Igre 
Budućnost dolazi krupnim koracima: "Pametna rešenja" po meri građana već primenjena u nekoliko gradova u Srbiji
Komentari13/11/2023
-07:11
Ujedinjene nacije procenile su da će do sredine veka čak 68 odsto populacije živeti u urbanizovanim područjima. Vlade i korporacije zato aktivno rade na jačanju dugoročnog ekonomskog rasta gradova kako bi bili otporniji i poboljšali kvalitet života građana. Da bi se to desilo i da bi gradovi bili spremni za budućnost, akcenat se stavlja na izgradnju pametnih gradova.
Pametni grad je skup usluga zasnovanih na digitalnim rešenjima, najčešće povezan sa
Internet of Things (Internetom stvari ili Internet inteligentnih uređaja), sa ciljem unapređenja kvaliteta života i bezbednosti lokalne zajednice.
Važno je i da rešenja budu održiva, da od njih imaju koristi i sadašnje i buduće generacije, ali i ekološki neutralna.
Neki od najčešćih primera pametnih rešenja su "pametna rasveta" koja radi po principu senzora i svetla se pale kada senzori prepoznaju osobu ili vozilo u blizini, a gase se kada u blizini nema nekoga i "pametne kante" koje imaju senzore koji mere prepunjenost, a na osnovu kojih nadležne službe mogu da odrede prioritetne ulice kada se donosi odluka o uklanjaju smeća.
Tu su i "pametni sistem parkiranja", digitalne table na glavnim saobraćajnicama u gradu koje unapred obaveštavaju vozače o dostupnosti parking mesta na parkiralištima i neposredno vrše i preusmeravanje saobraćaja na taj način.
Veoma su korisni i senzori za merenje zagađenja vazduha. Informacije koje oni daju mogu se "pametno" iskoristiti tako da se saobraćaj preusmerava u one delove grada koji su manje pogođeni zagađenjem.
profimedia
Slična situacija je i sa kamerama. Pored osnovne funkcije bezbednosti, one mogu pomoći u sprečavanju stvaranja "saobraćajnih čepova".
Povezane vesti
Kakva su iskustva u Srbiji
"Sistem pametnog parkiranja", "pametno upravljanje" javnim gradskim saobraćajem u Beogradu, Kragujevcu, Nišu i Novom Sadu i daljinsko očitavanje vodomera u Kragujevcu samo su neka od "pametnih rešenja" koja su već primenjena u Srbiji.
Od trećine lokalnih samouprava koje su učestvovale u ovogodišnjem istraživanju NALED-a, a koje se odnosilo i na zastupljenost "pametnih rešenja" među gradovima i opštinama u Srbiji, 80 odsto njih upoznato je sa konceptom "pametnog grada" i pod tim najčešće podrazumevaju upotrebu inovacija i savremenih tehnologija i unapređenje kvaliteta i uslova života.
Kada je reč o sprovedenim projektima, gradovi i opštine najčešće su navodili "pametno parkiranje", "pametne senzore" na kantama za smeće, povećanje bezbednosti u saobraćaju kroz postavljanje kamera, kao i "pametne klupe" koje omogućavaju besplatan internet i punjenje mobilnog telefona.
"Zanimljivo je da je 57 odsto ispitanih lokalnih samouprava navelo da je učestvovalo u projektima 'pametnog grada', a da njih 65 odsto planira da u budućnosti razvije neko pametno rešenje", rekla je za Euronews Srbija šefica Jedinice za digitalizaciju, inovacije i preduzetništvo u NALED-u Irena Đorđević Šušić.
Koje su koristi za građane i privredu
Građani imaju višestruku korist od pametnih rešenja, a Đorđević Šušić navodi rešavanje pitanja odnošenja komunalnog otpada, racionalnijeg korišćenja električne energije, smanjenja zagađenja vazduha, pa i racionalnijeg korišćenja dostupnih resursa.
"Kada je reč o privredi, pored koristi od samih usluga, glavna korist vidi se u mogućnosti da privreda bude nosilac razvoja pametnih rešenja, jer je jačanje javno-privatnog partnerstva u ovoj oblasti veoma važno. U najrazvijenijim državama, privatne kompanije su glavni nosioci razvoja pametnih rešenja", rekla je Đorđević Šušić.
Savetnica predsednika Privredne komore Srbije za informacione tehnologije Jelena Jovanović rekla je za Euronews Srbija da se razvoj pametnih gradova zasniva na potrebama građana i da zbog toga lideri u urbanim sredinama treba da uzmu u obzir očekivanja lokalnog stanovništva i preduzeća kako bi osigurali optimalnu usklađenost.
Povezane vesti
"Pametan grad je onaj koji koristi tehnologije za razvoj infrastrukture i poboljšanje operativne efikasnosti, preduzima konkretne inicijative za poboljšanje životne sredine, deli korisne informacije sa građanima i pruža bolje usluge građanima i privredi, poboljšava pristup prevozu, socijalnim uslugama i fokusira se na održivost", rekla je Jovanović.
profimedia
Ona kaže da je glavni cilj pametnog grada da poboljša efikasnost politika, smanji rasipanje resursa, poboljša socio-ekonomski kvalitet i poveća socijalnu uključenost.
Jovanović navodi da urbanizacija pokreće globalni rast brzim tempom da će u narednih deset godina ekspanzija gradova na tržištima u razvoju dovesti do skoro polovine rasta BDP-a.
"Ekonomije pametnih gradova će stvoriti ekonomsko okruženje koje će privući preduzeća i investicije, podstaći industrijski razvoj i rast e-trgovine i premostiti jaz između lokalne i globalne trgovine", kaže Jovanović.
Prema njenim rečima, najuspešniji pametni gradovi grade urbane centre koji promovišu akademsku saradnju, razvijaju tehnologije spremne za budućnost, ohrabruju poslovne ljude i stvaraju lokalno središte koje privlači kreativne talente.
Gde je uveden prvi pametni servis u Srbiji
Jovanović kaže da je Pančevo 2002. godine uvelo sistem za kontinuirano praćenje aero zagađenja i da je Grad Pančevo 2005. uspostavio sistem za praćenje zagađenja vazduha tako što su stavljeni uređaji na autobuse gradskog prevoza čime je omogućeno praćenje zagađenja.
"To je postao jedan od prvih pametnih servisa koji je uveden u Srbiji", navodi Jovanović.
Ona kaže da je Grad Kruševac 2018. godine formirao Situacioni centar kao jedinstvenu platformu za rad lokalne samouprave, svih javnih službi i privrednih subjekata koji posluju na teritoriji Kruševca.
"Pomoću njega nastoji da unapredi kvalitet života, kao i da ubrza rast grada", dodaje ona.
U Srbiji se u kreiranje pametnih gradova uključila i Republika Koreja. Krajem marta 2022, predstavnici kompanije Samsung i Korejskog instituta za razvoj (KDI) sa Ministarstvom državne uprave i samouprave posetili opštine Bečej, Šid i Petrovac na Mlavi u kojima se odvija zajednički projekat "Razvoj pametnih gradova zasnovanih na klaud tehnologiji u Republici Srbiji".
Jovanović je navela da je u prvoj fazi projekta planirana izrada detaljne analize sa konkretnim preporukama, dok je krajnji cilj projekta izgradnja široko orijentisanog modela pametnog grada, čiji će servisi biti zasnovani na infrastrukturi oblaka.
Kakva su iskustva u svetu
Prema IMD Indeksu Pametnih gradova Cirih je zauzeo prvo mesto od 141 rangiranog grada.
"Cirih je razvoj koncepta 'pametnog grada' započeo pre više od 10 godina, uvodeći ranije 'pametnu rasvetu', a nedugo zatim i donoseći Strategiju pametnog grada koja je podrazumevala rešavanja prioriteta građana, ali koristeći digitalne tehnologije. Uspostavljena je odlična saradnja između građana i gradske administracije, kao i saradnja između grada i naučno-istraživačkih organizacija i privatnih kompanija", rekla je Đorđević Šušić.
Đorđević Šušić navodi da je Ljubljana zauzela visoko 47. mesto na toj listi, a da poslednjih godina naročito insistira na razvoju zelenih i održivih rešenja.
"Pre svega, fokusirali su se na regulisanje saobraćaja, kako centar grada ne bi bio opterećen i zagađen – uspostavili su portal koji prati i javni gradski saobraćaj i daje informacije o dolasku vozila, ali i informacije o dostupnim parking mestima i mestima gde je saobraćajna gužva, čime unapred savetuju vozače da pripaze. Takođe, uveli su i sistem obaveštavanja o radovima na toplovodnoj i gasnoj mreži putem SMS-a i mogućnost provere kvaliteta vazduha na portalu 'Energetike Ljubljana'", kaže ona.
profimedia
Primeri pametnih gradova u Evropi su i Barselona, London, Beč i Rejkjavik, u Severnoj Americi - Njujork, Kanzas, San Dijego, Kolambus i u Aziji - Hong Kong, Tokio, Seul.
Jovanović je rekla da je Barselona bila jedan od prvih evropskih gradova koji je prilagodio tehnologije pametnih gradova. Taj grad je pre desetak godina počeo da eksperimentiše sa digitalnim tehnologijama.
"Grad je instalirao opsežne senzorske mreže koje su vladi i privatnom sektoru davale podatke o transportu, upotrebi energije, nivou buke, navodnjavanju... Njegova tehnološka baza je solidna, sa otvorenim portalom podataka vrednim pažnje, dobrom mrežom senzora kvaliteta vazduha i široko rasprostranjenom javnom Wi-Fi mrežom. Samo gradovi poput Njujorka, Singapura i Seula nadmašuju tehnološku infrastrukturu Barselone", rekla je Jovanović.
Komentari (0)