Život u zemlji koja vodi dva rata: "Osećamo se kao da nas niko ne želi i da su nas svi zaboravili"

U istočnoj Ukrajini ljudi pokušavaju da prežive dva rata: sedmogodišnji sukob između ukrajinskih snaga i ruskih separatista i pandemiju virusa korona.

Kada se u aprilu oko 150.000 ruskih vojnika okupilo u spornom području Krima i duž ukrajinske granice, nikome nije bilo svejedno. Trupe su se na kraju povukle nakon višednevnih vojnih vežbi, ali onima koji žive u zoni sukoba ovo nije bila uteha budući da su u stalnom strahu od ponovne eskalacije sukoba.

Ivan Nahornjuks, stanovnik sela Vodjane u blizini granice između dva fonta, opisuje život "kao u Černobilju". Kako kaže, oseća kao da ih niko ne želi i da nikome nisu potrebni.

Pandemija u ratnoj zoni

U selu Stanica Luganska, oblasti koju kontroliše vlada, efekti pandemije su zapanjujuće vidljivi. Inače, u ovom gradu se nalazi jedini pešački prelaz duž skoro 500 kilometara duge granice između dva fronta.

"Pre pandemije je do 17.000 ljudi prelazilo kontrolni punkt svakog dana. Danas ga koristi manje od 2.000 ljudi dnevno", kaže za Euronews Olena Hrekova, zaposlena u NVO Pravo na zaštitu. 

Pre ograničenja, ljudi su mogli da se kreću između dve strane kako bi išli po penziju, videli članove svoje porodice i rešavali pravne probleme. Mnogi bi to činili i svakodnevno prodavajući svoje proizvode po pijacama s druge strane kontrolnog punkta. To je bio način da nastave da zarađuju tokom sukoba. Danas toga više nema. Sa obe strane linije, ljudi su sve siromašniji i izolovaniji.

Ekipa Euronews-a srela je ženu na kontrolnom punktu Luganska. Rekla nam je da "nemaju svi novac za plaćanje kovid testova" i da "zbog toga ljudi ne prelaze bez hitne potrebe". Ona je, na primer, nekada putovala dva puta godišnje u područja koja nisu pod kontrolom vlade, ali sada joj je to prvi put za godinu i po dana.

Prva linija fronta protiv kovida 19

Euronews/Unreported Europe

 

U Peredilsku, na samo pet kilometara od kontakte linije, nalazi se medicinski centar za pacijente koji žive u najopasnijim oblastima istočne Ukrajine. Glavna sestra Oksana Lisogor kaže da radi posao za desetoro i odgovorna je za 1.200 ljudi koji žive u dva sela. 

"Neodstaje nam zdravstveno soblje, a sa pandemijom to odsustvo osećamo još više. Ova oblast je cela u crvenoj zoni, mnogo se ljudi zarazilo, a niko ne želi da ide kod lekara", priča ona.

Prema podacima humanitarne organizacije Medikos del Mundo, i ovako oslabljeni zdravstveni sistem, zatehva da se čak 40 odsto medicinskog osoblja bavi samo pandemijom. Ova nevladina organizacija, koju podržava EU, kaže da se ne zadovoljavaju najhitnije potrebe - nedostaje više lekara opšte prakse, specijalista za zarazne bolesti i anesteziologa.

Serhi Vinohradov koji radi za Medicos del Mundo kaže da "kao direktna posledica sukoba, lokalnom zdravstvenom sistemu nedostaju jedinice za hitnu pomoć".

Jedinice koje su već bile organizovane ne ispunjavaju ni zdravstvene ni sanitarne zahteve.

Čak se i specijalizovane kovid bolnice koje se nalaze dalje od linije fronta, jedva bore sa kovidom.
Tako je i infektivna bolnica u Konstantinovki ispunjena pacijentima do maksimalnog kapaciteta.

 

 

Glavna doktorka Nađa Šičenko kaže nam da osoblje radi prekovremeno, "ali ni da to nije dovoljno jer su ljudi definitivno umorni".

Snadbevanje kiseonikom je još jedan veliki problem za bolnice u celoj regiji Donjecka. Na primer, bolnici u Konstantinovki potrebno je 70 do 80 boca dnevno, a trenutno mogu da priušte tek 50.

Euronews/Unreported Europe

 

Doktorka Šičenko kaže da se broj obolelih možda smanjuje, ali se slučajevi kritičnih pacijenata povećavaju jer se mnogi leče kod kuće bez adekvatne terapije.

Izolacija i udaljenost nekih područja pomažu da virus duže i opstane. Ujedno, teški životni uslovi izazvani sukobima znače i da je rizik od kovid klastera stvarnost.

Loša higijena

U selu Optine, na manje od kilometar od linije, ožiljci sukoba vidljivi su svuda. Pre rata tamo je živelo 800 stanovnika, a sada ih je ostalo samo 40. Voda i struja su isključeni skoro sedam godina.

 

 

Logično, ovde ni nema kovida. Niko ne ulazi ili izlazi bez odobrenja. To znači da stanovnici u potpunosti zavise od zaliha vode koju dobijaju od nevladine organizacije Ljudi u nevolji na svake dve nedelje. Stanovnicima sela bilo bi izuzetno teško da se uhvate u koštac sa pandemijom bez pristupa čistoj vodi i odgovarajućim sanitarnim uslovima.

Preko pola miliona ljudi živi u područjima koja su direktno pogođena oružanim sukobima. Od toga je 30 odsto starijih soba. Ove zone su neprestano podvgnute razmeni vatre, ali i minama i ostacima eksploziva. 

Danak rata i bolesti

Izolacija nije poštedela ni mnoga druga sela u područjima pogođenim sukobima. Ivan je bio jedan od zaraženih stanovnika Vodjana. U februaru je prebačen u specijalnu bolnicu i sada se oporavlja. Smatra sebe srećnikom. Preko 12.000 ljudi hospitalizovano je u područjima pogođenim sukobima tokom prošle godine.

Euronews/Unreported Europe

 

Ivan i njegova supruga misle da će vakcina spasiti njihovo selo, uprkos sporoj ukrajinskoj kampanji imunizacije. Kažu nam da je lekar nedavno došao i vakcinisao samo jednu porodicu, pa postoji nada da će se to češće dešavati.

 

 

Očekuje se i da će COVAX do kraja godine obezbediti 20 odsto potreba za vakcinom u zemlji. To je ekvivalentno broju od osam miliona doza. I nema sumnje da su vakcine oružje koje će pomoći da se okonča barem jedan rat u Ukrajini.