Ko je bolje ekonomski prošao, zemlje koje su imale strogi karantin ili one sa povremenim merama? Stigao odgovor na najveću dilemu 2020.

Australija, Island, Japan, Novi Zeland i Južna Koreja su zemlje koje su koristile agresivne mere zaključavanja u nastojanju da zaustave epidemiju korona virusa. Upravo su to zemlje koje su imale manje smrtnih slučajeva i bolje ekonomske rezultate od drugih, otkriva nova studija.

Broj smrtnih slučajeva na milion stanovnika u ovim zemljama bio je 25 puta manji nego u zemljama koje su konstantno opuštale i zatezale mere ili prirodnim zaražavanjem pokušavale da dođu kolektivnog, rezultati su nove studije objavljene u časopisu "The Lancet".

Toplo-hladno je tehnika kojom se mnoge zemlje služe, a podrazumeva zaoštravanje i popuštanje mera prema epidemijskoj situaciji, a sve u cilju da se zbog ekonomskog kolapsa izbegne potpuno zaključavanje zemlje. 

"Tokom protekle godine smo videli da su one zemlje koje su preduzimale preventivne i brze mere protiv lokalnih epidemija bolje uspele da kontrolišu virus, dok su druge zaostajale bar jedan korak", kaže profesor Bari Pradelski iz francuskog Nacionalnog centra za naučna istraživanja i Instituta "Oxford-Man".

Naime, istraživači su analizirali broj smrtnih slučajeva izazvanih kovidom 19, rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) i ograničenja tokom prvih 12 meseci pandemije u zemljama koje pripadaju Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Ipak, istraživači su se ogradili rečima da njihova analiza "ne dokazuje uzročnu vezu između strategija odgovora na pandemiju i ishoda".

Ispostavilo se da su zemlje, ponajviše one u Evropskoj uniji, koje su koristile ciljana ograničenja u suzbijanju virusa, imale više ekonomskih problema. 

"U pet zemalja koje su odmah uvele stroge mere zaključavanja rast BDP-a se početkom 2021. godine vratio na nivo pre pandemije. S druge strane, u 32 zemlje koje su se igrale toplo-hladno sa merama rast je i dalje negativan. 

EPA/ANDY RAIN, EPA/IAN LANGSDON

 

Istraživači su se osvrnuli i na zemlje koje su uvodile povremena zaključavanja.

"Takva strategija štetna je za ekonomski rast jer sprečava kompanije da dugoročno planiraju. Umesto da ulažu u inovacije, one akumuliraju novac da bi se suočile sa sledećim zaključavanjem. Onda umesto da ulažu u veštine svojih zaposlenih, kompanije zapošljavaju kratkoročno", istakao je prof. Filipe Agion, ekonomista i profesor na Francuskom koledžu i na privatnom univerzitetu INSEAD.

Ujedno, i građanske slobode su bile ugroženije u zemljama koje su se igrale toplo-hladno sa merama u odnosu na one koje su uvodile strože mere. Zemlje koje su uvodile lockdown i pre nego što se situacija pogoršala, brže su eliminisale virus od onih koje su se zaključavale kada je zdravstveni sistem već bio pred pucanjem. 

"Dokazi sugerišu da su zemlje koje su brže reagovale u nastojanju da eliminišu SARS-CoV-2 uz podršku lokalnog stanovništva bolje zaštitile svoju ekonomiju i najmanje ugrozile njihova građanska prava", navodi se u studiji.

Istakli su i da oslanjanje samo na vakcinaciju nije dovoljno u kontroli širenja kovida zbog pojave novih sojeva i nedostatka odgovora na pitanje koliko traje imunitet. 

U zaključku pak, istraživači kažu da u Evropskoj uniji nije bilo tako lako uvoditi stroga zaključavanja zbog kopnenih granica i velikog broja radnika koji borave u zemlji koja nije njihovo mesto prebivališta.