Energetska kriza koja drma Evropu vratila na sto pitanje nuklearnih elektrana - koliko je Srbija daleko od toga

Zbog rata u Ukrajini, mnoge zemlje u Evropi strahuju da će ostati bez energenata koje dopremaju iz Rusije, a iako su nestašice struje i gasa na Starom kontinentu i dalje u domenu predviđanja, niko ne može sa sigurnošću da kaže kako će izgledati zima koja dolazi. Potreba za energetskom sigurnošću vratila je u fokus pitanje nukelarnih elekstrana kako u zemljama koje se su ih se već odrekle, tako i u onima koje ih ni nemaju, poput Srbije.

Vruća tema, u čijem je fokusu pitanje proizvodnje nukelarne energije, u više navrata našla se u žiži domaće javnosti, a o tome se govorili kako stručnjaci, tako i politički predstavnici. Poslednji u nizu, sa konkretnim preglozima, izašao je i direktor JKP "Beogradske elektrane" Rade Basta koji je rekao da bi Srbija trebalo da gradi nuklearnu elektranu "kako bi obezbedila stabilno snabdevanje električnom energijom".

U ovom trenutku, izgradnja nuklearnih elektrana u Srbiji zabranjena je zakonom, odnosno stavljen je moratorijum na takvu mogućnost. Basta je, međutim, predložio da se moratorijum ukine, kao i da se u Srbiji školuju kadrovi i razvija proizvodnja struje u atomskim elektranama. Takođe, jedna od njegovih predloga je i da Vlada Srbije osnuje Nacionalnu korporaciju za atomsku energiju Srbije sa udelima u kapitalu privrednih, domaćih društava, strateških partnera, kao i nosilaca tehnologije i menadžmenta.

"Potrebno je izgraditi prvu nuklearnu elektranu da zameni termoelektranu na ugalj sa jedinicama po 1.000 megavata ili modularne sa manjim jedinicama od po 350 megavata. Modularne jedinice su pogodne za integrisano upravljanje uz rad sa drugim elektranama sa pogonima na vetar i Sunce kao i na gas, vodonik, i druge izvore. Atomske elektrane su osnov stabilnosti snabdevanja uz elektrane na vodu, vetar, Sunce, vodonik, gas", rekao je Basta.

Ovo nije prvi put da se u poslednje vreme spominje izgradnja nuklearne elektrane u Srbiji, ali i zagovornici i protivnici ove ideje smatraju da je za tako nešto potrebno bar deset godina, ukoliko se pogleda tačka u kojoj se zemlja danas nalazi. Pre svega je u pitanju nedostatak stručnog kadra koji bi održavao komplikovan sistem nuklearnih elektrana, a zatim i nabavka sirovina i skladištenje otpada.

profimedia

Krajem novembra prošle godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da Srbija razmišlja o izgradnji nuklearne elektrane na svojoj teritoriji u saradnji sa ruskom državnom korporacijom za nuklearnu energiju - Rosatom. Mada su počeci radova sa ruskim partnerom najavljeni za ovu godinu, nije saopšteno ništa više od toga, a rat u Ukrajini i posledice koje on donosi širom Evrope su verovatno skrenule fokus sa te teme.

Ni vladini dokumenti ne isključuju u potpunosti izgradnju nuklearnih elektrana, uprkos tome što se navodi da nema dovoljno kadrova i da trenutni zakoni ne dozvoljavaju takav potez. Tako se u "Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2025. godine sa projekcijama do 2030. godine" navodi da, uprkos trenutnom moratorijumu, "izgradnju nuklearnih elektrana kao mogućnost ne treba potpuno isključiti, s obzirom na ekološka ograničenja za postojeću proizvodnju i buduće potrebe". 

"Procena je da bi 10-15 godina od trenutka ukidanja Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana, bio minimalan neophodni period, za prevazilaženje svih pobrojanih problema i nedostataka, do početka eventualnog rada takvog postrojenja u Republici Srbiji", navodi se u pomenutoj Strategiji. 

"Bugari će jedini imati struje"

Vučić je, takođe u novembru prošle godine, spomenuo kako bi Srbija mogla da kupi pet ili deset odsto nuklearne elektrane u Bugarskoj, "jer nema 11 ili 13 milijardi evra da izgradi svoju". 

Mada je i ovaj predlog bio samo spomenut i kasnije se nije o tome više govorilo u javnosti, mnogo toga se u energetskoj slici Evrope promenilo od prošle godine. Neizvesnost zbog rata u Ukrajini je učinila da mnoge zemlje brinu šta će biti na zimu, a govoreći upravo o zimi i problemima sa kojima se Srbija suočava, Vučić je istakao da se "svaki dan novi pojavljuju, i da čim se jedan od njih reši, naiđe drugi".

On je naglasio kako bi trebalo imati u vidu da od novembra više nećemo moći da uvozimo rusku naftu, i da bi trebalo obezbediti mazut kog je sve manje na tržištu.  Dodao je i da je problema bezbroj i upitao šta ako se u rafineriji desi neki kurcšlus i bilo koji deo treba da se zameni, gde da se kupi. Rekao je da u ovom trenutku Srbija kopa 62.000 tona uglja, a da Srbiji zimi treba 95 do 100 hijada tona.

Upravo govoreći o tome, predsednik Srbije ponovo se osvrnuo na najavljenu krizu i istakao primer Bugarske koja je bezbedna u tom smislu zbog toga što ima nuklearne elektrane.

"Morate da imate sigurnost, neće biti struje u regionu. Jedino ko će imati sa sigurnošću je Bugarska, zbog nukelarke. Zato, kad govorite Srbima o nuklearki, svi viču ne ne, a eto, jedini koji imaju struje sasvim sigurno su Bugari zbog nuklearke", rekao je Vučić.

Odakle moratorijum?

Sam moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana u Srbiji proglašen je još za vreme Socijalističke Federativne republike Jugoslavije 1989. godine, odnosno tri godine nakon što se desila katastrofa u Černobilju. 

Taj akt je i danas na snazi, a početkom ove godine na Međunarodnom samitu o nuklearnim tehnologijama u Dubaiju je ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović rekao da je upravo ovaj moratorijum "u značajnoj meri usporio sve aktivnosti vezane za nuklearnu tematiku, uključujući istraživanje kako u nauci, tako i u primeni inovativnih nuklearnih tehnologija".

Neki stručnjaci smatraju, međutim, da nije ni bilo razloga za uvođenje moratorijuma. Među njima je i profesor Ilija Plećaš iz NO JP "Nuklearni objekti Srbije" koji je, govoreći ranije za Euronews Srbija o ovoj temi, istakao da će "jedino nuklearna energija će biti budućnost u narednih 300 godina". 

Unsplash

U predlogu Baste, međutim, nije samo nuklearna elektrana, već i obnovljivi resursi poput Sunca ili vetra. 

"Ono što je jako nepohodan korak je i donošenje Prostornog plana za posebne namene i dopuna Energetske strategije. Strateški pravac Srbije treba da bude Atomska energija sa dugoročnim planom razvoja, a koji uključuje i energiju vetra, Sunca, vode, pa i energiju koja se dobija smanjenjem njenog rasipanja. Naravno, zatražio bih pod hitno od naše države javno slušanje u Skupštini Srbije sa eminentnim stručnjacima na ovu temu", naglasio je Basta.

Tako neki stručnjaci, poput Željka Markovića iz Dilojta, smatraju da bi, ako već moramo da se odreknemo termoelektrana do 2050. prema međunarodnim ugovorima koje smo potpisali, na pola puta energetske bezbednosti morale da se sretnu nuklearna i obnovljiva energija. Prema njegovim rečima,  nuklearne elektrane bi bile dobro rešenje da se zamene termoelektrane na ugalj kako bismo ispunili cilj EU o dekarbonizaciji.

"Ako mi četiri gigavata struje proizvodimo iz uglja bilo bi lepo da polovinu zamenimo iz nuklearke, energije koja bi nam uvek bila na raspolaganju, a ostatak da zamenimo iz obnovoljivih izvora i da skladištimo kada imamo višak iz obnovljivih i da koristimo kad nam treba", rekao je Marković ranije za Euronews Srbija.

Da li je rešenje u modularnim nuklearnim reaktorima?

U stručnoj javnosti postoje oprečni stavovi u vezi sa tim da li bi Srbija trebalo da se okrene izgradnji nuklearnih elektrana ili ne, a u javni diskurs se od skoro umešao i novi "činilac" - modularni nuklearni reaktor, odnosno modularne nuklearne elektrane.

Geleralni sekretar Svetskog saveta za energiju Miodrag Mesarović rekao je da je dobra stvar ta što ovakve elektrane mogu da se nadograđuju u skladu sa potrebama.

"Prednosti su zato što su male snage i mogu da se pakuju. Prema rastu potreba za energijom one se modularno ugrađuju, pa se povećava snaga. I u pogonu su praktičnije, možete da isključite jedan modul ako vam je potrebna manja snaga ili da uključite neki koji je bio u rezervi ako snaga poraste. Zbog toga su one su fleksibilnije za rad", istakao je on ranije za Euronews Srbija.

Slično smatra i pomoćnik direktora Instituta za nuklearne nauke u Vinči Slavko Dimović, koji je naglasio da su "modularne nuklearne elektrane za sada kao tehnološka inovacija najbolje rešenje i da imaju niz prednosti".

"Pre svega je novac glavni faktor, zatim stvaranje manje radioaktivnog otpadnog materijala, efikasnije su, mnogo lakše mogu da se priključe na svaku energetsku mrežu. Prema energetskim potrebama države ili regiona se mogu skalirati energetske potrebe, tako što će se u fabrikama praviti modularni reaktori iz više delova, od kojih dodajete deo po deo, transportujete ih iz fabrike i montirate na površiinu gde će biti nuklearka koji je veličine fudbalskog igrališta i znači da zauzima destet puta manju površinu od nuklearke, što opet pojeftinjuje izgradnju. Drugo, umiruje i javnost jer može da se napravi u izolovanom području koje nije gusto naseljeno", rekao je Dimović.

Naučni novinar Slobodan Bubnjević, međutim, upozorio je na to da je reč o novoj tehnologiji o kojoj se mnogo govori, ali koju zapravo niko ne koristi.

"Broj malih modularnih nuklearnih reaktora koji su priključeni na električnu mrežu je, nećete verovati jedan. Dakle, samo jedan mali nuklearni reaktor u Rusiji, u polarnom krugu na plutajućoj nuklearnoj elektrani se koristi, a istovremeno 450 konvencionalnih nuklearnih reaktora radi širom sveta", tvrdi Bubnjević, i dodaje da bi za ukidanje moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana u Srbiji trebalo da se organizuje referendum na kom bi glasali svi građani.