Igre 
"Potreba i interes za zanavljanje postoji": Koliko su stari traktori u Srbiji i kako obnoviti mehanizaciju
Komentari01/06/2024
-13:58
Poljoprivredna gazdinstva u Srbiji koriste ukupno 482.496 traktora, od kojih je 356.246 staro više od 20 godina, odnosno 73,8 odsto od ukupnog broja, podaci su Republičkog zavoda za statistiku objavljeni u brošuri "Popis poljoprivrede 2023. godine".
Traktora starih do godinu dana je 7.088, što je 1,5 odsto od ukupnog broja, a onih starih između jedne i pet godina je 13.660, odnosno 2,8 odsto od ukupnog broja.
Traktora koji su stari između šest i 10 godina ima 24.499 (5,1 odsto), onih starih između 11 i 15 godina je 37.694 (7,8 odsto), dok starih između 16 i 20 godina ima 43.311 ili devet odsto od ukupnog broja.
Sedam od 10 gazdinstava koristi sopstveni traktor.
Najviše traktora je u regionu Šumadije i Zapadne Srbije i to 38 odsto, dok u regionu Južne i istočne Srbije ima 30 odsto od ukupnog broja traktora.
U regionu Vojvodine je 26 odsto traktora, dok ih je u Beogradskom regionu svega šest odsto.
Agroekonomista Milan Prostran kaže za Euronews Srbija da je mehanizacija kritična tačka za savremenu obradu zemljišta i zbog starosti traktora i zbog nepotrebnih troškova.
Povezane vesti
"Pre svega veća potrošnja goriva, manji učinci, nemate rezervnih delova", dodaje on.
Prostran kaže da u strukturi mehanizacije još uvek dominira mali traktor IMT 539.
"To je F539 koji je bio po čitavoj bivšoj Jugoslaviji, još uvek funkcioniše, još uvek se nalazi", dodaje on.
On kaže da se IMT traktorima još popravljaju i da je prosto začuđujuće da još uvek rade.
"To je bila dobra mašina, šteta je što je ta fabrika nestala", rekao je Prostran.
U kom pravcu treba da ide obnova mehanizacije
U Srbiji su uglavnom mala i srednja poljoprivredna gazdinstva, a Prostran kaže da su poljoprivrednicima potrebni mali i srednji traktori.
"Taj vapaj za tim tipom traktora pogotovo u centralnoj, južnoj, istočnoj Srbiji je jako veliki. Taj problem je najkritičniji u centralnoj Srbiji, znači istok, zapad, to su sitna domaćinstva, male njive, njima su potrebni mali i srednji traktori. Ovo što kupuju ovi bogati, to nema veze sa našom stvarnošću kada su u pitanju poljoprivredna gazdinstva", rekao je Prostran.
Povezane vesti
On smatra da bitka za obnovu mehanizacije treba da ide u pravcu da se upravo malim i srednjim gazdinstvima u tom delu Srbije ispod Save pruži mogućnost da mogu da nabavljaju male i srednje traktore.
Euronews/Ljiljana Gradinac
Prostran je naveo da je mehanizacija važna za poboljšanje konkurentnosti poljoprivrednih gazdinstava u Srbiji.
Prema njegovi rečima, Francuska je najintenzivnija i najdominantnija agrarna zemlja u EU kada se pogleda kakvu oni imaju mehanizaciju, koji je to intenzitet proizvodnje i koliko su visoki prinosi.
"Da bismo mi mogli da budemo egal sutra sa farmerima EU, a mi jesmo već sa njima u nekom, da kažem, aranžmanu jer 60 odsto robne razmene ili izvoza realizujemo sa EU, mehanizacija je jedna od trenutno jako kritičnih tačaka, ona je vrlo bitna za nas. Za poboljšanje konkurentnosti naših poljoprivrednih gazdinstava, posebno podvlačim malih i srednjih, nama nedostaje taj traktor", rekao je Prostran.
Kako do traktora
Traktora starih više od 20 godina do 2000. godine bilo je više od 80 odsto od ukupnog broja.
"Kad je u pitanju poljoprivredna mehanizacija, ona je zaista do 2000. godine zbog raznih problema, od raspada zemlje preko sankcija, hiperinflacije, bombardovanja, preko privatizacija koje su nastupile posle 2001. godine, sve je to dovelo do jednog strašno crne slike da je bilo preko 80 odsto traktora amortizovanih i starijih od 25 ili 30 godina. Da nije bilo još tog IMT-a, ne bismo skoro imali čime da oremo", rekao je on.
Prostran je naveo da je od 2000. godine došlo do nabavke pre svega traktora velike snage, preko 110 kilovata i postepnog zanavljanja, i to uz pomoć poljoprivrednih kredita i sredstava iz IPARD fonda.
U toku je treći IPARD program, a Prostran kaže da je između 70 i 80 odsto sredstava iz tog programa uglavnom korišćeno za nabavku poljoprivredne mehanizacije.
On kaže da je pitanje koliko su poljoprivrednici u Srbiji upoznati sa IPARD programom i celim tim procesom prijavljivanja za korišćenje tih sredstava, za koji navodi da je birokratizovan i da se na to žale i farmeri u EU.
Prostran naglašava da potreba i interes za zanavljanje traktora postoji, da taj proces obnove treba da se intenzivira, ali da je pitanje kako obezbediti povoljne kreditne linije, koliko država treba da učestvuje u tim kreditnim linijama i koliko IPARD programi mogu da zadovolje interese.
Euronews
Prostran smatra da bi Ministarstvo poljoprivrede kao nadležno moralo tim pitanjima da se pozabavi, ako hoće da ima, pre svega, produktivnu poljoprivredu i konkurentnu poljoprivredu.
"Ja uvek navijam za domaći kapital, za domaća sredstva, za domaću spregu budžeta i nekih poslovnih banaka", rekao je Prostran.
On navodi da se dosta govorilo o takozvanim prstenovima mehanizacije, modela u okviru zadruga ili nekog udruženja preko kojih bi se nabavljala mehanizacija.
"Jedan traktor je skup za jedno gazdinstvo, ali ako imate 20 ili 30 gazinstava, pa imate dva traktora, to su takozvani mašinski prstenovi. Pokušaja da se uvede takav model je bilo ali nije našao širu primenu. To je po meni otvoreno pitanje upravo za te male i srednje, jer njima je teško da uđu u kreditnu liniju. Nemaju oni takav dohodak da mogu da sad plate jedan traktor. Jedan taj mali traktor košta 10.000, 12.000, 15.000 evra", rekao je Prostran.
Komentari (0)