Igre 
Stanić za Euronews Srbija o uticaju koronavirusa na ekonomiju: "To je bio jedan veliki šok"
Komentari23/01/2025
-15:00
Svetska ekonomija je pre pet godina doživela pad tokom pandemije koronavirusa, a brojne zemlje su se suočile sa najvećim ekonomskim problemima u poslednjih nekoliko decenija. Kovid 19 bio veliki šok u privredi, koji se širio kao i sam virus. Postavlja se pitanje koliko je koronavirus uticao na ekonomiju u Srbiji i koje oblasti su najviše trpele.
Pandemija je izazvala veliki poremećaj u lancima snabdevanja, a u Srbiji su posebno bile pogođene delatnosti koje su orijentisane na uvoz sirovina, poluproizvoda, mašina i uređaja sa udaljenih tržišta, pre svega iz Azije.
"Kada se setimo te 2020. godine, to je bio jedan veliki šok. I on se širio upravo kao i virus kada govorimo o strahu u privredi koji se dešavao. Bila su zaključavanja, tzv. lockdowni. Sa druge strane, bile su potrebne određene dozvole da se izdaju kako bi funkcionisala prerađivačka industrija", rekao je za Euronews Srbija Bojan Stanić.
Najviše su se posledice osetile u turizmu, ugostiteljstvu i određenim drugim uslužnim delatnostima koje zahtevaju fizički kontakt sa potrošačima, odnosno korisnicima usluga.
"Privreda Srbije tada je zabeležila, posle nekoliko godina relativno visokog rasta privredne aktivnosti 2018. i 2019. godine, pad od blizu jedan dosto. Međutim, već naredne godine je usledila jako brzo korekcija, odnosno nagli oporavak", rekao je Stanić koji je u to vreme bio u kriznog štabu za privredu koji je formirala Vlada Srbije.
profimedia
Govoreći o velikom poremećaju u lancima snabdevanja u toku pandemije, Stanić je naveo da su se jednostavno iz dana u dan menjale okolnosti, uvođene su neke kontrole na granicama uvodjene, a procedure menjane iz dana u dan.
"Sa druge strane, postavljalo se pitanje novih lockdowna, proširenja. Opet sa druge strane, privreda je uspela da se održi, o čemu govori taj relativno nizak pad privredne aktivnosti", rekao je Stani.
Povezane vesti
On navodi da je i Privredna komora Srbije u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Ministarstvom privrede, učestvovala u izdavanju dozvola radnicima za kretanje tokom lockdowna i da je trebalo obezbediti transport zaposlenih u saradnji sa kompanijama koje su se bavile prevozom putnika.
On dodaje da obezbeđivanjem autobusa i minibuseva za prevoz radnika tokom perioda zaključavanja, od stanova do fabričkih postrojenja, obezbeđen relativan kontinuitet proizvodnje u Srbiji.
"Međutim, takođe ono što je bitno jeste što je tada shvaćeno da se mora ići na takozvani near-shoring, odnosno engleski izraz koji upućuje da treba skratiti lance snabdevanja kako bi ti logistički procesi bili otporniji na te eksterne šokove i da se jednostavno očuva konkurentnost same privrede, da ne zavisi od uvoza sirovina i proizvoda iz udaljenih tržišta", rekao je Stanić.
On dodaje da ti lanci jednostavno mogu biti napregnuti, smanjiti mogućnost isporuke sa druge strane i produžiti vreme isporuke što bi svakako sve uticalo na konkurentnost kompanija.
"Od tada se govori o jednoj povećanoj integraciji regiona Zapadnog Balkana", naveo je Stanić.
Kako je tekao oporavak i koji deo privrede je bio najotporniji?
Stanić navodi da sada može da se kaže da je pandemija jedna prošlost, jedna istorijska stvar, ali opet sa druge strane ostale su njene posledice u pogledu ponašanja radnika i kompanija, pre svega u tom pogledu smanjenja zavisnosti od udaljenih lanaca snabdevanja.
On je podsetio da je značajan deo privrede, posebno u tom uslužnom sektoru i u okviru javnog sektora, radio od kuće tokom pandemije, a da je potom bio jako dug vremenski period prilagođavanja na uslove rada.
Povezane vesti
Kada je reč o turizmu, Stanić navodi da je trebalo par godina da se vrati na te stope koje je imao pre pandemije, odnosno 2019. godine, kao i ugostiteljstvo ili ostale uslužne delatnosti.
On, međutim, kaže, da ono što je zanimljivo jeste da sektor informacionih tehnologija i tokom pandemije, a i danas nastavlja sa beleženjem ekspanzivnih stopa rasta.
"To je bio, ne mogu reći, najveći dobitnik, ali jednostavno najotpornija grana privrede u Srbiji, imajući u vidu da je mogao da funkcioniše potpuno u uslovima lockdowna i da su se čak potrebe za digitalnim rešenjima, za IT rešenjima, značajno povećale, ne samo na domaćem, nego i na međunarodnom tržištu", rekao je Stanić.
On naglašava da je to rezultiralo time da je danas učešće IT sektora u celokupnoj privredi u Srbiji na višem nivou nego što je u pitanju poljoprivredna proizvodnja.
Komentari (0)