Igre 
Kakvo je interesovanje srpskih privrednika za izvoz u Kinu i koji proizvodi bi prvi mogli da krenu bez carine
Komentari17/10/2023
-19:34
Na Trećem međunarodnom stateškom forumu "Pojas i put" u Pekingu, uz učešće zvaničnika iz više od 130 zemalja i 30 međunarodnih organizacija, predstavnici Srbije potpisali su Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom. Sporazum, koji je potpisan u prisustvu predsednika Srbije Aleksandar Vučića i njegovog kineskog kolege Si Đinpinga, obuhvatiće 10.412 srpskih tarifnih pozicija, odnosno proizvoda i 8.930 sa kineske strane.
Ekonomisti smatraju da je taj sporazum dobar korak jer je kinesko tržište najveće na svetu, ali da treba voditi računa o ograničenjima, odnosno kvotama da se eventualno ne dođe u paradoksalnu situaciju da izvoz poraste, što je dobro za ekonomiju jedne zemlje, a da se ne zadovolji domaća tražnja.
Kada bi sporazum stupio na snagu?
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da će taj sporazum stupiti na snagu do maja ili juna. On je rekao da Srbija mora da "juri" takozvane preferencijalne aranžmane za proizvode u poljoprivredi i industriji.
"Moramo da osvajamo nova velika tržišta, da ne dođe u pitanje višak maline i jabuka, vina i rakije", rekao je predsednik Vučić.
To bi značilo da više ne bismo imali nikakve carine, koje su danas veoma visoke, na sprsku jabuku, šljivu, breskvu, sojino ulje, jer je to jedan od najprodavanijih proizvoda.
profimedia
Vučić je istakao da neće biti carine ni na smrznutu malinu, koja beleži rast od 350 odsto u odnosu na prethodnu godinu, kao ni na pivo, vodu, kiselu vodu i gotovo sve faramaceutske i industrijske proizvode.
Povezane vesti
"Vino će biti bez carina u potpunosti za pet godina, pošto će se carina postepeno smanjivati po 20 odsto u narednih pet godina, dok danas moraju da se uračunaju i čine 30 odsto ukupne cene. To će biti nula odsto posle pet godina i naši vinari će imati mnogo bolju cenu na tom tržištu", istakao je Vučić.
Naglasio je da će to puno značiti za vinarije širom Srbije.
Euronews/Printscreen
Kada je reč o rakiji, u periodu od 10 godina biće ukinuta carina, pošto će svake godine biti niža za po 10 odsto.
Kako zaštiti domaće tržište?
Profesor Nikola Stakić sa Univerziteta Singidunum kaže za Euronews Srbija da, na primer, srpska vinska i vinarska industrija ima šta da ponudi, navodeći da celo srpsko vinsko tržište ne može da opsluži samo jedan grad - Šangaj.
On smatra da treba sagledati i načine transporta i logistike, ali i predvideti zaštitu domaćeg tržišta.
"Da li će to ići lukom, suvim lukama, železnicom. To su pitanja koja će privrednici sigurno uzeti u kalkulaciju. Po meni osnovna bojazan, možda opravdana, možda ne, jeste da treba videti za određene tipove proizvoda da postoje izvozne kvote, da ne bismo došli u bojazan da onda domaće tržište ostane bez tih proizvoda, ako velika većina izvoznika vidi da postoje profitne mogućnosti mnogo veće u inostranstvu", rekao je Stakić.
Bojan Stanić iz PKS kaže za Euronews Srbija da postoje mehanizmi zaštite ukoliko bi došlo do nekog poremaćaja, u smislu primene kvota.
Povezane vesti
Sporazum o slobodnoj trgovini je dvostrani dokument, a Stanić kaže da će taj dokument liberalizovati trgovinu ne samo sa srpske, nego i sa kineske pozicije.
"Gledali smo da što više zaštitimo u nekom periodu prilagođavanja našu proizvodnju, u oblasti metalske, hemijske i industrije tekstila. Na primer, vi imate u okviru tog sporazuma dve trećine svih proizvoda koji će odmah biti liberalizovani, neće biti carine na njih, 25 odsto proizvoda će imati taj period prilagođavanja na pet, deset, 15 godina, i na kraju će biti oko 10 odsto proizvoda koji će biti potpuno izuzeti, na njih ce ostati carine trajno", rekao je Stanić.
On kaže da je srpski izvoz u Kinu simboličan ukoliko se isključi bakar, drvo i osnovne sirovine koje uglavnom izvoze kineske firme iz Srbije.
"Kada govorimo o poljoprivrednim proizvodima gde mi imamo komparativnu prednost na međunarodnom tržištu i kada stavite naš izvoz poljoprivrednih proizvoda u Kinu, uključujući i stočarstvo, dobijete manje od pola procenta našeg ukupnog izvoza u svet. Dakle, vrlo mali do sada realizovani potencijal. Međutim, sporazum o slobodnoj trgovini treba da dodatno pogura naše privrednike da tamo izvoze, ali ono što mi kao PKS vidimo, nema tu mnogo velikog interesovanja. Suština je da se pokuša dovesti što više stranih investitora ovde koji bi se kasnije koristili tim sporazumom. Da li bi oni dolazili iz Evrope ili iz Kine, to je drugo pitanje", rekao je Stanić.
Za Savu Mitrovića iz Centra za evropske politike efekti sporazuma o slobodnoj trgovini između Srbije i Kine osetiće se tek u godinama nakon što on bude potpisan i implementiran jer postoje brojni prelazni rokovi, dok će određene carine će biti smanjene, ali etapno.
"Pitanje je da li ćemo odmah videti efekte. Kina je jedno veliko tržište, može da bude značajno ali je pitanje kako će se naši izvoznici organizovati i da li je država tu spremna da im ponudi podršku i pomoć u tome da pristupe i osvoje ovo veliko tržište Kine. Dobro je za naše poljoprivredne proizvode da mogu da dobiju pristup ovakvom tržištu jer smo se suočavali i ove godine i prethodnih godina sa viškovima prehrambenih proizvodima, tako da bi kinesko tržište to svakako moglo da apsorbuje", rekao je Mitrović za Euronews Srbija.
Kako će izvoznici iz Srbije doći do Kine, odnosno pitanja transporta i logistike su, kaže Mitrović, ozbiljna pitanja sa kojima srpska ekonomija na strukturnom nivou mora da se suoči.
"Od svega toga će zavisiti koliko ovo može da bude dobro za Srbiju. Što se tiče uvoza, predsednik Srbije je naglasio da neke sirovine iz Kine će pre svega moći da uđu u Srbiju, neki repromaterijali koji su neophodni našoj industriji, ali tu je i pitanje kako će se to odraziti na domaću ekonomiju, da li će onda početi da kineski proizvođači izvoznici konkurišu srpskoj ekonomiji", naveo je Mitrović.
Kupac iz Kine godinu dana čeka izvoz meda iz Srbije
Predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije Rodoljub Živadinović očekuje da će sporazum o slobodnoj trgovini ubrzati procedure za izvoz i da bi med mogao da bude među prvim proizvodima koji će se naći na kineskom tržištu, s obzirom na to da je sva papirologija završena i da samo Kina treba da overi registraciju objekata u kojima se pakuje med.
"Prvo je trebalo potpisati usklađivanje veterinarskih sertifikata za med, bez toga naši ne mogu da daju papire za izvoz niti oni tamo da ga prime, to je završeno. Onda sledi registracija objekta. Kinezi su poslali papirologiju šta mi treba da popunimo kao država, onda je državama prosledila nama, raznim firmama koje su izrazile interesovanje za izvoz, ima ih četiri ili pet. Ti koji žele, ušli su u proceduru registracije objekata u kojima pakuju med. Popunjeni su svi formulari, inspekcija je gledala šta je gledala, prosledila je Kini i sad je na Kini da udari pečat i potpis i kaže - da registrovali smo vam objekte", rekao je Živadinović.
profimedia
On za Euronews Srbija kaže da je trenutno oko 500 tona meda na stanju za izvoz.
"Imamo kupca iz Kine, kuka već godinu dana da mu izvezemo med, ali još ne možemo. Kad smo rekli kupcu koliko imamo za izvoz, on je rekao - nemate vi ni blizu koliko nama treba. Ako sve to krene i bude kako treba, sve što se proizvede ići će za Kinu bar što se tiče bagrema, videćemo za druge vrste jer tu još nismo stigli dovoljno duboko u pregovorima da bih mogao da kažem. Nikad ne ode sve, ima onih pčelara koji nisu zainteresovni za izvoz, prodaju na malo isključivo", rekao je Živadinović.
On navodi da bi med transportovali brodom i da je potrebno mesec dana da stigne u Kinu.
"Jako smo blizu cilja", kaže Živadinović i objašnjava da ako bi danas bile završene sve procdure, med iz Srbije bi mogao da krene za mesec dana u Kinu.
"Saradnja sa Kinom može doći pod pritisak"
I dok Mitrović navodi da se podrazumeva da će sporazumi sa Kinom i Rusijom o slobodnoj trgovini biti raskinuti ulaskom Srbije u EU, Stanić kaže da imajući u vidu zaoštravanje odnosa između zapada i Kine, pre svega sukoba koji oni imaju u ekonomskom smislu, ta dugoročna saradnja sa Kinom može doći pod pritisak.
Stanić dodaje da kineska inicijativa "Pojas i put" gubi na značaju u Evropi.
"Na primer, Italija se povukla iz tog sporazuma, s druge strane ona platforma - saradnja Kina i 16 zemalja Centalne i Istočne Evrope takođe je izgubila na svom značaju imajući u vidu promenu geopolitičkih prilika", rekao je Stanić.
Mitrović navodi da nema idealnog sporazuma, da je potrebno diversifikovati spoljnoekonomske odnose ali svakako raditi na procesu pristupanja EU.
"U situaciji u kojoj ipak članstvo u EU daleko, verovatno ga neće biti u ovoj deceniji, sasvim je pragmatično diversifikovati spoljnoekonomske odnose ali treba svakako raditi na procesu pristupanja EU, sektorskom pristupanju jedinstvenom tržištu EU, u perspektivi punopravnom članstvu koje će podrazumevati i raskid svih ovih sporazuma o slobodnoj trgovini i sa Kinom i sa Rusijom i onda ćemo postati deo Carinske unije i spoljnotrgovinske politike EU", kaže Mitrović.
Komentari (0)