Svetska banka zadržala prognozu rasta srpske privrede na pet odsto

Svetska banka je zadržala prognozu privrednog rasta Srbije za 2021. godinu na pet odsto, u novom, junskom izveštaju "Globalni ekonomski izgledi". Ova međunarodna finansijska institucija je time ostala pri projekciji rasta srpske ekonomije u 2021, godini, koju je aprilu povećala za 1,9 procentnih poena u odnosu na predviđanja iz januara.

U novom izveštaju, objavljenom danas na internet stranici Svetske banke, zadržana je i prognoza rasta bruto domaćeg proizvoda (BDP) Srbije za 2022. godinu na 3,7 posto, koja je u aprilu takođe povećana za 0,3 procentna poena u odnosu na januar, dok se za 2023. godinu projektuje stopa rasta od 3,9 odsto.

Na početku ove godine Svetska banka je u januarskim prognozama predviđala rast Srbije u ovoj godini od 3,1 odsto i rast od 3,4 procenta u 2022.

Svetska banka očekuje rast globalne ekonomije od 5,6 posto u 2021. godini, što je najbrži rast nakon recesije u poslednjih 80 godina, uglavnom zahvaljujući snažnom oporavku nekoliko vodećih ekonomija sveta. Međutim, mnoga tržišta u usponu i ekonomije u razvoju i dalje će se boriti s pandemijom kovid-19 i njenim posledicama, navodi Svetska banka u novom izveštaju "Globalni ekonomski izgledi, jun 2021".

Ovaj međunarodni kreditor procenjuje da će svetski bruto domaći proizvod (BDP) u 2022. godini porasti po stopi od 4,3 odsto, nakon čega će u narednoj godini usporiti rast na 3,1 procenat. Uprkos oporavku, globalna proizvodnja do kraja ove godine biće za oko 2,0 procenta ispod nivoa pre pandemije, navodi se u zievštaju. Gubici dohotka po stanovniku neće biti smanjeni do 2022. godine u oko dve trećine tržišta u usponu i zemalja u razvoju, procenjuje Svetska banka.

Izostanak vakcinacije usporio privredu

Dodaje da su među ekonomijama sa niskim prihodima, gde vakcinacija zaostaje, efekti pandemije preokrenuli ranije pozitivne rezultate smanjenja siromaštva i pogoršali nesigurnost i druge dugogodišnje probleme.

„Iako postoje pozitivni znaci globalnog oporavka, pandemija nastavlja da stvara siromaštvo i nejednakost među ljudima u zemljama u razvoju širom sveta“, navodi predsednik Grupe Svetske banke Dejvid Malpas.

Globalno koordinirani napori su, kaže, od suštinskog značaja za ubrzanje distribucije vakcina i ublažavanje tereta duga, posebno u zemljama sa niskim prihodima.

"Kako se zdravstvena kriza bude smirivala, kreatori politike će morati da se bave rešavanjem dugotrajnih posledica pandemije i preduzmu korake za podsticanje zelenog, otpornog i inkluzivnog rasta, istovremeno štiteći makroekonomsku stabilnost", poručuje Malpas.

Kada je reč o vodećim ekonomijama sveta, Svetska banka predviđa da će rast SAD-a ove godine dostići 6,8 procenata, kao rezultat ogromne fiskalne podrške i ublažavanja pandemijskih mera ograničenja.

Rast u drugim razvijenim ekonomijama će takođe ojačati, ali u manjoj meri. Među tržištima u usponu i ekonomijama u razvoju, očekuje se da će Kina ove godine zabeležiti privrednun ekspanziju od 8,5 odsto, usled "oslobađanja" potražnje koja je tokom pandemije bila sputana merama lokdauna.

Tanjug/Strahinja Aćimović

Evrozonu, prema novim prognozama, ove godine očekuje rast od 4,2 posto, a naredne od 4,4 procenta.

Predviđa se da će ekonomije u usponu i zemlje u razvoju zajedno zabeležiti rast od 6,0 odsto ove godine, podržan većom potražnjom i povećanjem cena sirovina koje izvoze. Međutim, oporavak u mnogim zemljama, upozorava se u izveštaju, sputaće ponovno oživljavanje korona slučajeva, zaostajanje sa sprovođenjem vakcinacije, kao i povlačenje mera državne podrške u nekim slučajevima.

Ako se izuzme Kina, privredni oporavak ove grupe zemalja iznosiće skromnijih 4,4 posto, dodaje se u izveštaju.

Rast u ekonomijama sa niskim prihodima biće najsporiji u poslednjih 20 godina, ne računajući pandemijsku 2020. godinu. Države sa niskim prihodima će, prema Svetskoj banci, ove godine zabeelžiti rast od 2,9 procenata, nakon čega će naredne godine ubrzati privredu ekspanziju na 4,7 posto.