Korona je već harala svetom krajem 19. veka - i koliko je to dugo trajalo?

Sve je više dokaza da trenutna situacija u kojoj je koronavirus izazvao smrtonosnu pandemiju širom sveta, nije prva. Veruje se da je pandemija ruskog gripa, koja se dogodila 1889. godine i razvila u četiri ili pet talasa u narednih pet godina, zapravo potekla od drugog koronavirusa, OC43.

Prva pandemija gripa je izbila u Sibiru i Kazahstanu, zatim se proširila na Moskvu, a onda u Finsku, Poljsku i ostatak Evrope. Sledeće godine je prešla preko okeana u Severnu Ameriku i Afriku. Do kraja pandemije umrlo je oko milion ljudi u svetskoj populaciji koja je tada brojala milijardu i po stanovnika.

Ali, pravo pitanje je koliko je dugo trajala do tada najsmrtonosnija pandemija i kako znamo da je to bila korona?

Ruski grip nije grip

Iako je u početku opisan kao grip, treba imati na umu da u to vreme virusi još nisu bili poznati, a 1892. godine Ričard Fajfer, saradnik Roberta Koha izolovao je bakteriju, koju je nazvao Haemophilus influenzae pretpostavljajući (pogrešno) da je etiološki uzročnik pandemije ruskog gripa.

Na primer, direktan virološki dokaz za pripisivanje etikete "grip" španskoj groznici 1918. godine, dobijen je herojskim naporom, tačnije detektivskim radom stručnjaka i pronalaskom patoloških uzoraka i leševa žrtava, nakon čega je virus rekonstruisan i doslovno oživljen u laboratoriji.

Ništa slično nije urađeno sa virusom ruskog gripa u pandemiji 1889. godine.

Međutim, nakon izbijanja SARS-a 2002. godine, virolozi su počeli sa sekvenciranjem i upoređivanjem koronavirusa ljudi i životinja. Poređenje dva soja virusa u vrsti betakoronavirusa 1, goveđeg koronavirusa i humanog koronavirusa OC43, pokazalo je da su imali zajedničkog pretka krajem 19. veka, da bi se daljim istraživanjem utvrdilo da je taj predak bio aktuelan baš oko 1890. godine, naveo je tim istraživača u Žurnalu virologije u kojem su autori spekulisali da je uvođenje tog soja u ljudsku populaciju moglo izazvati epidemiju.

Osim toga, 2020. godine danski istraživači Lone Simonsen i Anders Gorm Pedersen na sličan način su izračunali da se ljudski koronavirus OC43 odvojio od goveđeg koronavirusa 130 godina ranije, približno se poklapajući s pandemijom od 1889. godine. Računica je zasnovana na genetskim poređenjima između goveđeg koronavirusa i različitih sojeva OC43. Njihovo istraživanje nije zvanično objavljeno od novembra 2020. godine.

Osim toga, sve studije su uglavnom pokazale da su kliničke manifestacije ruskog gripa bile sličnije kovidu 19 nego simptomima gripa. Najvažnije sličnosti bile su multisistemske bolesti, gubitak osećaja ukusa i mirisa i dugotrajan oporavak sličan dugom kovidu.

Kada možemo očekivati kraj pandemije?

Profesor medicine sa Univerziteta u Istočnoj Angliji dr Pol Hanter u članku za The Conversation spekuliše o potencijalnom kraju pandemije koji će, kako kaže, zavisiti od proporcija stanovništva koje je imunizovano i koliko je ljudi u njemu bilo zaraženo od početka pandemije.

"U zemljama sa visokom pokrivenošću vakcinacijom i velikom učestalošću, većina ljudi će imati neki oblik imuniteta na virus, pa će kovid 19 biti lakši. A kako sve više ljudi postepeno jača zbog ponovne infekcije ili povećanog imuniteta, možemo očekivati sve veći udeo asimptomatskih novih infekcija ili barem blagu bolest. Virus će ostati sa nama, ali će bolest postati deo istorije", kaže dr Hanter.

Međutim, kako objašnjava stručnjak, u zemljama koje nisu imale mnogo slučajeva, a imaju visoku pokrivenost vakcinacijom, biće mnogo onih koji će ostati ranjivi.

"U zemljama sa najvećom pokrivenošću u svetu, više od 10 odsto ljudi još nije primilo vakcinu. U teoriji svako ko još nije vakcinisan ima veću verovatnoću da će se inficirati i biti u opasnosti od ozbiljnih bolesti i smrti (u zavisnosti od starosti i istorije bolesti) u bilo kom trenutku", naveo je.

Ponovno pokretanje društvenih i ekonomskih aktivnosti u ovim zemljama gotovo je sigurno da će dovesti do eksponencijalnog povećanja infekcija zbog velikog broja ljudi koji nisu imuni. I kako se povećava opticaj virusa u cirkulaciji, biće sve više slučajeva potpuno vakcinisanih jer vakcine nisu 100 odsto efikasne.

U svakom slučaju, najvažnija lekcija iz ruskog gripa jeste da će se kovid 19, u narednim mesecima ređe pojavljivati i da je većina zemalja skoro u potpunosti ostavila najgoru fazu pandemije iza sebe. Važno je, međutim, da vakcine budu dostupne ostatku svetske ugrožene populacije. Uostalom, sada i postaje jasno da glavni efekat vakcina neće biti sprečavanje prenošnja SARS-CoV-2, već smanjenje ozbiljnosti infekcije nakon izloženosti virusu.

(Priredila T.T.)