Igre 
Ilon Mask i odnos prema institucijama SAD: Ako je narandžasta bila nova crna, onda je efikasnost nova jednakost
Komentari23/02/2025
-11:30
Reći da je tehnologija "mač sa dve oštrice“ nije ništa novo. Iako je omogućila daleko lakši pristup obrazovanju u vidu sve dostupnijih informacija, ne možemo se oteti utisku da smo sve podložniji raznim vidovima manipulacije – makar to bilo gledanje reklama. Ono što je do skoro važilo jeste da je tehnologija bila moćno sredstvo u službi politike i odlučujući tas na vagi u ostvarivanju njenih ciljeva. Društveno uticajni ljudi su najčešće bili jedini koji su imali resurse i interes da bi uložili velika sredstva u nečije znanje.
Međutim, proces digitalizacije je učinio čovečanstvo manje zavisnim od mesta i vremena. Putem mobilnog telefona smo u stanju da radimo više stvari istovremeno i to sa jedne lokacije. Drugim rečima, tehnologija je zbrisala sve prepreke da bi se neko relativno brzo uspeo na vrh društvene hijerarhije. Samim tim, do skoro niko nije postavljao pitanje šta bi se desilo ako bi neko u svojim rukama imao sve – tehnološki, ekonomski i politički uticaj. Kako za sada stvari stoje, odgovor su nam dali rezultati američkih izbora – pobeda Donalda Trampa ne bi bila moguća bez Ilona Maska.
SAD su kao prvakinja kapitalizma tokom XX veka proizvele industrijske magnate poput Henrija Forda, Tomasa Edisona i Bila Gejtsa, čiji se uticaj na institucije ogledao kroz lobiranje i savetovanje administracija. Iako su pronalasci njihovih firmi korišćeni od strane vlade SAD tokom brojnih vojnih akcija po svetu, njihov politički uticaj bi ostajao u okvirima suptilnosti. Vašington se, do skoro, nije našao u poziciji da je najbogatija osoba na svetu, čovek od kojeg zavisi čitav američki svemirski raketni program, ujedno vlasnik popularne društvene mreže i otvoreno desna ruka predsednika.
Pojava Ilona Maska preti da poremeti čuveni checks and balances američkog Ustava. Skoriji potezi "Odeljenja za vladinu efikasnost“ (eng. DOGE), na čijem čelu se nalazi, ukazuju da je Mask spreman na radikalne poteze kao što je naglo otpuštanje velikog broja ljudi. Izvor takvog ponašanja uočio je američki novinar Volter Ajzakson, koji je to povezao sa zvezdom treće industrijske revolucije - Stivom Džobsom - i njegovom opsednutošću sa tri pojma: jednostavnost, sofisticiranost i „minimalizam u dizajnu“.
"Manje je bolje“
Volter Ajzakson je američki novinar, bivši direktor CNN-a i urednik časopisa Tajm, poznat po svojim opsežnim biografijama značajnih istorijskih ličnosti poput Leonarda da Vinčija i Alberta Ajnštajna. Knjigu o Stivu Džobsu je napisao u dogovoru sa osnivačem Epl-a, prateći svakodnevni život dotičnog tokom dužeg vremenskog perioda i intervjuišući ljude u njegovom okruženju. Istu tehniku je upotrebio tokom rada na knjizi o Ilonu Masku. Glavna paralela koju Ajzakson pravi između dva ekscentrična inovatora jeste krilatica "manje je bolje". Džobsova "inovacija znači reći 'ne' na hiljadu stvari“ podrazumeva bežanje od prenatrpanosti nekog uređaja nepotrebnim funkcijama. Slično tome, Mask je svojim inženjerima zadao pravilo: svaka komponentna čiju funkciju ne mogu objasniti mora biti odbačena.
Stiv Džobs je došao do krilatice "ubijanja svetih krava“ koja je podrazumevala hladnokrvno eliminisanje dela uređaja za koji se smatra da je neizostavan. Tako je prilikom razvoja prvog iPhone uređaja, uporno insistirao da se tastatura odbaci na uštrb čitave površine ekrana. Inžinjeri su se na inicijalno opirali ali to danas predstavlja osnovnu karakteristiku bilo kog telefona. Mask je u okviru SpaceX tokom razvoja rakete Falcon 9 uporno zahtevao da se dizajnira raketa koja će se nakon poletanja vertikalno spustiti i vratiti poput helikoptera. Želeo je da se odrekne ustaljene prakse spuštanja iskorišćenih delova padobranom. Iako je NASA ideju na početku smatrala ludom, ona danas je opšteprihvaćena, a Sjedinjene Države su u tom aspektu najmanje 10 godina ispred kineskog svemirskog programa, koji je prvo testiranje sa uspešnim povratnim spuštanjem izveo tek krajem 2023. godine.
Tanjug/AP/Eric Gay
Razlika dvojice IT magnata nalazi se u odnosu prema saradnicima. Kod obojice je prisutno forsiranje radnika i korišćenje višeg cilja kao opravdanje za grubo ponašanje. Međutim, Mask to radi isključivo na osnovu stava "ako ne možeš da radiš 80 sati nedeljno, idi kući“. Vičan je nemilosrdnim čistkama u svojim kompanijama. Iako je nailazio na kritičare, opravdavan je činjenicom da je tako postao najbogatiji čovek na svetu i da se Tesla i SpaceX visoko kotiraju po pitanju inovacija. Međutim, takav odnos je teže ostvariv u društveno-javnoj sferi. Kupovina Tvitera, današnjeg X, bila je nagoveštaj da se minimalizam ne može tako lako primeniti izvan tehnološkog sveta privatne kompanije. Otpuštanje 80 odsto osoblja možda nije krucijalno promenilo funkcionisanje aplikacije iz tehničkog ugla, ali je itekako uticalo na percepciju X-a kod samih korisnika. Nefunkcionalan deo električnog automobila je moguće relativno lako zameniti, ali imidž i društveni ambijent baš i nije. Postupci u okviru "Odeljenja za vladinu efikasnost“ (eng. DOGE) u misiji smanjenja državnih troškova pokazuju da najbogatiji čovek nije naučio svoju lekciju.
Povezane vesti
Institucionalni rat na pomolu
Visoke državne službenike u agencijama koje je osnovao Kongres imenuje predsednik i potvrđuje Senat, što je obuhvaćeno "Klauzulom o imenovanju". Ilon Mask je specijalni državni službenik u okviru tela koje je osnovao predsednik Tramp svojom izvršnom naredbom, što znači da je podložan nekim, ali ne svim pravilima o sukobu interesa, moralnosti itd. Kriza leži u činjenici da Maskov lični uticaj neuporedivo nadjačava nadležnosti njegove formalne uloge, što se videlo u pokušaju gašenja agencije USAID.
Dodatni problem predstavlja što u tim akcijama učestvuju Maskovi zaposleni. Prema navodima medija, oni su zaposeli peti sprat zgrade Ministarstva, uneli krevete i zabarikadirali prilaze kako niko van DOGE tima ne bi mogao da uđe. Danonoćno analiziraju podatke o svim zaposlenima u okviru Kancelarije za upravljanje ljudskim resursima. Najveću kontroverzu je izazvalo pristupanje platnim sistemima Ministarstva finansija SAD-a i blokiranje pristupa podacima svima izuzev članova DOGE-a. Postavlja se pitanje ko je glasao za njih i kome su odgovorni.
Zaposlenima u administraciji su ubrzo počeli da stižu mejlovi sa ponudama za program "odložene ostavke" koji nudi platne beneficije u trajanju od 8 meseci. Kancelarija za upravljanje kadrovima navodi da je 77 hiljada federalnih radnika prihvatilo ovu ponudu. Za to vreme, Federalni sudija Pol Engejmajer, postavljen od strane Baraka Obame je na osnovu tužbe 19 saveznih država vođenih demokratama, zabranio pristup transkacijama Maskovom timu "zbog rizika od nepropisnog otkrivanja poverljivih informacija". Situacija se zakomplikovala kada je sudija Tanja Čatkan odbila taj isti potez, omogućivši pristup "Odeljenju za vladinu efikasnost" dok se slučaj ne razmotri u celosti. Iako je pozdravljena "Klauzula o imenovanju", navodi se da "države nisu dokazale da će pretrpeti nepopravljivu štetu".
Kako stvari stoje, rat Ilona Maska i državnih tela SAD je tek krenuo. Iako se tehnikama "brisanja čitavih agencija" dugo služio u svojim firmama, zapostavio je činjenicu da državna administracija, koliko god bila komplikovana, ipak nije isto što i privatna korporacija. Donald Tramp mu je dao novi vetar u leđa sa izjavom da istraži samo srce državne potrošnje: "Dao sam mu instrukcije da se uključi u obrazovanje, vojsku i druge oblasti kako budemo napredovali. Otkrivaju ogromne količine prevara, zloupotreba i rasipanja...“
Uticaj novog privrednog kompleksa
Unutar američke političke kulture nastala je tradicija da odlazeći predsednici u oproštajnim govorima opomenu javnost na nadolazeću pretnju "koja će ugroziti osnovna načela Sjedinjenih Država". Tako je Dvajt Ajzenhauer 1961. upozorio na opasnost od prevelikog uticaja vojno-industrijskog kompleksa. Njegov potpredsednik i kasniji predsednik Ričard Nikson je 1977. nakon svoje ostavke, ukazao na moć i pristrasnost medija. Prethodni predsednik Džozef Bajden je u januaru 2025. upozorio na stvaranje "tehnološko-industrijskog kompleksa" i "oligarhije nekolicine tehnoloških milijardera". Reči Ajzenhauera i Niksona svet je razumeo tek nakon više decenija nakon destruktivnih vojnih ekskurzija, praćenih "CNN ratovima". Javnost će Bajdenovo upozorenje, zbog same prirode četvrte industrijske revolucije, osetiti daleko brže ali ostaje nada da ono nije stiglo prekasno.
Komentari (0)