Igre 
"Sve što se dešava u svetu, prelomiće se i na Srbiju": Kriza, poskupljenja, kamate - šta ekonomisti predviđaju za 2023.
Komentari03/01/2023
-21:30
Godina za nama trebalo je da bude godina smirivanja ekonomskih prilika u svetu sa prolaskom pandemije koronavirusa, međutim ruska invazija na Ukrajinu osujetila je te planove. Srbija nije bila izuzeta od tih svetskih tokova. Kako rat u Ukrajini nije blizu kraja, ekonomisti predviđaju da će i ekonomska godina koja je pred nama biti puna izazova. Analitičari su obazrivi u prognozama, ali ukazuju da će produbljivanje ili izlazak iz krize zavisiti od stepena dramatičnih dešavanja u vezi sa ratom u Ukrajini.
Cene goriva na pumpama u Srbiji poslednjih nedelja se smanjuju sa padom cene nafte na svetskom tržištu, međutim cene hrane i dalje rastu. Kriza je u celom svetu, a Srbiju dodatno pogađaju i pritisci oko uvođenja sankcija Rusiji koji posledično utiču i na ekonomiju. Sagovornici Euronews Srbija su saglasni da će srpska ekonomija najviše zavisiti od kretanja u svetu, a da će sve što se bude radilo u monteranoj politici Srbije biti samo gašanje požara.
Inflacija, kriza, visoke kamate, recesija i energenti reči su, koje će, po mišljenju stručnjaka sa kojima smo razgovarali, biti ključne i u 2023. godini.
Inflacija je dobrim delom posledica rata u Ukrajini, ali to nije njen jedini uzrok, kaže za Euronews ekonomska novinarka Vesna Kostić. Naime, tokom pandemije su mnoge države štampale novac da bi podržale ekonomski rast, a onda nije došlo do "čišćenja" viška novca kada se situacija stabilizovala. Vesna Kostić ne veruje u optimistične prognoze i napominje da su američke federalne rezerve i Evropska centralna banka nedavno podigle kamatne stope, što znači da ne očekuju pad inflacije u bliskoj budućnosti.
"Naša Narodna banka je, naravno, s pravom, takođe podigla referentne kamatne stope. Međutim, da bi se efekti toga osetili u životu, potrebno je dosta vremena. Šta će se u međuvremenu događati, mi takođe ne znamo, da li će opet doći do skoka cena energenata i hrane. Ja mislim da sve prognoze oko inflacije nisu baš pouzdane", rekla je Kostić.
Šoškić: Snižavanje inflacije ne znači i pad cena
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić kaže za Euronews Srbija da je realno očekivati snižavanje inflacije u 2023. godini, ali ukazuje da to ne znači snižavanje cena. On objašnjava da usporavanje inflacije zapravo znači usporavanje rasta cene.
"Verujem da, kako u 2023. godini budemo ulazili u mesece u kojima se u 2022. desio najveći rast cena, pre svega od februara, pa nadalje, da će se tada osetiti i posustajanje inflacije. Ne očekujem da će se brzo inflacija vratiti na one nivoe na kojima smo se navikli da ona jeste, da je niska i bliska nuli. Verujem da je to vreme iza nas", kaže Šoškić.
Euronews/Printscreen
Povezane vesti
Pojedini ekonomisti procenjuju da će inflacija krenuti da pada u 2023. godini da bi se početkom 2024. vratila na nivo od tri odsto, ali profesor napominje da taj optimizam po pitanju obuzdavanja inflacije naredne godine nažalost počiva i na očekivanju da će se ekonomska aktivnost usporiti naredne godine zbog restriktivnih mera monetarne politike u Evropi i Americi, pa i kod nas.
"Ta recesija će dovesti do uspostavljanja ravnoteže između ponude i tražnje, ali na nižem nivou. Dakle, da će doći do toga da i pojedinci i preduzeća manje uzimaju kredite, manje troše, manje investiraju", navodi Šoškić.
Profesor napominje da centralne banke mogu da podignu kamatne stope, ali ukazuje da to sa sobom nosi posledicu usporavanja ekonomske aktivnosti i odlazak u recesiju.
"Taj odlazak u recesiju nije uslovljen samo restriktivnom monetarnom politikom, Evropske centralne banke, nego i činjenicom da će neke privredne grane imati problem sa snabdevanjem energijom, pa će imati ukupno manji autput. Tu se najviše spominju Nemačka i Italija, a verovatno i neke druge zemlje", kaže Šoškić.
Plate bi, po Šoškićevim rečima, trebalo ciljano povećavati onima sa najmanjim primanjima, da bi ta mera dala odgovarajući rezultat u krizi koja se neće brzo okončati.
"Ukoliko se previše ide u pravcu toga da se podižu sada plate i prihodi svima linearno, onda ova inflacija može da se pretvori u jednu znatno trajniju pojavu gde iflacija uzrokovana rastom plata izaziva novi rast cena. U toj situaciji inflacija i rast plata počinju da se utrkuju, jer se rast plata zapravo odražava i kroz rast tražnje koja povlači rast cena i kroz to što su plate istovremeno i trošak u proizvodnji u preduzeću u kome ljudi rade. Tako da imate i troškovni momenat guranja cena naviše i apsekat tražnje koji ih vuče naviše. Plate se održavaju i na jednu i na drugu stranu u smislu podizanja inflacije ", objašnjava profesor.
On ukazuje da je zato važno da ne uđemo u spiralu u kojoj plate prate cene, nego da idemo u pravcu ka tome da se ciljano daje novac najugroženijima koji ionako, u ovim uslovima, imaju najveći pad kupovne snage, jer je hrana poskupela više od ostalih roba i usluga koje ulaze u pokazatelj inflacije.
Povezane vesti
Savić: Sve što se dešava u svetu prelomiće se na Srbiju
Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić kaže za Euronews Srbija da je situacija u svetu takva da nema mnogo razloga za optimizam.
"Rekao bih da ovo nije kraj, već početak jednog dugotrajnijeg sukoba i jedne druge kompozicije sveta. U ekonomskom smislu ništa više biti neće kao što je bilo. Sada nemate jasno podeljene karte, svet je bolje funkcionisao u periodu Hladnog rata kada ste imali dve jasne supersile i one su držale jedna drugu u ravnoteži. Sada je, kako bi mladi rekli, pukao bazen i zauzimaju se pozicije gde će ko i kako, prave se nova savezništva i ta neizvesnost je katastrofa za svetsku ekonomiju", smatra Savić.
Profesor kaže da se u toj konstelaciji snaga, između rata u Ukrajini, eventualnog uvođenja sankcija Rusiji i našeg kosovskog pitanja Srbija ponovo nalazi u veoma teškoj situaciji.
Povezane vesti
"Srbija se ponovo nalazi u veoma teškoj sitaciji, ne u smislu razvoja, ne u smislu loših rezultata čak i rezultati koje beleži naša zemlja u poslednjih nekoliko godina su iznad očekivanja, pogotovo u vreme korone. Srbija nikada, u poslednjih 100 godina, čini mi se, nije imala čistu situaciju. Uvek smo imali da biramo između nečega. To je najneugodnija situacija. Sve ovo što se dešava u Evropi, prelama se preko naših leđa. Sve što se u svetu dešava prelomiće se na Srbiju", smatra Savić.
Euronews Srbija
Međugodišnja inflacija je na oko 15 posto i to je prosek, ali činjenica je da su neki prehrambeni proizvodi višestruko skuplji. Zvanične prognoze su da će inflacija rasti do polovine 2023. godine, da će posle toga početi da jenjava, a da se očekuje da će tek početkom 2024. ući u koridor cilja.
"Niko se u Srbiji nije proslavio sa prognozama do sada. Suštinski niko ne može da kaže šta će se dešavati u narednih godinu ili godinu i po dana. Novac je krvotok svake privrede, a mi smo se navikli na niske kamatne stope, inflacija nas uopšte nije zanimala, bilo nam je svejedno da li ćemo nešto kupiti danas ili za dva meseca. Navikli smo se na jeftin novac. Uzeo je kredit i ko je mogao i ko nije mogao. Ljudi su uzimali kredite da bi išli da letuju. Takva je situacija bila, jer su bile niske kamatne stope", navodi Savić.
On napominje da sada imamo politiku skupog novca, i kada neko hoće da investira, da kupi nameštaj, stan, uzima kredite čija je cena sada značajno viša.
"Kad neko ode u prodavnicu pa vidi da je mleko otišlo 50 posto, pa njemu ništa ne znači što je prosečna stopa inflacije 15 posto. Srbija ne može mnogo mimo sveta. I ovo što radimo je gašenje požara. Već neko vreme imamo neke namirnice koje su pod kontrolom i to u dugom roku ne može da da neko rešenje", smatra Savić.
Musabegović: Inflaciju je teško izbaciti kada jednom uđe u sistem
Evropska centralna banka i Američke federalne rezerve nastavljaju sa podizanjem referentne kamatne stope i "stezanjem kaiša" pokušavaju da obuzdaju inflaciju. Referentne kamate ni u Evropi, ni u Americi nisu bile više još od ekonomske krize 2008. godine, što znači da ni krediti duže od deceniju nisu bili skupi kao danas,a prognoze stručnjaka nagoveštavaju da će se rast kamata nastaviti i u 2023. godini.
Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović kaže za Euronews Srbija da iako inflacija i dalje raste, ipak polako usporava, jer je u oktobru na mesečnom niovu bila 1,9 odsto, a u novembru 1 odsto.
Euronews Srbija
"Očekujem da će se prvi rezultati videti na proleće. Nafti miruje cena, a videćemo tek da li je to zatišje pred buru. Čim nafta pada i gorivo je odmah jeftinije, a ono utiče dalje na sve proizvode zbog transportnih troškova. Očekujem da će sve ove mere uticati na smanjenje tog inflatornog pritiska", navodi Musabegović.
Profesor smatra da glavni problem ostaje rat u Ukrajini i napominje da ćemo, sve dok se taj sukob ne reši, osta na pokušajima da se ovim merama smanje ti inflatorni pritisci. Dodaje da je inflaciju teško izbaciti kada jednom uđe u sistem.
"To vam je kao kada se poveća pritisak, pa vi počnete da uzimate neke lekove, ali treba u suštini da gledate šta vam diže pritisak. Lek ga smanji, ali samo privremeno, a ne trajno - tako je i sa inflacijom", objašnjava Musabegović.
Profesor napominje da je izvorni uzrok inflacije politika upumpavanja novca i štampanje para, a da se u međuvremenu stvorio koktel razloga, jer su se na te okolnosti nadovezali korona i sukob u Ukrajini.
"To je sada ozbiljan problem i 2023. godina može biti jako teška. Referentna kamata može da se podiže neograničeno, ali pitanje je da li će imati rezultata ili neće. Ako se pojave prvi rezultati, centralne banke će ublažiti rast kamata. NBS ih ne diže naglo i priprema teren da se ljudi priviknu na nove okolnosti. U ekonomiji je najveći problem neizvesnost i nijedan kapital to ne trpi i zato je važno uspostaviti taj balans. Ako ne bude nekih neočekivanih novih loših okolnosti, očekujem da će se već u martu kriva infacije zakriviti i da će se polako ona smirivati", navodi Musabegović.
Preporuka za vas
Komentari (0)