Inflacija i rast troškova života: Šta rade države kako bi ublažile krizu
Komentari14/08/2022
-10:47
Poremećaji globalnih lanaca snabdevanja nastali usled pandemije koronavirusa i ruske invaziije na Ukrajinu doveli su do povećanja cene energenata, robe i osnovnih životnih namirnica širom sveta. I dok su spori i stabilni nivoi inflacije zapravo dobri za vođenje zdrave ekonomije, viši nivoi bi mogli da budu razorni, piše Euronews.
U Velikoj Britaniji, na primer, stopa inflacije je u junu dostigla 9,4 odsto, što je najviši nivo još od 1982. godine. Evrozona nije ništa bolja jer je inflacija u julu dostigla rekordnih 8,9 odsto, u odnosu na 8,6 odsto mesec dana ranije.
Usporiti i zaustaviti rast nije lak podvig. Da bi snizili stopu inflacije, ljudi treba da troše manje na robu i usluge što zauzvrat smanjuje cene.
Ali, koje akcije preduzimaju vlade da bi se izborile sa inflacijom i ponudile olakšanje teško pogođenim potrošačima i kompanijama? Evo šta neke od najvećih svetskih ekonomija rade kako bi smanjile uticaj trenutne krize.
Evropa
Nemačka, na primer, planira da od 1. oktobra uvede porez na cenu gasa za sve potrošače. Vlada je u julu najavila državnu pomoć od 15 milijardi evra za Uniper, najvećeg uvoznika ruskog gasa u zemlji. Takođe je uvela smanjenje poreza na benzin i dizel uz smanjenje troškova javnog prevoza.
Francuski parlament je 3. avgusta usvojio paket za "ublažavanje" inflacije od 20 milijardi evra, dižući penzije i neke socijalne isplate i omogućavajući kompanijama da zaposlenima isplaćuju veće neoporezive bonuse, u pokušaju da povećaju kupovnu moć domaćinstva.
I Italija je 4. avgusta odobrila paket pomoći vredan oko 17 milijardi evra, a nova legislativa ima za cilj da smanji račune za struju i gas. Jedna od poslednjih velikih akcija odlazećeg premijera Marija Dragija pre nacionalnih izbora sledećeg meseca, usledila je pored oko 35 milijardi evra predviđenih budžetom od januara da bi se ublažio uticaj ogromnih troškova za struju, gas i benzin, preneo je Rojters.
Poljska je, pak, u julu uvela takozvanu šemu olakšica "praznici plaćanja" za pojedince koji imaju hipoteke u poljskim zlotima, omogućavajući im da preskaču plaćanja osam meseci u periodu od dve godine.
SAD i Brazil
Američki Senat je 7. avgusta odobrio Zakon o smanjenju inflacije, plan od 430 milijardi dolara kojim se, između ostalog, snižavaju troškovi lekova na recept, povećavaju neki korporativni porezi i uvode mere potrošačkih kredita za podsticanje energetske efikasnosti.
Brazilski predsednik Žair Bolsonaro i poslanici vrše pritisak na državni energetski gigant Petrobras da dodatno snizi cene benzina. Kompanija je dva puta najavila odvojena sniženja cena u julu u ukupnom iznosu od 9 odsto, čime su cene bile najniže od marta.
Azija
Indija je u maju, na primer, uvela ograničenja na izvoz prehrambenih proizvoda, uključujući pšenicu i šećer i smanjila je poreze na uvoz jestivog ulja.
Japan je u aprilu doneo paket pomoći u vrednosti od 103 milijarde dolara kako bi ublažio ekonomski udar od rastućih troškova sirovina, koji se sastojao od subvencija za smanjenje cena benzina i gotovinskih isplata domaćinstvima sa niskim primanjima sa decom.
Japanski premijer Fumio Kišida je sada nagovestio da bi moglo da bude dodatnih koraka ako troškovi života nastave da rastu.
Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati početkom jula su najavili poveanje svoje potrošnje na socijalnu pomoć. UAE su udvostručuli finansijsku podršku porodicama sa niskim primanjima iz Emirata, dok je kralj Saudijske Arabije Salman naredio raspodelu 20 milijardi rijala (5,2 milijarde evra).
Turska je posebno pretrpela višemesečne ekonomske probleme i teškoće sa inflacijom koja je u julu dostigla 24-godišnji maksimum od 79,6 odsto, pokazali su podaci Turskog instituta za statistiku. Vlada je početkom jula povećala minimalnu platu za oko 30 procenata, dodajući to porastu od oko 50 procenata zabeleženom krajem prošle godine.
Komentari (0)