Pitanje koje muči Evropu: Kako da osnovnih namirnica ima dovoljno, a da cene ne budu previsoke za prosečnog kupca

Komentari

Autor: Zlatica Radović

20/09/2022

07:12

Pitanje koje muči Evropu: Kako da osnovnih namirnica ima dovoljno, a da cene ne budu previsoke za prosečnog kupca - Copyright Euronews/Milan Šarić

veličina teksta

Aa Aa

Kako da osnovnih životnih namirnica ima dovoljno, a da cene ne budu previsoke za prosečnog potrošača i da građani mogu da ih kupe? To je pitanje na koje već mesecima pokušavaju da odgovore vlasti u evropskim zemljama pod teretom energetske krize koja je pogurala inflaciju na nivoe koji u pojedinim državama nisu zabeleženi u protekle četiri decenije. Mišljenja stručnjaka su podeljena kada je u pitanju uloga države u regulisanju tržišta, pa dok jedni smatraju da ona mora da zadovolji interese i proizvođača i potrošača, drugi tvrde da je to na duži rok nemoguća misija. Napominju da neko mora da ponese teret kontrolisanih cena - proizvođači koji će raditi u minusu ili potrošači, jer dolazi do pražnjenja rafova i nestašice pojedinih namirnica, pošto se njihova proizvodnja manje isplati.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će, kada cene budu odmrznute, biti svega dovoljno, ali je upozorio da to neće doveka trajati, jer čak ni u Evopi neće biti dovoljno hrane. On je istakao da je potražnja na globalnom tržištu velika i da svi hoće da kupe hranu, ali da se mora razmišljati i kako sačuvati dovoljne količine, a u isto vreme i zaraditi prodajom na tržištu afričkih i drugih zemalja koje su već iskazale interesovanje za našu robu u vrednosti od oko milijardu dolara. On je ukazao da se, kada država pokuša da obuzda inflaciju i zamrzne cene da ne budu visoke, trgovci i deo finalnih prerađivača dogovore da manje isporučuju i da tako dolazi do nestašica pojedinih proizvoda.

Koliko uopšte država treba da se meša?

Pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije, Bojan Stanić kaže za Euronews Srbija da je naša zemlja sada samo u mogućnosti da se prilagođava trenutnoj krizi, koja se preliva iz inostranstva i ističe da je jako bitno snabdevanje unutrašnjeg tržišta i zaštita najugroženijeg sloja stanovništva, a da sve to dovodi do potrebe da država i dalje drži ograničene cene osnovnih životnih namirnica.

"Kada imate ograničenu cenu finalnog proizvoda, onda vremenom posebno ako je to duži period, dolazi do njegovog deficita. To je normalno, jer privrednici koji u tom slučaju imaju porast troškova, a manju mogućnost realizacije zbog ograničenja cene, onda pokušavaju da se preorijentišu na proizvodnju nečega što ne podleže ograničenju ili povećavaju izvoz kako bi na tom tržištu koje sada daje veću cenu stvorili značajniju zaradu", ukazuje Stanić.

On napominje da se tada, zbog psihološkog faktora povećava tražnja za određenim namirnicama, što dovodi do potrebe da se cena poveća, a kako je ona ograničena, do toga ne dolazi i onda se javlja poremećaj u maloprodaji, odnosno nestašica robe. To smo, kako navodi, već imali kada je u pitanju nestašica šećera, što je relativno brzo regulisano, dok problem sa mlekom još traje, jer je tržište i dalje nedovoljno snabdeveno.

"Država reguliše cene još od novembra prošle godine i došlo je do određenih korekcija kada je u pitanju hleb, mleko, šećer, koji su poskupeli. Tu sada imamo balansiranje između potrebe da se ipak pomogne proizvođačima, koji sada imaju sve veće troškove proizvodnje, jer njihov finalni proizvod čija cena je ograničena ne može da ostvari prihod kojim je moguće pokriti sve te troškove. S druge strane imate i stanovništvo, koje, zbog takođe inflatornog pritiska, gubi kupovnu moć i samim tim je sve manje u mogućnosti da doprinosi maloprodajnom prometu, odnosno da kupuje", kaže Bojan Stanić.

Agroekonomsita Žarko Galetin kaže za Euronews Srbija da je državi u interesu da zadovolji interes primarnih poljoprivrednih proizvođaača, a sa druge strane da ima relativno jeftinu cenu mesa, hleba, šećera i ulja, kako bi zaštitila najširu populaciju potrošača.

"Vi, međutim, ne možete i jedno i drugo. Cena goriva i svih inputa je porasla, a kada cena sirovine skoči, poskupi i stočna hrana, pa živa stoka, kasnije meso i tako će i cena u maloprodaji biti upodobljena tom tržišnom lancu od njive do trpeze. Država ulazi u tu priču tako samouvereno kako bi izašla u susret potrošačima i izgubi se jednostavno u toj matematici i sada dolazi do problema da robe koje mi realno imamo dovoljno, u prodavnici nema. U našim bilansima mi apsolutno imamo dovoljno ulja, kao i šećera i svega ostalog", tvrdi Galetin.

On smatra da nije dovoljno dobro napravljena bilansna projekcija i da je predugo trajala zabrana izvoza pšenice, ali napominje da imamo podbačaj kod kukuruza i soje. Galetin smatra da će država biti primorana da uvede neki vid kontrole za izvoz ovih poljprivrednih kultura da ne bismo mi ostali uskraćeni za naše domaće bilansne potrebe.

Na to ukazuje i Bojan Stanić i navodi da trenutno, kada je u pitanju hrana stoji zabrana izvoza mleka, ali da, s obzirom da "kriza traje i da će trajati i u narednoj godini, postoji mogućnost da država, bez obzira što postoji tražnja na međunarodnom tržištu, ograniči izvoz još nekih namirnica, kako bi rešila unutrašnje potrebe, ali i potrebe regiona".

"Dogovorili smo se sa zemljama Otvorenog Balkana da postoji veći stepen bezbednosti i sigurnosti u snabdevanju osnovnih životnih namirnica kada je u pitanju izvoz u Severnu Makedoniju i Albaniju. Srbija ubedljivo ima konkurentsku prednost za snabdevanje hranom i oni će biti prioritet, pa šta ostane za međunarodno tržište", kaže Stanić.

Raste izvoz, ali i troškovi proizvodnje

On napominje da je trenutni izvozni bilans Srbije dobar i da prodaja naše robe u inostarnstvu za 30 odsto veća u odnosu na prošlu godinu, ali da, zbog zavisnosti od uvoza sirovina, i energenata, čije cene značajno rastu mi sada imamo jako visok deficit spoljne trgovine i time povećavamo neto zaduženost privrede ka inostranstvu.

"Sve to dovodi do toga da će morati da se vodi ta razboritija ekonomska politika u smislu kako da održimo stabilnost, koja je osnova naše investicione privlačnosti i kreditnog rejtinga koje daju te agencije, a što velike strane kompanije koriste kao input za to da li će doneti odluku da investiraju u nekoj zemlji, zadrže investiciju ili je prošire ili ne. Zbog cele te situacije sa infalcijom, sve to će uticati na manju kupovnu moć stanovništva, a to može doneti i niz socijalnih problema", smatra Stanić.

Žarko Galetin kaže da je naša zemlja relativno veliki izvoznik hrane, ali ističe da smo daleko od one priče da Srbija može da hrani pola Evrope i ukazuje da zbog toga ipak moramo pametno da trošimo i da prodajemo ono što proizvodimo. Galetin kaže da je aktuelna situacija i na globalnom nivou i u Srbiji matematička jednačina sa pet nepoznatih.

"Država je predugo administrirala cene. Kada tako duboko zagazite u tržište, uvek dolazi do disbalansa. Kada maksimizirate cenu svinjskog mesa, a to ne uradite na tržištu žive stoke, niti žitarica, u čitavom tom proizvodnom lancu neko će nastradati i ostaće uskraćen. Ako dugo budete prisutni na tržištu osnovnih namirnica, tada će neko u tom lancu biti u problemu i moraće da ponese teret tog zamrzavanja cena", smatra Galetin.