Igre 
Apsurd sa cenama hrane: Na svetskim berzama su u padu već mesecima, ali u prodavnicama i dalje guraju inflaciju
Komentari17/03/2023
-09:21
Cene hrane u svetu padaju već jedanaesti mesec zaredom, objavila je Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO). Za mesec dana one su pale 0,6 odsto što je marginalan pad, ali indeksi pokazuju da su sada niže za oko 18,7 odsto u odnosu na svoj vrhunac u martu prošle godine. Cene sirovina, međutim, očigledno ne utiču na cene proizvoda jer se u prodavnicama beleži njihov konstantan rast.
FAO indeks hrane u svojoj strukturi ima pet osnovnih prehrambenih proizvoda - meso, mleko, šećer, žitarice i uljarice. Agroekonomski analitičar Žarko Galetin kaže da, kada pogledamo u strukturu tog FAO indeksa, vidimo da proizvodi iz prerađivačkog sektora imaju relativno mali pad u odnosu na pik od 160 indeksnih poena iz marta prošle godine, ali da su najveći pad doživele uljarice i žitarice.
Galetin kaže da trenutna situacija i stručnjake čini pomalo zbunjenim, jer nije jasno zbog čega cena berzanskih roba na svetskim berzama ne prati i pad cena na rafovima. On ističe da su više cene posledica psihološkog efekta i da trgovci u Srbiji često u cenu proizvoda uračunaju i inflaciju koja će se tek dogoditi.
"Imamo dug period rasta cena hrane i on se odrazio na potrošačko okruženje i ambijent i srpski potrošač daje mnogo više za hranu nego ranije i to postaje sve teže izdrživo", kaže Galetin.
"Kad ih jednom podignu trgovci teško spuštaju cene"
On za Euronews Srbija objašnjava i da su cene živinskog i goveđeg mesa na svetskom tržištu u padu, ali da je cena svinjskog mesa i dalje visoka i da razlog za to nije samo inflacija.
"Tov svinja traje tu negde oko četiri i po meseca, oko 150 dana, ta svinja, taj tovljenik čije meso mi sada nalazimo je hranjen kukuruzom i pšenicom od pre četiri meseca kada je cena bila nekih 40 posto veća. Nije to tako jednostavna korelacija između cena svinja i cena gotovih proizvoda pogotovo iz prerađivačkog sektora koje mi srećemo u prodavnicama. Dakle to i dalje ne znači da je opravdano da vi imate tako drastičan pad cena ovih berzanskih roba, tih esencijalnih sirovina iz kojih proizilazi taj prerađivački proizvod koji mi kupujemo na pijaci, ali to je jednostavno jedan proces proizvodnje koji trpi neke recidive od prethodnih vremena kada su cene bile mnogo veće.
On podseća i da naši trgovci pa i prerađivači nisu toliko spremni da spuste cenu svog proizvoda kada je jednom podignu.
Povezane vesti
"Inflatorna očekivanja su nešto najgore što može da se desi na kraju tog proizvodno-potrošačko-trgovačkog lanca. Upravo ta očekivanja se pojavljuju kada inflacija pređe dvocifren broj. Imamo dosta uvoznih komponenti i tog procenta uvezene inflacije, ali naši proizvođalči i trgovci ugrađuju i nekupotencijalnu inflaciju, a kada se to desi psotoji pretnja od takozvane inflatorne spirale. Nadam se da se to neće desiti i da će globalno svetsko tržište i globalna inflacija, koja je takođe dvocifrena, obuzdati, pogotovo u Zapadnoj Evropi i SAD i da nećemo ući u onaj koloplet inflatornih spirala kao što je to bilo devedesetih godina", kaže Galetin.
Stanić:Neće doći do pada cena hrane u skorije vreme
Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije kaže da se stalno dešavaju određene promene kada su u pitanju cene hrane na globalnom tržištu, ali da su one zbog više činilaca kontinuirano rasle i prethodnih decenija, što je normalna pojava s obzirom na povećanje broja stanovništva i klimatske prilike.
"U Evropi zanačajno brže rastu cene hrane, jer je ona pod većim uticajem inflacije, jer je ovo pre svega evropska kriza. Poslednji podaci pokazuju da je inflacija u Srbiji oko 16 odsto, što je duplo više nego u Nemačkoj, gde je 8 odsto, što znači da kod nas cene brže rastu nego što je to prosek u Evropskoj uniji. Hrana čini oko 50 procenata naše potrošačke korpe i zato je to i vidljivije u Srbiji", kaže Stanić.
On napominje da sa početkom političke krize između Ukrajine i Rusije došlo do naglog rasta cena, ali da je sporazumom o izvozu pšenice došlo do pada cena na međunarodnom tržištu. Stanić napominje da u našoj zemlji ne može u skorije vreme doći do pada cene hrane, jer ćemo ove godine imati prosečnu inflaciju 12 odsto, ali da je važno da ih visina zarade prati, kako bi "kupovna moć koja se krnji i pada, bila u padu na što manjem intenzitetu".
Preporuka za vas
Komentari (0)