Rusko zatvaranje ventila za gas Sofiji: Zabranom tranzita Bugarska bi uvela sankcije Srbiji i Mađarskoj
Komentari27/04/2022
-20:02
Ruski Gasprom obustavio je isporuke gasa Bugarskoj i Poljskoj pošto nisu izmirile račune u rubljama za gas isporučen u aprilu. Time je Moskva ispunila pretnju da će zaustaviti dotok gasa u zemlje koje odbijaju novi zahtev predsednika Vladimira Putina da plati gorivo u ruskoj valuti, a tako je došlo i do nove eskalacije sukoba između Rusije i Evrope. Ovaj potez mogao bi da zakomplikuje situaciju i kada je u pitanju snabdevanje Srbije gasom, jer ovaj energent iz Rusije stiže iz dva pravca, od kojih je jedan preko Bugarske, a drugi preko Ukrajine i Mađarske.
Evropska unija načelno je odbila zahtev ruske strane, ali sada počinju da dospevaju rokovi plaćanja i vlade širom Evrope treba da odluče da li da prihvate Putinove uslove. Odluka nije nimalo laka, jer su mnoge zemlje EU zavisne od ruskog gasa, a stručnjaci za energetiku ukazuju da je poslednji potez Rusije zapravo pokazna vežba i test za Evropu, koja bi trebalo da pristane na nove uslove plaćanja energenata koje diktira Moskva, jer bi ono što se dešava Poljskoj moglo da zadesi i druge evropske zemlje koje nisu u toj meri spremne da se odreknu ruskog gasa koliko je vlada u Varšavi.
To što će potrošači u Bugarskoj i Poljskoj biti uskraćeni za ruski gas, ne bi trebalo da utiče na tranzit ovog energenta gasovodima na teritoriji dve zemlje, pa i na snabdevanje Srbije, koja ga dobija preko Bugarske. Tako su bar najavili strani zvaničnici, a takva uveravanja stižu i posle sastanka Radne grupe za praćenje sigurnosti snabdevanja energijom i energentima pri Ministarstvu energetike. Na sednici je rečeno da prestanak isporuka gasa Bugarskoj ne utiče na snabdevanje srpskog tržišta ovim energentom. Oni su naveli da su količine gasa dovoljne za potrebe svih potrošača, a da se ostatak utiskuje u podzemno skladište gasa u Banatskom Dvoru.
Ministarka Zorana Mihajlović je naglasila da je država spremna ukoliko dođe do prekida isporuke gasa preko Bugarske i dodala da će pokrenuti krizni plan kako bi obezbedila stabilno snabdevanje srpskog tržišta.
"Ako se desi da Srbija ne dobije kroz tranzit količine koje su ugovorene, imamo dve mogućnosti za koje smo potpuno spremni. Jedna je da koristimo gas iz Banatskog dvora, gde imamo za 21 dan samo u srpskom delu, a u ruskom za 22 dana imamo gasa. Iz Banatskog dvora može dnevno da se izvlači pet miliona metara kubnih gasa i dodatno da krenemo, ako je to potrebno, u krizni plan broj dva - to znači supstitucija gasa nekim drugim energentom, obično je to mazut, ili čak ograničenje ugovora. Dakle, ukoliko se desi da Bugarska uzme deo našeg gasa, mi smo spremni i imamo plan, ali se nadamo se da se to ipak neće desiti“, rekla je Mihajlovićeva.
Savić: Zabranom tranzita Bugarska bi uvela sankcije Srbiji i Mađarskoj
Ljubinko Savić iz Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije smatra da Bugarska neće sprečiti tranzit gasa preko svoje teritorije ka drugim zemljama.
"Taj transportni pravac je međunarodni i postoji nezavisno od Bugarske. U njegovom udelu vlasništvo ima i Gasprom. Tranzit bi trebalo da teče bez problema. Očekujem neko rešenje kao što je izuzet JANAF iz sankcija EU. Njihovo je pravo da oni ne uzmu ruski gas, ali zabranom tranzita bi prekršili međunarodno pravo i saradnju koju imamo, ne samo sa nama i Rusijom, već i sa Mađarskom. To bi značilo da svima nama Bugari uvode sankcije", objašnjava Savić.
On smatra da su sve alterative koje navodi ministartka Mihajlović otvorene i da ih treba razmatrati, ali se nada da nećemo morati da ih iskoristimo.
"Treba reagovati najpovoljnije u skladu sa situacijom na terenu. Imamo proizvodnju domaćeg prirodnog gasa i skladište Banatski Dvor. To su strateške rezerve i služe samo kada imamo maksimume potrošnje zimi i u ovakvim kriznim situacijama. Te količine gasa su dovoljne za određeni period. Izašli smo iz zime i nemamo više veliku potrošnju, domaćinstva su je smanjila, tako da u nekom periodu, kada je akcenat na potrebama privrede, mi možemo da funkcionišemo sa tim alternativnim scenarijima", priča Savić.
Marković: Nemaju pravo da obustave naše isporuke
Stručnjak za energetiku Željko Marković iz Delloita je u izjavi za Euronews Srbija istakao da svima treba gas i da je ovo svakako veliki udar za zemlje koje ne žele da ga plaćaju u rubljama, a koje sada trpe ruske sankcije, za razliku od drugih država koje su se uklopile, kao što su Austrija i Nemačka.
"Što se tiče same Srbije, interkonektor koji ide preko Bugarske sprovodi određene količine gasa za Srbiju i Mađarsku, a za sada su naši ugovori stabilni, kao i snabdevanje", smatra Marković.
Bugarski zvaničnici, premijer i ministar energetike, dali su oprečne izjave o tranzitu gasa preko teritorije ove zemlje.
"One su vrlo opasne i na ivici legalnog, jer oni u suštini ne bi imali pravo da obustave naše isporuke, ali ipak s druge strane, kad je takva situacija, ko vas pita, dok se mi žalimo, mi nećemo imati gas u tom trenutku. Više verujem ministru energetike koji je izrazio spremnost da se isporuke prema nama i Mađarima nastave. Uvek postoji mogućnost zloupotrebe i da se količine namenjene nama preuzmu i preusmere, ali sve to ipak spada u domen koji nije legitiman i legalan, ali može da bude deo brobe i prljavih igara", ukazuje Marković.
U slučaju da se situacija zakomplikuje postoji više scenarija, a Marković kaže da mu opcije koje su predstavili nadležni u Srbiji ulivaju poverenje da će snabdevanje ipak biti stabilno.
"Imamo nekoliko mogućnosti, a 100 odsto bih bio miran da imamo još jedan pravac iz kojeg dobijamo gas, a da on ne stiže iz Rusije. Nadamo se da će se to dogodoti sledeće godine, kada bude završena interkonekcija Niš-Dimitrovgrad i kada dobijemo mogućnost snabdevanja LNG preko Grčke. A sada, i ako bi se u Bugarskoj prekinula isporuka, nama ostaje drugi put, kojim nam je ovaj energent i stizao preko Ukrajine i Mađarske, kako smo se i inače snabdevali dok nije pušten ovaj deo Turskog toka", kaže sagovornik Euronews Srbija.
Predsednica Evropske komisije Ursula Fon der Lajen je izjavila da blok od 27 članica može da izdrži obustavu ruskog gasa, a Marković smatra da bi to posledično mogao biti dodatni pritisak i na Srbiju da bude solidarna sa blokom.
"To će svakako biti jedan od pritisaka, a moramo videti šta nam valja činiti. Treba uvek birati manje zlo. Zemlje EU mogu da izdrže pritisak, ali ne da to bude potpuno bezbolno. Njima taj gas treba. Prema svim istraživanjima, gledano na celu Evropu, jako teško bi se mogli osloboditi zavisnosti od ruskog gasa potpuno i u narednih 10 godina. Dve trećine bi mogli odmah da zamene, ali kritična je jedna trećina, koju je teško nadomestiti", ukazuje Marković.
Energetski koncern Uniper, koji je najveći klijent ruskog Gasproma, saopštio je da ruski gas i dalje teče gasovodom kroz Poljsku i da spor sa Moskvom neće imati posledice po tranzit, kojim gas stiže i do Nemačke, kao i da je za ovu državu pronađeno rešenje plaćanja ruskog gasa koje je prihvatljivo za obe strane.
I iz Mađarske stižu uveravanja da isporuke gasa nastavljaju da stižu prema rasporedu, bez prepreka i u skladu sa dugoročnim ugovorom zemlje sa Rusijom. Ministar spoljnih poslova i trgovine Peter Sijarto je izjavio da više od 3,5 milijardi kubnih metara gasa stiže u Mađarsku preko Turske, Bugarske i Srbije svake godine, prenosi MTI. On je istakao da obustava pošiljki gasa Bugarskoj ne znači zaustavljanje tranzitnih pošiljki preko ove zemlje. To je važno za Mađarsku, jer određene količine dobija preko Bugarske i Srbije, a drugi preko Ukrajine. Sijarto je dodao da Mađarskoj dospeva sledeća obaveza za plaćanje ruskog gasa 22. maja, i da će ta zemlja prebaciti sredstva u evrima Gasprom banci, gde će iznos biti konvertovan u rublje.
Komentari (0)