Igre 
Borba protiv inflacije: NBS ponovo podigla referentnu kamatnu stopu, novi rast dinarskih kredita
Komentari08/12/2022
-12:12
Izvršni odbor Nardone banke Srbije odlučio je danas da poveća referentnu kamatnu stopu za 50 baznih poena, na nivo od 5 odsto. U istoj meri povećana je i stopa na depozitne olakšice – na 4 odsto, kao i stopa na kreditne olakšice – na 6 odsto.
"Donošenjem ovakve odluke, Narodna banka Srbije nastavlja da pooštrava monetarne uslove i utiče na ograničavanje sekundarnih efekata rasta cena putem inflacionih očekivanja i time doprinosi da se inflacija u Srbiji nađe na opadajućoj putanji i vrati u granice dozvoljenog odstupanja od cilja do kraja perioda projekcije", navodi se u saoštenju NBS.
Inače, današnje povećanje referentne kamatne stope predstavlja njeno deveto uzastopno povećanje, zaključno s kojim je od aprila ove godine ona povećana za ukupno 400 baznih poena.
NBS: Cene i bazna inflacija još nisu usporile rast
Izvršni odbor NBS je istakao da se ekonomija Srbije i dalje suočava sa znatnim troškovnim pritiscima iz međunarodnog okruženja, iako ima signala njihovog popuštanja.
"Pritom, i dalje izražene geopolitičke tenzije i volatilno kretanje svetskih cena energenata i hrane prethodnih meseci pod uticajem brojnih faktora na strani ponude i tražnje upućuju na opreznost monetarne politike Narodne banke Srbije. Prema prvim procenama za novembar, inflacija u zoni evra, našem najvažnijem ekonomskom partneru, smanjena je po prvi put u poslednjih 17 meseci na nivo od 10,0 odsto, što je bolji ishod od očekivanog, zahvaljujući usporavanju rasta cena energenata, dok cene hrane i bazna inflacija još uvek nisu usporile rast", navode NBS.
Kako navode, bolji od očekivanja su i pokazatelji ekonomske aktivnosti zone evra, uprkos oštrom povećanju kamatnih stopa i izraženoj geopolitičkoj neizvesnosti, s tim da se u 2023. godini i dalje očekuje recesija.
"Nastavak pooštravanja monetarnih politika Evropske centralne banke i Sistema federalnih rezervi očekuje se i u narednom periodu, ali se procenjuje da će se tempo povećanja kamatnih stopa usporiti, odnosno da će visina njihovog povećanja na pojedinačnim sastancima biti manja od dosadašnjih. Rast troškova života stanovništva i izdataka preduzeća, zajedno sa zaoštravanjem monetarnih politika vodećih centralnih banaka, odraziće se na globalnu ekonomsku aktivnost i postepeno smanjenje globalnih inflatornih pritisaka naredne godine", smatraju u NBS.
Povezane vesti
Takođe, kako dodaju, sve manje su izraženi zastoji u globalnim lancima snabdevanja, a smanjene su i svetske cene primarnih proizvoda, pre svega energenata, što bi takođe trebalo da doprinese smirivanju inflatornih pritisaka u narednom periodu.
"Tako je cena prirodnog gasa na evropskom tržištu, koja je izazivala najviše zabrinutosti, znatno smanjena od početka septembra, a dovoljne količine gasa će ograničiti njen dramatičan rast ove zime koji se prvobitno očekivao", navode iz NBS.
Inače, centralna banka je od aprila čak devet puta uzastopno povećavala ključnu kamatu, tako da je, zaključno sa današnjim povećanjem, sa jednog procenta stigla do trenutnih 5 odsto.
"Kamate se podižu za manji procenat, ali češće"
Zoran Grubišić iz Beogradske bankarske akademije rekap je za Euronews Srbija da naša zemlja prati trend podizanja kamatnih stopa, s tim što vodi politiku ciljane inflacije. To znači da se kamatne stope podižu za manji procenat ali češće. On je dodao da je to potrebno kako bi se inflacija dovela pod kontrolu.
"Meni se čini da se polako iscrpljuje efektivnost ovog insturmenta monetarne politike. Ne očekujem sledeće godine značajnija podizanja. Možda nešto jako blaže u prvom kvartalu. Očekujem da kamatne stope ostanu na ovom, sada slobodno možemo da kažemo, relativno visokom nivou i to cele sledeće godine. Po mom mišljenju, to će biti sasvim dovoljno da uz neke stvari, to malo zaustaviti. Ova inflacija jeste inflacija troškova koja se kombinuje sada sa inflacijom tražnje", rekao je on.
Kaže da veruje da će se situacija na energetskom tržištu malo smiriti kao i da veruje da će to uticati na to da se inflacija upregne. Zbog toga, navodi, ne veruje da će tokom naredne godine biti nekih većih podizanjja kamatne stope.
Upitan šta će novo povećanje značiti za građane, a šta za privredu, jer mnogima stižu obaveštenja od banaka o promeni stopa i skupljim kreditima, Grubišić kaže to pre svega može da utiče demotivisavajuće na građane i privrednike, ali objašnjava da je ovaj sled događaja podrazumeva određeno žrtvovanje u ekonomiji.
Povezane vesti
"Sve koji su u režimu varijabilne kamatne stope, a to je većina kredita, rate će skočiti i to za očekivanih tih pola procenata. Odnosno oni koji su stambeni krediti, oni će sačekati ovu meru sredinom decembra. Nešto slično važi i za privredu. Privreda se zadužuje zbog investicija i nešto je lošija klima. Mi nemamo neku razvijenu emsiono tržište i nemamo mogućnost finasiranja koje se koriste mnogo više na zapadu i u Americi. Mislim da će to malo više da destimuliše investicionu klimu ali to je nešto što je u ovom trenutku potrebno uraditi i to je taj racio žrtvovanja u eknomiji. Da bi postigli makroekonomsku stabilnost i doveli inflaciju pod stabilnost morate da platite i određenu cenu", rekao je on.
Grubišić je rekao da oni koji žele da sebi kupe stan i ne oklevaju, jer je, smatra, za to uvek dobar trenutak. Međutim, nema tavak savet i za investitore.
"Onome kome sada treba kredit, a tu pre svega mislimo o dugoročnim, pre svega stambenim, uvek je pravi momenat. Ako vam sada treba. Za nekoga ko će korisnički, za tehničke stvari kao što je tekuća potrošnja ili kupovina stambene jedinice u kojoj bise živelo, rešavanje nekog egzistencijalnog problema uvek je pravi trenutak. Međutim, za velike investitore oni treba da razmisle", rekao je Grubišić.
Grubišić: Verujem da kamatne stope doživljavaju svoj pik
On dodaje da veruje i da kamatne stope doživaljaju svoj pik, što bi moglo da se shvati da je izvesno dovođenje inflacije pod kontrolu.
"Kamatne stope idu na viši srednji nivo. Nisu daleko od pika. To govori da se inflacija dovodi pod kontrolu. To je prvenstveno u Americi. Svi mi smo međusobno globalizovani. Rekao bih da se ovde postiže makroekonomska stabilnost i i da će moći lagano da se spuštaju kamatne stope u nekom periodu i da se da podsticaj za ekonmski rast. Valja i posle iz te receisje izaći. Sve su to prirodni ciklusi", rekao je.
Upitan da prokomentariše predlog novog Budžeta i da li mu vam se čini da je razvojni ili krizni, Grubišić kaže da on sadrži i jedno i drugo.
"To je neka kombinacija. Mi uvek pokušavamo da pravimo komrpomis. Sa jedne strane da se poveća taj tekući deo, to su rashdi, penzije, i u meri u kojoj je to moguće. Sa druge strane država je veliki investitor. Mora da se organizuju državne investicije i da se podstaknu", rekao je Grubišić.
Komentari (0)