseva za dolar. Na crnom tržištu on vredi duplo više nego na zvaničnom. 

Takođe, ne postoji zajedničko tržište između dve zemlje, kao ni zona slobodne trgovine. Postoj samo jedan razlog zbog čega brazilski predsednik sa druge strane želi ovakvo spajanje sa Argentinom i kako navodi DW zasnovan je na političkom, a ne na ekonomskom argumentu.

Naime, Lula želi da nastavi sa integracijom u Latinskoj Americi. On želi da iskoristi jedinstvo u regionu i da poveća geopolitičku težinu Latinske Amerike. Zajediničak valluta bi, prema njemu, to verovatno učinili realnim.