Igre 
Kriza ugrožava prinos poljoprivrednih kultura - da li će biti dovoljno pšenice za domaću potrošnju i izvoz
Komentari02/06/2022
-19:56
Prinos pšenice u Srbiji mogao bi ove godine biti i za 25 odsto manji od godišnjeg proseka, odnosno ukupna proizvodnja neće preći dva miliona tona, ocena je poljoprivrednika i stručnjaka za strna žita u Vojvodini. Razlog je smanjena upotreba mineralnih đubriva usled visokih cena, te sušni period u maju. Zbog nepogodnih vremenskih uslova neizvesno je i kakve će prinose dati prolećna setva koja je, ocenjuju, protekla solidno.
Nakon nekoliko kišnih dana, pšenica i kukuruz izgledaju osveženo. To je ipak utisak prolaznika i laika. Poljoprivrednici i stručnjaci objašnjavaju da bi kukuruz već trebao biti viši, a pšenica bujnija.
"Prolećna setva je urađena na vreme. To je jedino što ohrabruje, a inače dobro je redukovana upotreba mineralnih đubriva zbog ovih cena. Dugo nismo imali kiše, suša je bila i usevi su u lošijem stanju, odnosno niži su dosta nego da je godina bila normalna, odnosno da su kiše došle na vreme", kaže Vojislav Malešev poljoprivrednik iz Kluba 100P plus.
Za prolećne useve još nije kasno, ali za one jesenje, poput pšenice i uljanu repicu, kiša je, kaže, zakasnila. I nedostatak mineralnog đubriva osetiće se kada krene žetva.
Tanjug/Jaroslav Pap
"Biljku vi ne možete da prevarite, ukoliko joj niste dali ono što joj je potrebno, ona vam neće to adekvatno uzvratiti", objašnjava Malešev.
Zbog toga je odlučio da na svojim njivama ne pravi kalkulacije. I rukovodilac imanja od blizu hiljadu hektara na Čeneju doneo je istu odluku.
"Sa ekonomske strane mi smo dobro prošli jer smo osetili skok cene đubriva, imali smo neke informacije šta se dešava na tržištu, pa smo rano ušli u nabavku i azota i NPK đubriva. Nama je prosek ispod 500 evra po toni đubriva, da bi kasnije to isto đubrivo otišlo na 800, pa čak i 900 evra po toni.", priča Miroslav Vlaović, rukovodilac imanja Čenej agrar.
Povezane vesti
Malešević: Zbog poskupljenja 50 odsto površina ostalo bez đubriva
Stručnjak za strna žita i nekadašnji direktor Instituta za ratarstvo Miroslav Malešević kaže da zbog tog naglog poskupljenja, mnogi poljoprivrednici nisu mogli da ga kupe i primene i to će, uz sušu koja je usledila, imati posledice.
"Ja garantujem da 50 odsto površina u Srbiji nije primenilo gotovo ništa. Možda malo azota do kog su mogli da dođu. Svi ostali su uskraćivali ono što je bilo potrebno", tvrdi Malešević.
Tanjug/Jaroslav Pap
Svega 30 do 40 odsto poljoprivrednika u Srbiji uspelo je, kaže, da ispoštuje sve korake za negu useva. I pored skoka cena na berzama, pitanje je, dodaje, da li će imati pozitivnu računicu.
"Ipak moram to da istaknem, da smo mi među retkim zemljama, u Evropi možda i jedina, koja nema podsticaje, direktno podsticaje poljoprivrednicima u primarnoj proizvodnji po hekratu, kao što to rade susedne države", napominje Malešević.
O subvencijama i drugim podsticajima poljoprivrednici su se, kažu, umorili i da govore. Sada uoči žetve, apeluju na ono što bi mogao biti minimalan ustupak države - da ukine ograničenje od 60 litara nafte koje u svoj traktor mogu nasuti.
Galetin: Izmenjena setvena struktura u korist suncokreta
Agroekonomski analitičar Žarko Galetin za Euronews Srbija kaže da je prolećna setva prošla bez nekih većih iznenađenja, kada je u pitanju struktura setve, osim što su povećane setvene površine uljane kulture, pre svega suncokreta.
"Razlozi su u rusko-iukrajinskoj krizi, jer je Ukrajina daleko najveći proizvođač i izvoznik sunckreta i ulja,a da se očekuje pad u proizvodnji od oko 40 odsto u ovoj godini, što će dovesti do značajnih turbulencija u sektoru uljarstva. Poljoprivrednici su se zato odlučili da povećaju setvenepovršine suncokreta, s obzirom da je cena otišla iznad svih očekivanja. Troškovi proizvodnje suncokreta su, takođe, manje zahtevni nego kukuruza. Troškovi su porasli 30, a kukuruza oko 50 odsto", objasnio je Galetin.
Povezane vesti
On je napomenuo da je cena proizvodnje bila faktor koji je uticao da sada imamo jednu novu setvenu strukturu, jer je kukuruz pao ispod milion hektara setvenih 950.000 hektara, soja zadržala oko 250.000 hektara, a suncokret je sa prošlogodišnjih 215.000 otišao na 250.000 hektara.
"Kiša koja je pala jeste zakasnila, ali je ipak dobra i osvežila je useve. Imaćemo sigurno manji prinos, imali 3,4 miliona tona pšenice, a ove godine ne možemo očekivati više od 2,5 miliona tona.Nikada, međutim, nije bilo upitno zatvaranje bilansa za Srbiju. Ima tu još vremena da se usevi izvuku iz problema nedostatka vlage. Za naše potrebe za proizvodnju brašna, hleba, stočnu hranu i uopšte za tržište Srbije treba nam 1,4 miliona tona, a sve ostalo je izvozni višak, koji će sada biti manji, ali i dalje mislim da nema mesta razmišljanju da mi nećemo imati dovoljno za domaće potrebe", poručio je Galetin.
Preporuka za vas
Komentari (0)