Igre 
Šta Srbija dobija, a gde leži opasnost ako se otvori fabrika baterija za električne automobile u Ćupriji?
Komentari24/10/2023
-18:12
Malo je informacija dostupno o projektu Lav, koji podrazumeva pokretanje fabrike za proizvodnju i reciklažu baterija za električne automobile. Ono što se za sada zna jeste da bi fabriku pokrenula slovačka kompanija InoBat, koja projekte razvija i u Španiji i SAD.
Predviđeno je da fabrika bude smeštena u Ćupriji što nije slučajno budući da bi sledeće godine u neposrednoj blizini u Kragujevcu trebalo da počne proizvodnja električnog automobila. I pored više pokušaja lokalne vlasti Ćuprije nisu želele da govore za Euronews Srbija o ovoj temi.
Najbliža fabrika automobilskih baterija je u Mađarskoj, gde ekolozi upozoravaju na pojavu opasnih elketrolita u izvorima vode u neposrednoj blizini. Stanovništvo u Ćupriji za sada više razmišlja o ekonomskom napretku.
"Sve fabrike kod nas trebaju, da se mladi zapošljavaju, da nađu posao", kažu meštani. Na pitanje šta ako bi fabrika narušila životnu sredinu kažu da je to "izvikana stvar" i da od nečega moraju da žive.
Iz Slovačke kompanije nisu odgovorili na upite Euronews Srbija, međutim u svom saopštenju navodi da su sa Vladom Srbije i opštinom potpisali Memorandum o razumevanju, i da država namerava da im da 419 miliona evra subvencija.
"Izabrali smo Ćupriju kao drugu InoBatovu lokaciju u zemljama Centralne i Istočne Evrope zbog gostoljubivosti lokalne zajednice i praktične i proaktivne opštinske vlasti", rekao je Marian Bocek, izvršni direktor InoBata u saopštenju.
Cvetković: Sve na dugom štapu
Ministar privrede za Euronews Srbija kaže da kompanija InoBat planira da uloži 2,3 milijarde evra u projekat Lav, ali da je to sve i dalje na dugom štapu. Podseća da je Memorandum potpisao Siniša Mali, koji je u to vreme bio V.D ministra privrede. Sada se postavlja i pitanje da li je investicija uslovljena proizvodnjom litijuma u Srbiji, s obzirom na to da se kao jedan od investirora u InoBatu pojavljuje kompanija Rio Tinto.
Povezane vesti
"Tada u tom trenutku nisam bio ministar, nisam učestvovao u tome, nemam nikakvih informacija što se toga tiče u svakom slučaju biće to tema koja je bitna. Da li će biti uvoz ili neka druga rešenja u ovom trenutku nemam informaciju, ali čim postoji inicijativa verovatno postoje i rešenja", kaže Slobodan Cvetković, ministar privrede.
Profimedia
Pojedini hemijski stručnjaci skpetični su, posebno kada je u pitanju najavljena reciklaža istrošenih autobaterija. Profesorka Dragana Đorđević sa Hemijskog fakulteta kaže da još ne postoji tehnologija koja u tom slučaju može da zaštiti životnu sredinu od oslobađanja fluorovodonične kiseline u vazduhu.
"Jedna baterija kapaciteta 100 kilovat časa može da oslobodi do 20 kilograma fluorovodonične kiseline a ta količina može da zagadi oko 800.000 metara kubnog vazduha. Koncentracija fluorohlorovodonične kiseline u vazduhu od 140 mg/metru kubnom je letalna, odnosno smrtonosna", kaže Đorđević.
Profesorka ističe i da proizvodnja autobaterija ne bi trebalo da bude uslovljeno time da Srbija otvori rudnik litijuma, koji, kako kaže, može da se eksploatiše iz Austrije koja je prema najnovijim istraživanjima Fonda za nauku Evropske komisije predstavljena kao zemlja sa najvise litijuma u Evropi.
Grgur: Reciklaža ogroman rizik
Prof. Branimir Grgur sa Tehnološko- metalurškog fakulteta kaže da su opravdane sumnje da se na ovaj način Rio Tinto vraća ponovo u igru u Srbiji.
Smatra da bi reciklaža baterija bila veliki problem i rizik po životnu sredinu.
"Minimum minimuma da bi neka fabrika poslovala rentabilno je da reciklira 10.000 akumulatora. To je oko 6.000 tona. To su ogromne količine istrošenih litijumskih baterija. Mi nemamo u Srbiji ni infrastrukturu ni proizvodnju elektromobila. Cena elektromobila je visoka za srpski standard. Ne verujem da ćemo narednih 10 godina moći da recikliramo srpske istrošene baterije. Pretpostavljam da je to uvoz iz EU", rekao je on.
Povezane vesti
Navodi da je EU do 2030 izdala deklaraciju da litijum jonskih baterija mora da se reciklira. Nisu precizirali gde. U Evropi postoje samo mala postrojenja za reciklažu. Kada bi napravili fabriku u Srbiju, a od 6.000 tona otpada bilo bi hiljadu tona jako toksičnog elektrolita koji u sebi sadrži iritantne organske rastvarače koji su otrovni za floru i faunu.
"Da bi se 6.000 tona preradilo mora da postoji skladište. Istrošene baterije su tempirana bomba. U svakom trenutku može da dođe do samopaljenja što bi bila ekološka bomba za Srbiju sa emisijom ogromnih količina flornih jedinjenja", rekao je on.
Komentari (0)