"Draxlmaier" zatvara pogon u Zrenjaninu: Kakva je budućnost autoindustrije u Srbiji?

Posle vesti da fabrika "Yura" nudi zaposlenima sporazumne raskide ugovora, Euronews-u je potvrđeno da i nemačka kompanija "Draxlmaier" zatvara pogon u Zrenjaninu tokom naredne godine. Razlozi su, kako navode, padovi proizvodnje širom Evrope, pa se tako kriza automobilske industrije na starom kontinentu i zvanično prelila na Srbiju.

Na udaru je sada oko 2.000 zaposlenih u Zrenjaninu, a pitanje je na koji će se način njima izaći u susret i može li se Srbija okrenuti ka drugim tržištima u nastojanju da amortizuje posledice krize.

Kada je 2007. "Draxlmaier" došao u Srbiju, bila je to najveća direktna strana investicija u zemlji te godine. Pogon koji je u jednom trenutku zapošljavao preko šest hiljada radnika, prebrodio je ekonomsku krizu, pandemiju, probleme na tržištu izazvane ratom u Ukrajini, ali ne i zelenu tranziciju.

"Da bismo održali lokaciju, uvek zavisimo od odgovarajućih porudžbina proizvođača automobila. Uprkos našim najjačim naporima, nismo uspeli to da obezbedimo za lokaciju u Zrenjaninu, zbog čega smo primorani da je zatvorimo tokom 2026. godine. Kompanija će zaposlenima ponuditi odgovarajući socijalni paket. Radićemo ruku pod ruku sa sindikatom da pronađemo rešenje koje je u interesu naših zaposlenih", saopštila je kompanija.

Iz sindikata upozoravaju da slučaj Drexl Mayr nije izolovan i da je situacija u autoindustriji zabrinjavajuća.

"Imamo već informacije da će to doći i u situaciji 'Aptiva', takođe imamo informacije da 'Yura' već sada vrši smanjenje radne snage, zatim imamo 'Johnson Electric', to ste vi čuli. Ovo je jedna neželjena, vrlo teška situacija za koju mora da dođe do određenih intervencija države ili strukture vlasti da potpomognu", rekao je predsednik "Industrijskog sindikata Srbije" Dragan Matić.

"Mislim da svi ozbiljni proizvođači komponenata uveliko razmišljaju o tome koje tehnologije odlaze u prošlost, koje tehnologije dolaze. Taj prelazak je vrlo često bolan, neće opstati sve kompanije, ali će se pojavljivati i neke nove koje će možda ponuditi i atraktivnije proizvode", dodao je Mihailo Vesović iz Privredne komore Srbije.

Podaci APR-a i Privredne komore iz 2023. godine pokazuju da u Srbiji posluje 831 privredno društvo i preduzetnik čija je delatnost vezana za autoindustriju. Od toga 151 je u stranom vlasništvu, dok su 680 domaća preduzeća.

Strana preduzeća zapošljavaju više od 84.000 radnika. Ubedljivo najviše stranih kompanija dolazi iz Nemačke, njih 24, a slede Italija, Kina i Slovenija.

Više od četvrtine svih zaposlenih u proizvodnji autoopreme i delova radi u nemačkim kompanijama. Jedina zemlja van Evropske unije u prvih pet je Republika Koreja.

"Moramo da budemo iskreni prema evropskoj automobilskoj industriji. Tehnološki, nažalost, i cenovno zaostaju za onim konkurentima koji upravo dolaze iz Kine. Mislim da mi nosimo i delimo sudbinu te automobilske industrije", istakao je Vesović.

Priliku da se amortizuju posledice odlaska glavnog šrafa zrenjaninske industrije sindikat ima već 18. marta, kada će se održati sastanak sa predstavnicima sindikalnih federacija "Industrial Europe" i "Industrial Global".

"Postoje određene informacije da će određeni broj investitora ipak doći u Srbiju, a to je pre svega vezano za proizvodnju baterija. Možda ćemo uspeti neki od njih da ubedimo i da kontaktiramo da Zrenjanin bude u stvari mesto gde se razvijaju nove tehnologije", rekao je Matić

Privlačenje investicija iz Kine, Japana i Koreje umnogome zavisi od puta Srbije ka Evropskoj Uniji, jer je i cilj kompanija sa istoka probijanje na tržište starog kontinenta.