Inflacija puni budžet Austrije, ekonomisti predlažu kako bi država mogla da rastereti građane

Dok građanima u Austriji rastuće cene namirnica, struje i goriva prave probleme, državi poskupljenja donose dodatne prihode na osnovu PDV-a i poreza na prihode.

Prema proceni eksperata iz ekonomski liberalnog udruženja "Agenda Austria", ove i narednih godina na osnovu poskupljenja država bi mogla ostvariti prihode uvećane za 7,5 do 10 milijardi evra.

Oni objašnjavaju da veća stopa inflacije vodi ka neposrednom povećanju poreza vezanom za potrošnju, kao što je PDV.

Zatim sledi, kao uzrok poskupljenja, povećanje plata, što donosi dodatne prihode na osnovu poreza na plate i socijalnih doprinosa. Na taj razvoj upozorio je početkom meseca i Fiskalni savet.

"Agenda Austria" napravila je svoje prognoze na osnovu više scenarija. Prvi predviđa inflaciju za 2022. na pet odsto, a za 2023. od tri procenata. U tom slučaju bi država 2022. imala dodatne prihode u visini od 2,5 milijardi evra, a 2023. čak pet milijardi evra.

Međutim, trenutno je inflacija viša nego u tom scenariju.

U drugom scenariju inflacija bi u 2022. bila šest odsto, a 2023. četiri procenata, a takva konstelacija donela bi državi 3,1, odnosno 6,3 milijardi evra dodatnog prihoda.

Ukoliko bi inflacija u tekućoj godini bila na sedam odsto, što je trenutno slučaj, a 2023. pet procenata, onda bi država ukupno imala dodatne prihode u visini od 11 milijardi evra (2022. bi dodatni prihodi iznosili 3,7 milijardi, a 2023. čak 7,5 milijardi evra).

Šef "Agenda Austria" Marsel Getert ukazuje da bi time u najkraćem roku bila "uništena" rasterećenja poslednjeg poreskog paketa koji je usvojila vlada.

"Ministar finansija trebalo bi da rastereti građane jasnim smanjenjem poreza na plate i prihode, kao i da okonča skriveno oporezivanje usled hladne progresije", objasnio je on.