Igre 
Lučani odmah iza Beograda po prosečnoj plati: Namenska "gura" plate u maloj opštini u Moravičkom okrugu
Komentari28/02/2024
-07:13
Prosečna bruto zarada u Srbiji u decembru 2023. godine iznosila je 130.405 dinara, a prosečna neto zarada, odnosno plata bez poreza i doprinosa, 95.093 dinara, najnoviji su podaci koje je objavio Republički zavod za statistiku. Prema tim podacima, opština Lučani je odmah iza Beograda po prosečnoj plati, a po toj statistici "pretekla" je i Novi Sad.
U opštini Lučini, u kojoj su prema popisu iz 2022. živela 16.933 stanovnika, prosečna neto plata u decembru bila je veća od republičkog proseka za 18.657 dinara i iznosila je 113.750 dinara.
Po prosečnoj neto plati, ta opština je odmah iza Beograda gde je u decembru iznosila 123.269 dinara, što je najviše u Srbiji, dok je veća od prosečne neto plate u Novom Sadu gde je u istom mesecu prošle godine iznosila 113.635 dinara.
Na visinu prosečne plate u Lučanima su, kako je za Euronews Srbija rekao profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić, uticale dve stvari.
Opština Lučani nije tako velika opština i nema veliki broj stanovnika, a s druge strane prosečnu platu "gura" namenska industrija.
"Namenska industrija je dobro razvijena u toj opštini, verujem da najveći broj ljudi tamo i radi. I ranije su ti ljudi radili tamo samo što ranije niste prodavali vojne proizvode kao što prodajete danas. Kad biste imali u Lučanima pet fabrika, verovatno biste mogli da prodajete sve bez ikakvih problema. Ne tako velika opština i ne tako veliki broj stanovnika i namenska industrija su razlog zašto je prosečna plata u Lučanima skočila u odnosu na druge gradove", rekao je Savić.
Euronews/Printscreen
On je dodao da su Lučani prepoznati u Srbiji kao namenska industrija i da je tu bila jedna od najznačajnijih fabrika i u bivšoj Jugoslaviji.
Povezane vesti
"Mogli bi da rade u tri smene, prodali bi sve"
Savić je rekao da je namenska industrija pre pet ili šest godina bila u veoma teškoj poziciji i da je ranije imala ogromne gubitke.
"Oni su posle 2000. bili pušteni niz vodu, i ne da nisu mogli da budu nosioci razvoja, nego je njima bila potrebna pomoć", kaže Savić.
On dodaje da ratovi pokreću namensku industriju, navodeći da ratovi počinju, traju ali i da će se završiti.
"Figurativno rečeno, u ovom trenutku pogotovo taj program koji ima namenska bismo mogli da izvezemo višestruko više nego što proizvodimo. Mogli bi da rade u tri smene, prodali bi sve", kaže profesor.
Prema njegovim rečima razvijeniji deo sveta je prestao da se bavi tom vrstom proizvodnje tako da nemaju dovoljno ni za svoje potrebe, a kamoli da pomognu Ukrajini.
"Nema Evropa granata da snabde Ukrajinu, ne treba ništa objašnajavati dalje. Ceo svet pogotovo onaj razvijeniji deo, oni su prestali da proizvode oružje i da se bave tom vrstom proizvodnje tako da nemaju dovoljno ni za svoje potrebe, a kamoli da pomognu Ukrajini, pa se traže načini za izvoz 400.000 granata. To ilustruje kakva je potražnja zapravo za vojnim materijalom u ovom trenutku", rekao je profesor Savić.
Monetarna iluzija
Prema podacima koje je objavio Republički zavod za statistiku, rast bruto i neto zarada, u periodu januar–decembar 2023. godine, u odnosu na isti period prethodne godine, iznosio je 14,8 odsto nominalno, odnosno 2,4 odsto realno.
Povezane vesti
U poređenju sa istim mesecom prethodne godine, prosečna bruto zarada za decembar 2023. godine bila je nominalno veća za 13,1 odsto, a realno za 5,1 odsto, dok je prosečna neto zarada bila nominalno veća za 12,9 odsto, odnosno za 4,9 odsto.
Medijalna neto zarada za decembar 2023. godine iznosila je 69.842 dinara, što znači da je 50 odsto zaposlenih primilo platu do navedenog iznosa.
Profesor Savić, međutum, kaže da prihodi jesu veći i da kada se pretvori u evre, čiji kurs je godinama isti, dobije se prilično visoka cifra u toj valutu, ali da tu postoji "jedna kvaka".
Tanjug/AP/Matthias Schrader
"To jeste realno povećanje ali u suštini kada se pogleda šta je pre 10 godina za 100 evra moglo da se kupi, na primer, šećera, a koliko danas može da se kupi, pa konstatuješ tužno da možes manju količinu da kupiš za te evre koje danas imaš", rekao je Savić.
Prosečna plata u Srbiji je rasla iz meseca u mesec prošle godine, a profesor Savić navodi da kada se plata pretvori u evre, ona je još više rasla što bi trebalo da sugeriše da standard u stvari realno raste.
"Plata sama po sebi ne znači ništa ali ako obezbeđuje ljudima da mogu više da kupe, da mogu da idu na more, da se lepše obuku i hrane, da kupe automobil, super je, ali je problem ta monetarna iluzija. Imamo mnogo više para, dinara u džepu pa kad se to pretvori u evre onda to može da bude 1.000 evra", kaže Savić.
On dodaje da je neko pre 10 godina rekao da će prosečna plata u Srbiji biti 1.000 evra, svi bi se prekrstili i pitali li bi da li je to moguće.
"Evo doteraćemo do toga relativno brzo, ali šta vredi 1.000 evra u Srbiji?! U Evropi vredi manje-više isto, možeš da kupiš više kad imaš više evra, idu i tamo cene nagore, ali ćeš očuvati kupovnu moć", rekao je Savić.
Komentari (0)