Šta se događa u SAD: Najveća inflacija u poslednjih 40 godina

Komentari

Autor: Rojters / CNBC / Z. R.

29/01/2022

20:42

Šta se događa u SAD: Najveća inflacija u poslednjih 40 godina - Copyright AP/J. Scott Applewhite, Tanjug/AP/Jacquelyn Martin, profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Sjedinjene Američke Države suočavaju se ovih dana sa inflacijom koja nije viđena u poslednjih 40 godina. Rast potrošačkih cena u SAD dostigao je u decembru prošle godine najviši međugodišnji nivo od devedesetih godina prošlog veka.

Američka inflacija je porasla u decembru za 0,5 odsto na mesečnom nivou, nakon rasta od 0,8 procenata u novembru. U odnosu na decembar 2020. godine, kako prenosi Rojters, potrošačke cene u SAD su prošlog meseca zabeležile rast od sedam odsto, što je najviša međugodišnja stopa od juna 1982.

Suočene sa turbulencijama na finansijskim tržištima i sa usijanom inflacijom, američke Federalne rezerve (FED) najavile su skoro povećanje referentne kamatne stope, prvo u poslednje više od tri godine u okviru šireg pooštravanja svoje monetarne politike.

Komitet za operacije na otvorenom tržištu (FOMC), u čijoj je nadležnosti kreiranje monetarne politike FED-a, saopštio je da će uslediti povećanje referentne stope na kratkoročno zaduživanje za verovatno četvrtinu procenta. To bi bio prvi porast od decembra 2018, prenosi CNBC.

"Mislim da ima dosta prostora za podizanje kamatnih stopa bez ugrožavanja tržišta rada“, rekao je predsednik FED-a DŽerom Pauel na konferenciji za novinare nakon sastanka.

Najavljeno pooštravanje monetarne politike FED-a je odgovor na visok rast inflacije koja je u SAD dostigla najviši nivo poslednjih skoro četiri decenije. Mada se o zaokretu ka manje prilagodljivoj monetarnoj politici u SAD dosta govorilo tokom proteklih nekoliko nedelja, aktivnost na berzama je poslednjih dana postala izuzetno nestabilna usled straha investitora da bi FED-ovo pooštravanje monetarne politike moglo da bude agresivnije nego što se očekuje. U saopštenju FOMC-a nije navedeno konkretno vreme kada će doći do povećanja kamate, ali ima indicija da bi to moglo da se dogodi već na sastanku u martu.

"Sa inflacijom koja je znatno iznad cilja od dva procenta i jakim tržištem rada, Komitet očekuje da će uskoro biti adekvatno povećan ciljani raspon stope na federalna sredstva”, piše u saopštenju.

Saopšteno je i da FED neće imati sastanak u februaru, ali je Komitet je poručio da će mesečna kupovina obveznica centralne banke biti nastavljena u iznosu od samo 30 milijardi dolara u februaru, što ukazuje na to da se očekuje da ovaj program bude okončan u martu, u isto vreme kada kreće povećanje kamate. Tržišni akteri procenjuju da će kamata na pozajmice FED-a do kraja godine iznositi oko jedan odsro, u odnosu na sadašnji raspon koji je blizu nula procenata.

Predsednik FED-a Džerom Pauel je ranije izjavio da je američka centralna banka spremna da učini sve što je neophodno kako bi sprečila da se visoka inflacija "ukoreni". Tržišta novca trenutno daju 85 posto šansi za povećanje referentne kamate FED-a do marta, i tipuju na ukupno najmanje tri podizanja stope za po 0,25 posto do kraja godine.

Američki predsednik Džo Bjaden je u novembru prvi put priznao da inflacija postaje ozbiljan problem. Proglasio je zaustavljanje inflacije “najvišim prioritetom”, jer rast cena pogađa novčanike većine Amerikanaca.

“Dao sam nalog Nacionalnom ekonomskom veću da pronađe način za snižavanje tih troškova i zatražio od Federalne trgovinske komisije da spreči bilo kakvu tržišnu manipulaciju ili nameštanje cena”, rekao je Bajden.

Ekonomisti: Posledice se već osete na berzama

Profesor ekonomije Slaviša Tasić napominje da je FED ranije već najavljivao da će ove godine zatezati monetarnu politiku i da će dizati kamate i da je to već uticalo na stanje na berzama.

"Kamate su već niske, već su nula, ali oni preko toga štampaju novac i Evropa i Amerika i to se zove kvantitativno popuštanje. Kad više nemaju prostor da spuštaju kamate, onda štampaju novac preko toga. Sad je FED rekao da će skroz da prestanu to da rade do marta, a onda će dizati kamate. Rekli su i da će se kamate dizati tri ili četiri puta tokom ove godine. To je njihova procena, ali je pitanje kako će to zapravo biti i to niko ne može znati unapred“, objašnjava Tasić.

On ističe da monetarna politika funkcioniše po principu očekivanja, jer kada centralne banke nešto signaliziraju ljudi reaguju, banke se prilagođavaju kome daju kredite i koliko, kao i na berze.

"Posledice se već osećaju zbog toga. Jedna od posledica je što su berze već pale za oko deset odsto od početka godine, jer kada padnu berze, to je tamo malo važnije nego kod nas. Dosta ljudi ima i imovinu i štednja je vezana za to, kao i penzije. Njihov pad smanji i potrošnju, jer se ljudi uplaše i realno imaju manje sigurnosti i štednje, pa se to i na taj način prenosi na ekonomiju. Građani prestanu da troše, proizvođačima pada prodaja i to celu privredu slabi", navodi Tasić.

Profesor dr Saša Ranđelović, sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu podseća da je ovako visoku stopu inflacije Amerika poslednji put imala osamdesetih godina, ali da nakon što je tada ona oborena, ovolika stopa nikada nije zabeležena.

"Čini se, ipak da to nije veliko iznenađenje imajući u vidu činjenicu da je FED dugi niz godina, kao i druge velike centralne banke, vodio snažnu ekspanzivnu monetarnu politiku. I teorijski je to bilo očekivano, jer se kontinuirano snažno povećanje monetarnih agregata moralo odraziti na rast tražnje, a preko toga i na rast cena“, smatra Ranđelović.

Inflacija porasla mnogo više od očekivanja

Američka ministarka finansija Dženet Jelen izjavila je pre nekoliko dana za Rojters da je uverena da će Federalne rezerve i Bajdenova administracija preduzeti korake potrebne za smanjenje inflacije tokom 2022. godine, pod uslovom da se pandemija kovid 19 stavi pod kontrolu.

"Inflacija je porasla više nego što je većina ekonomista, uključujući mene, očekivala i naravno naša je odgovornost sa Federalnim američkim rezervama da se time pozabavimo. I hoćemo", rekla je Jelen za CNBC.

Ona je pdosetila da je i SAD pogodila pandemija koja je stvorila ekonomske izazove koje niko nije očekivao i istakla da je namera Bajdenove administracije da inflaciju spusti na nivoe koji su u skladu sa Fed-ovim tumačenjem stabilnosti cena.

U međuvremenu, ona je rekla da je ključno da se više ljudi vrati na posao, što bi pomoglo u smanjenju pritiska u snabdevanju. To će zahtevati da se pandemija stavi pod kontrolu. Ako se to dogodi, rekla je da očekuje da će se inflatorni pritisci ublažiti tokom 2022.

Jelen je takođe rekla za CNBC da smatra da Bajdenov predlog zakona o socijalnom i klimatskom zakonodavstvu "Povratak na bolje" ohrabruje veće učešće radne snage kroz odredbe o brizi o deci i obrazovanju u ranom detinjstvu.