Čovek koji je otkrio laži o ratu u Vijetnamu: Nisam zažalio zbog objavljivanja tajnih dokumenata

Čovek koji je otkrio laži SAD o ratu u Vijetnamu poručio je modernim uzbunjivačima da ne čekaju da padaju bombe i umiru ljudi nego da što pre reaguju.

U vreme kada se dokopao poverljivih dokumenata ponekad su mu trinaestogodišnji sin i desetogodišnja ćerka pomagali da fotokopira papire. Devojčica je sa svake stranice isecala reči „strogo poverljivo“ kako bi sakrili tragove. 

Tajne dokumente je fotokopirao iz noći u noć, što je Danijelu Elsbergu omogućilo da postane zaslužan za pokretanje afere Pentagonski papiri, prenosi Gardijan. 

U tajnim dokumentima u kojima se analizira umešanost SAD u ratove u jugoistočnoj Aziji od 1945. do 1967. godine utvrđeno je da je tadašnji predsednik SAD znao da ne mogu da dobiju rat, ali je nastavio da pogrešno navodi Kongres i javnost kako bi se nastavile borbe u kojima je stradalo na milione ljudi. 

Zbog otkrivanja dokumenata Elsbergu je suđeno za špijunažu i čekala ga je kazna zatvora od 115 godina. 

AP/Wally Fong

Pola veka kasnije kaže da mu nije žao što je obelodanio dokumenta. 

“Jedino žalim što ih nisam objavio ranije jer bi bilo mnogo efektivnije", kaže on.

Elsberg je sredinom 1960-tih bio na specijalnom zadatku u Vijetnamu. On i njegov kolega prešli su celu zemlju za to vreme. 

“Dve godine sam izveštavao iz Vijetnama da u njemu nema nikakvog napretka i razvoja i da bi rat trebao da bude prekinut.  Godine 1968. i 1969. većina Amerikanaca već je mislila da nije moralno da se nastavi rat, ali Nikson je mislio drugačije i hteo je po svaku cenu da dobije rat", kaže Elsberg. 

Mnogi su podržavali predsednika jer su hteli da zadrže svoje funkcije iako su uvideli da rat donosi više štete nego koristi, kazao je Elsberg.

Jedino on nije hteo da ćuti. Kaže da su ga inspirisali ljudi koji su odbili da idu u vojsku. Stoga su oterani u zatvor i  to je, po Elsbergu, bio najjači način da pokažu da je ovaj rat pogrešan.

Istakao je da ga je to ohrabrilo i da mu je otvorilo oči i da ga je nagnalo da razmisli šta bi mogao da uradi da spreči nastavak rata.

Nabavio 7.000 poverljivih dokumenata

Elsberg je 1969. godine radio kao konsultant u Pentagonu i imao je pristup poverljivim dokumentima. Rešio je da krene u akciju. 

Nabavio je 7.000 strana dokumenata koji su bili dovoljan dokaz da je nastavak rata bio čista obmana. Osam meseci je fotokopirao dokumenta u fotokopirnici svog prijatelja. 

Više puta mu je policija dolazila na vrata, ali nisu primetili šta radi. 

Elsberg je 1971. godine stupio u kontakt sa reporterom Njujork tajmsa u Vašingtonu, kojeg je upoznao u Vijetnamu. Papire su počeli da objavljuju 13. juna iste godine. 

Niksonova administracija je dobila sudski nalog za sprečavanje daljeg štampanja dokumenata. Ali je Elsberg poslao kopije Vašington postu i na adrese još 17 novina i stigao u svojoj pravnoj borbi do Vrhovnog suda koji je odobrio objavljivanje poverljivih dokumenata.

"Uzbunjivači danas imaju manje zaštite"

Elsberg se 13 dana krio od FBI, ali je na kraju otišao na suđenje 1973. godine na kojem je optužen za špijunažu, zaveru i krađu državnog vlasništva. Međutim, sve tužbe su odbačene. 
Suđenje je dobilo veliku pažnju javnosti, ali nije bilo nikakvog efekta na Niksona. Rat se i dalje nastavio i u njemu je ginulo na hiljade ljudi.

NIkson je dao ostavku 1974. godine zbog afere Votergejt, a sledeće  godine je završen i rat u Vijetnamu. 

“Uzbunjivači danas imaju znatno manje zaštite", rekao je Elsberg.

Prošlog mesca Elsberg je objavio tajna dokumenta koja pokazuju da je vojska SAD planirala nuklearni napad na Kinu 1958. godine kako bi zaštitili Tajvan od invazije komunističkih snaga. Time je sebe opet doveo u situaciju da mu policija zakuca na vrata.

“Spreman sam da idem i do Vrhovnog suda ako bude potrebno, ali nemam želju da idem u zatvor," odgovorio je Elsberg.