Brodovi sa srpskom robom i dalje nasukani na Dunavu: Srbija šalje Bugarskoj mehanizaciju za čišćenje plovnog puta

Komentari

Autor: Euronews srbija / Z. R.

02/09/2022

19:06

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Obustava plovidbe Dunavom u Bugarskoj postaje sve veći problem za srpsku privredu. Prevoz robe je otežan, jer su brodovi nasukani na obalama i čekaju da se plovni put "odblokira". Ionako tešku situaciju u lancima snabdevanja, sada komplikuje i zastoj na više od deset tačaka u susednoj zemlji. Iz Ministarstva saobraćaja najavljuju da će sutra biti potpisan sporazum sa Vladom Bugarske, čime će se naša mehanizacija staviti na raspolaganje Bugarima, da bi se plovni put što pre vratio u funkciju.

Vršilac dužnosti pomoćnika ministra za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe Veljko Kovačević je izjavio za Euronews Srbija da je posle dve nedelje pregovora sa bugarskom stranom usaglašen tekst sporazuma koji će sutra biti potpisan.

"Naša mehanizacija će do četvrtka ili petka naredne nedelje završiti sve što treba da završimo oko ugovora, garancija i ostalog. Biće verovatnio na graničnom prelazu negde na Velikom Gradištu u četvrtak ili petak kako bi izašli u rumunske vode i stigli do bugarskog sektora Dunava gde će započeti radove", rekao je Kovačević za Euronews Srbija.

On je napomenuo da se očekuje da će mehanizacija 15 dana od početka radova imati prvi napredak, odnosno da će biti omogućena neometana plovidba makar na jednoj liniji plovnog puta Dunava.

"Ukupno vreme koje smo mi procenili je 60 dana da bi dobili pun profil plovnog puta svuda na Dunavu u Bugarskoj. Prve brodove i prvi ugalj iz Bugarske, možemo po nama očekivati za nekih 20 dana", rekao je Kovačević.

Prema podacima iz Ministarstva saobraćaja, na uvoz čeka oko 1,25 miliona tona uglja, kao i više od 30.000 tona nafte i derivata nafte. Otežan je i uvoz 300.000 tona sirovina koje se koriste u hemijskog industriji za proizvodnju veštačkog đubriva.

Već danima je zarobljeno i više od milion tona žitarica koje čekaju uvoznici u inostranstvu. Na brodovima koji su usidreni na toku Dunava kroz Bugarsku je i 750.000 tona pšenice i kukuruza iz starog roda i 350.000 tona pšenice i kukuruza iz novog roda.

U Ministarstvu saobraćaja za Euronews Srbija kažu da se procenjuje da će srpskoj mehanizaciji biti potrebno oko 60 dana da bi obezbedili pun profil plovnog puta i napominju da, imajući u vidu velike količine robe, vodni transport u ovom trenutku nema alternativu.

"Svi vidovi transporta, a naročito železnički, stavljeni su na raspolaganje u punom kapacitetu za sve vrste roba, lanci dopreme svim vidovima transporta funkcionišu bez većih problema. Velike količine roba, kao što su žito, veštačko đubrivo, evrodizel, ugalj i druge sirovine, namenjene izvozu i uvozu nije moguće transportovati bez omogućavanja uslova za nesmetanu plovidbu na Dunavu u Bugarskoj", rekli su resornom ministarstvu.

Jedan tanker zamenjuje 144 cisterne

Na to je ukazao i ministar Tomislav Momirović i objasnio da jedan rečni tanker zamenjuje 144 kamiona cisterne, dok jedan brod koji prevozi rasuti teret zamenjuje 70 kamiona.

"Jedan deo se prebacuje na drum i železnicu, ali ona ne može da podrži ovoliki saobraćaj", rekao je Momirović za RTS.

Ministar je kazao da će Srbija pomoći Bugarskoj u izvođenju svih radova koji su neophodni da bi se obezbedila plovnost Dunava, čime će se, kako je rekao, osloboditi ugalj i žitarice. Ukazao je da je našoj zemlji plovnost Dunava od strateške važnosti kako bi se obezbedila energetska stabilnost. Ukazao je da su reke ključne za snabdevanje, i da ćemo, ukoliko se Srbija ne umeša u problem u Bugarskoj, imati još veći problem na jesen.

"Obezbeđivanjem plovnosti Dunava u Bugarskoj omogućujemo našim energetskim kapacitetima da iskoriste taj ugalj, da manje struje uvozimo. Radovi na Dunavu će trajati oko 60 dana i očekujem da će se u tom periodu omogućiti plovnost reke. Ni u jednom trenutku, ni na jednom delu Dunava u Srbiji nije bilo obustave rečnog saobraćaja, jer se na vreme počelo sa pripremama i izvođenjem interventnih bagerskih radova. Ovo je zajednički koridor i u ovom slučaju zajednički problem,jer kada u Bugarskoj Dunav nije plovan mi nemamo punu operativnost", rekao je ministar.

Nizak vodostaj opterećenje za logistiku

Profesor Slobodan Aćimović koji vodi saobraćajno-logističku grupu predmeta na Ekonomskom fakultetu u Beogradu je ranije rekao za Euronews Srbija da je nizak vodostaj svakako opterećenje i za privredu i za logistiiku. Napominje da je to sezonski problem, koji nije ništa novo, ali koji trenutno dodatno komplikuje ionako otežanu situaciju u prevozu robe.

"Rečni transport je uvek u problemu zimi kada je led i leti kada je nizak vodostaj, jer se voda povuče. To praktično utiče na lošu kontinuelnost rečnog transporta. Rekama se najviše prevozi rasuti teret, pesak, šljunak, ugalj, žitarice i sirovine", kaže Aćimović.

Agencija za luke je nedavno saopštila da je na rekama u Srbiji do 1. juna pretovareno 6,1 miliona tona tereta, što je za 9 odsto manje u odnosu na isti period 2021. godine. Najčešće vrste pretovarenog tereta su šljunak, pesak i kameni agregati, potom nafta i naftni derivati. Rude se, u ukupnom pretovaru, nalaze na trećem mestu, a ugalj na četvrtom.

Iz Agencije su naveli da je najveći pad zabeležen kod žitarica, usled nepovoljne globalne situacije i zabrane izvoza ove vrste robe, a pretovareno je oko 900.000 tona žitarica manje nego u prvih pet meseci prošle godine. Da konstantno opada prevoz robe rekama pokazuje i podatak da je u prošloj godini je pretovarano oko 3,2 odsto manje robe u odnosu na 2020.

Problemi na Dunavu počeli su početkom jula, kada je usled velikih suša došlo do pada vodostaja. Problem je eskalirao u drugoj polovini jula, kada je obustavljena plovidba na sektoru Belene u Bugarskoj. U međuvremenu su se pojavili novi problematični sektori, a trenutno ih ima više od 10.

Loša hidrološka situacija i u septembru

Hidrolog u RHMZ-u Dejan Vladiković rekao je za Bloomberg Adria da je hidrološka situacija na Dunavu i dalje nepovoljna, iako je prethodnih 10 dana bilo blagog pobošljanja usled padavina u Austriji, Slovačkoj, Češkoj i Mađarskoj.

Očekuje se da će nepovoljna hidrološka situacija na Dunavu trajati do druge dekade septembra, kada se prognoziraju veće padavine, a samim tim i porast nivoa ove važne evropske reke, dodao je hidrolog. Kaže da je sa nivoom vodostaja loša situacija i na drugim rekama u Srbiji, kao što su Sava, Kolubara sa pritokama, Mlava i Stari Begej.

U poslednjih dvadesetak godina, ovakav nizak nivo vodostaja Dunava dogodio se, kaže hidrolog, pet do šest puta, ali i ističe da je ove godine u odnosu na ostale najizraženiji.

Objašnjava da su ranijih godina, kada su bili ovako niski vodostaji, problemi počinjali od sredine avgusta, a da su sada zbog manjih padavina tokom proleća krenuli već početkom jula. Specifično je, kaže, što su ranijih godina suše bile na određenim rekama i u određenim deonicama pojednih reka, dok je ove godine loša hidrološka situacija bila u čitavoj Evropi.

Vladiković ukazuje na to da stručna javnost u poslednjih desetak godina upozorava na globalno zagrevanje i da će klimatske promene biti sve izraženije.