Tinjajući sukob na Istoku: Kako je rat u Ukrajini "oživeo" spor Rusije i Japana dug 80 godina

Da zemlje Zapada imaju svog saveznika i na Istoku kada je u pitanju osuda Rusije i njene invazije na Ukrajinu, pokazao je primer Japana. Tokio se od samog početka pridružio zapadnim sankcijama Kremlju, a iza loših odnosa Rusije i Japana krije se priča duga skoro 80 godina.

Nakon kapitulacije Japana u Drugom svetskom ratu, 1945. godine, sporazum u Jalti koji su potpisali SAD, Velika Britanija i SSSR trebalo je, između ostalog, da reguliše pitanje Kurilskih ostrva. Nesporazum postoji još od tada, SSSR je zauzeo ostrva, a Rusija ih i danas kontroliše. Iz SAD su međutim tvrdili da nikada nisu pristali da bezuslovno deo Kurilskih ostrva koji je do tada pripadao Japanu, postanu deo Rusije, već da će "podržati dogovor" između SSSR i Japana o ovim ostrvima. 

Dok Rusi koriste naziv Južna Kurilska ostrva, u Japanu ih zovu Severne teritorije, ali i jedni i drugi tvrde da imaju pravo na ove teritorije čije vode obiluju morskim življem pa su, stoga, pogodne za ribarenje. Japan smatra da su ostrva nelegalno okupirana, dok Rusija tvrdi da bi trebalo da budu pod njihom jurisdikcijom.

Nakon Jalte, potpisana je u julu 1945. i deklaracija u Postdamu o predaji Japana, gde se spominje da će ovoj državi pripasti Honšu, Hokaido, Kjušu i Šikoku, kao i "manja ostrva koja će biti dogovorena". Upravo ovu formulaciju o "manjim ostrvima" SAD i Japan koriste kao dokaz da bi Južna Kurilska ostrva (ili Severne teritorije) trebalo da pripadnu Japanu.

Kada je 1951. godine potpisano primirje u San Francisku, koje je označilo obnovu dobrih odnosa između Japana i zemalja Saveznica, tri države su odbile da stave svoj potpis: Čehoslovačka, Poljska i SSSR. Između ostalog, SSSR je kao razlog za odbijanje da primirje potpiše naveo teritoriju Južnih Kurila.

profimedia

Nekoliko puta su pokušani pregovori kako bi se rešio status ovih ostrva - 1956. godine je, zapravo, i doneta sovjetsko-japanska deklaracija prema kojoj bi se, nakon potpisivanja mira, dva od četiri ostrva vratila u ruke Japanaca. 

Do mirovnog sporazuma između Rusije i Japana, međutim, nikada nije došlo, a poslednji put se o tome u visokim diplomatskim krugovima razgovaralo 2018.

Tada je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da će se ispoštovati deklaracija iz 1956. pod uslovom da Tokio prvo prizna ruski suverentitet nad ostrvima, što je za tadašnjeg japanskog premijera Šinza Abea bilo neprihvatljivo.

Poređenje sa Ukrajinom

Rat u Ukrajini je, kao i na toliko drugih odnosa širom sveta, uticao i na one između Rusije i Japana. Japanski ministar spoljnih poslova Hideki Ujama je uporedio rusku invaziju na Ukrajinu sa okupacijom ostrva, rekavši da se u obe situacije krši međunarodno pravo, preneo je Blumberg.

Kao odgovor na ovo, ruska ambasada u Tokiju objavila je na Tviteru da su ostrva legalno predata kao "deo kazne za japansku agresiju i njihov savez sa nacističkom Nemačkom".

Odnosi između Rusije i Japana su dodatno zahladneli nakon što su iz Tokija odlučili da isprate Zapad i uvedu ekonomske sankcije Rusiji kao odgovor na njenu invaziju u Ukrajini.

Russian Defense Ministry Press Service via AP

Rusko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je, zato, 21. marta da je ta zemlja odlučila da se povuče iz pregovora o mirovnom sporazumu sa Japanom, a kao razlog su naveli upravo sankcije koje im je Japan uveo. 

Takođe, Rusija se povukla iz pregovora sa Japanom o zajedničkim poslovnim projektima na Kurilskim ostrvima, a obustavljen je i bezvizni režim za japanske državljane, navedeno je u saopštenju.

Zbog ovoga je ambasador Rusije u Japanu pozvan u japansko ministarstvo spoljnih poslova, a premijer Fumio Kišida nazvao je odluku Rusije da prekine mirovne pregovore "neprihvatljivom". Kišida je, takođe, dodao i da Japan neće menjati kurs ka rešavanju problema koji utiču na to da mirovni sporazum ne može da bude potpisan.

Vojne vežbe Rusije

Ruski ambasador u Tokiju, međutim, takođe je i upozorio na kontramere zbog sankcija koje je Japan uveo Rusiji. Tako bi ribarska industrija ostrva Hokaido, koja je blizu Kurilskih ostrva, mogla da izgubi pristup ekonomskoj zoni oko ovih ostrva, što bi znatno naštetilo tamošnjoj ekonomiji.

S obzirom na to da je u Ustavu Rusije, koji je promenjen 2020. godine, posebno naglašeno da se ova zemlja neće odricati svojih teritorija, teško je poverovati da bi mogli da odstupe kada su u pitanju ostrva na koja i Japan smatra da ima pravo.

Poslednja činjenica u nizu koja ide u prilog tome da će saga o Južim Kurilskim ostrvima, verovatno, trajati još dugo, jeste to da ruska vojska izvodi vežbe na ovoj teritoriji. 

Ova vest došla je 26. marta, samo nekoliko dana nakon što je Rusija saopštila da prekida mirovne pregovore sa Japanom. Kako je ruski Istočni vojni okrug saopštio, u vežbama učestvuje 3.000 vojnika i uključeno je nekoliko stotina elemenata vojne opreme.

"Ruske vežbe uključuju odbijanje amfibijskog napada, uništavanje odbrambenih aviona sa trupama i testiranje upravljanja sistema protivtenkovskih aketa", navela je ruska agencija Interfaks. Međutim, nije saopšteno gde se u lancu ostrva održavaju vežbe.