Tarik je želeo da postane prvi migrant u nemačkom parlamentu, ali mu je surova realnost stala na put

Kandidatura Tarel Alaovsa za Bundestag bila je istorijski događaj. Nadao se da će postati prva sirijska izbeglica koja će ući u nemački parlament. Umesto toga, talas rasističkih zlostavljanja i pretnji, primorao ga je da prekine svoju kampanju nakon manje od dva meseca.

Njegovo iskustvo pak, dovelo je do zahteva da se bolje zaštite manjinski kandidati, dok je istovremeno pomoglo i da se razotkrije dubina rasizma kod nekih Nemaca.

Alaovs, koji je studirao pravo u Siriji, suočavao se sa rasističkim napadima otkako je započeo politički angažman sa kolegama izbeglicama nedugo nakon dolaska u Nemačku pre šest godina.

"Očekivao sam ovo pre kampanje, ali nikada nisam doživeo ništa na ovom nivou", rekao je u razgovoru za Euronews.

"Kada sam najavio kandidaturu, bilo koji nalog društvene mreže ili veb-adresa povezana sa mnom, čak i radni nalozi, odmah bi bili preplavljeni pretnjama i zloupotrebama"

Kako kaže, sve je to odražavalo visoko organizovanu prirodu nemačke krajnje desnice. Poruke su dolazile u koordinisanim talasima više puta dnevno, u tako ogromnim količinama da je tim imao osoblje posvećeno isključivo dokumentovanju i brisanju rasističkih komentara.

Iako mu često nije bilo jasno koliko ozbiljno bi trebalo da shvata pretnje na internetu, incident u berlinskom metrou jasno mu je dao do znanja da to nije samo puko trolovanje.

"Neko mi je prišao i pretio u metrou. Nisam znao da li će me fizički napasti ili će samo vrištati na mene dok brže bolje ne izađem iz voza. Bilo je to najdužih minut i po u mom životu"

Tarik nije bio jedini na meti. Pretili su i njegovom osoblju i porodici, što je presudilo da donese tešku odluku i stopira kampanju.

"Došlo je do tačke kada više nisam mogao da garantujem ni za sopstvenu ili bezbednost onih oko mene. A to je velika odgovornost", rekao je.

Nemačka gostoprimljivost stavljena na test

Nemačka se 2015. godine pojavljivala na međunarodnim naslovnicama zbog svoje "kulture gostoprimljivosti" koja je bila prilagođena izbeglicama. Više od 1,2 miliona izbeglica podnelo je zahtev za azil u Nemačkoj samo u 2015. i 2016. godini.

Šest godina kasnije i nakon otrovnog odgovora na Tarikovu kandidatoru iz određenih delova nemačkog društva, čini se da zemlja može nije tako gostoprimljiva kao što je nekada samu sebe predstavljala.

Nemačka vlada izvestila je o porastu ekstremista krajnje desnice, posebno kada je devet osoba ubijeno u najvećem rasno motivisanom napadu u posleranoj Nemačkoj u gradu Hanau, za koji je osumnjičen jedan ultradesničarski ekstremista. 

32-godišnji Alaovs bio je jedan od stotine hiljada Sirijaca koji su izbegli u Nemačku 2015. godine. Nije zaboravio podršku koju je dobio po dolasku sa iscrpljujućeg višemesečnog putovanja Balkanskom rutom.

"Kultura gostoprimljivosti i dobrodošlice zaista postoji. I dalje vidim tu društvenu kulturu", rekao je spominjući brojne gradove u Nemačkoj koji su se ponudili da prihvate i više izbleglica nego što uopšte zahteva nemačka i politika EU.

Unsplash

Za Alaovsa najveći izazov sa kojim se sočavaju izbeglice u Nemačkoj nije lokalni.

"Problem je na nacionalnom nivou. Savezno zakonodavstvo otežava prihvatanje izbeglica ili ga potpuno blokira"

Tokom njegovog boravka u zemlji, Nemačka je samo pooštrila svoje zakone o azilu. Političari, uljučujući Hrišćansko-demokratsku uniju Nemačke i Socijalnodemokratsku partiju, trenutno razgovaraju o daljem pooštravanju izbegličke politike i deportovanju tražilaca azila iz Avganistana i Sirije koji čine zločine u Nemačkoj.

Ovo je deo onoga što Alaovs vidi kao širi obrazac strukturnog rasizma koji je posebno oštar prema izbeglicama.

"Često se zaboravlja da je integracija dvosmerna ulica. Odgovornost je da ljudima, što je moguće više olakšamo dolazak i integraciju u društvo. Treba doneti zakone koji će to podstaći, što obično nije slučaj. Izbeglice stižu i žive u skloništima bez ikakvih izgleda, bez jasnog puta do azila i u svakom trenutku se plašeći deportacije"

Alaovs tvrdi da je takva strukturna diskriminacija povezana sa očiglednim jazom između sastava nemačkog društva i njegovog parlamenta. Otprilike četvrtina nemačke populacije su imigranti ili deca imigranata, ali samo 8 odsto Bundestaga ima imigrantske korene.

"Demokratija bi trebalo da bude drugačija. Parlament treba da odražava društvo. Imamo puno ljudi koji su iskusili beg, ali im nedostaje glas u našoj vladi", rekao je.

Politički rad druge vrste

Njegova kandidatura za člana stranke Zelenih, na saveznim izborima u septembru trebalo je da pomogne u ispravljanju onoga što je počelo loše. Iako je odricanje od kandidature, ali i cilja da postane prva izbeglica u nemačkom parlamentu, zbog rasističkog zlostavljanja bila provera nemačkog društva i demokratije, Alaovs ne odustaje od politike.

"Ne vidim alternativu. Kao neko ko može pomoći u izgradnji mostova između izbeglica i politike, imam odgovornost da nastavim dalje. Neću stati. Moj politički rad će se nastaviti, samo na drugom nivou nego što sam planirao", rekao je.

Po završetku kampanje, Alaovs se vratio zagovaračkom poslu koji je obavljao u raznim svojstvima od dolaska u Nemačku.

Pruža pravne smernice i podršku onima koji traže prebivalište ili azil, pored aktivizma za ljudska prava sa organizacijom Seebrücke, u čijem je osnivanju pomogao 2018. godine, a koja se zalaže za sigurna utočišta za izbeglice i protiv kriminalizacije spasavanja izbeglica.

Iako bi bilo teško kriviti Alaovsa za ogorčenost zbog zlostavljanja koje su on i njegova kampanja pretrpeli, on i dalje ostaje pozitivan.

"Radim ovaj posao godinama. Prvo u Siriji sa sirijskim Crvenim polumesecom, a zatim u Nemačkoj. Čak i sa političkom kampanjom između, moj rad je započet na nivou civilnog društva. I drago mi je što sam ponovo aktivan, to mi dobro ide", zaključio je on u razgovoru za Euronews.