Danska "između čekića i nakovnja": Dok kruže mimovi o Trampu osvajaču Grenlanda, stižu bledi odgovori iz Kopenhagena

Tmurno januarsko vreme u Kopenhagenu odgovara raspoloženju među danskim političarima i poslovnim liderima nakon izjava novoizabranog američkog predsednika Donalda Trampa da će pripojiti Grenland, a Dansku kazniti carinama ako se usprotivi.

"Mi ovu situaciju shvatamo veoma, veoma ozbiljno“, rekao je ministar spoljnih poslova Lars Loke Rasmusen, ali dodaje da vlada nema nameru da eskalira "neki rat rečima".

Premijerka Mete Frederiksen umanjila je značaj Trampove sugestije da bi SAD mogle da koriste vojnu silu da zauzmu Grenland.

"Fali mi fantazije da zamislim da će ikada doći do toga“, rekla je ona za dansku televiziju.

A Lars Sandal Sorensen, izvršni direktor Danske industrije, takođe je rekao da postoji "svaki razlog da ostanemo mirni... niko nema interesa za trgovinski rat“.

Ali, iza kulisa, u Kopenhagenu su se cele nedelje održavali na brzinu organizovani sastanci na visokom nivou, što je odraz šoka izazvanog Trampovim izjavama, piše BBC.

Premijer Grenlanda Mute Egede doleteo je u sredu da se sastane sa premijerom i kraljem Frederikom X.

A u četvrtak uveče, partijski lideri iz celog političkog spektra okupili su se na vanrednom sastanku o krizi sa Frederiksen u danskom parlamentu.

Suočen sa onim što mnogi u Danskoj nazivaju Trampovom "provokacijom“, Frederiksen je u velikoj meri pokušala da zvuči pomirljivo, više puta nazivajući SAD "najbližim partnerom Danske“.

"Sasvim je prirodno da su SAD bile zaokupljene Arktikom i Grenlandom", dodala je ona.

Ipak, ona je takođe rekla da svaka odluka o budućnosti Grenlanda treba da bude samo na njegovom narodu:

"Grenland pripada Grenlanđanima... i sami Grenlanđani moraju da definišu svoju budućnost“.

Ona ima dva razloga za oprez, navodi BBC. S jedne strane, Frederiksen želi da izbegne eskalaciju situacije. Naime, ranije se opekla 2019. godine, kada je Tramp otkazao put u Dansku nakon što je rekla da je njegov predlog za kupovinu Grenlanda „apsurdan“.

"Tada je imao samo još godinu dana na funkciji, a onda su se stvari vratile u normalu. Ali možda je ovo nova normalnost“, rekao je politički novinar Erik Holštajn za BBC. 

Ipak komentari Frederiksen takođe svedoče o rešenosti Danske da se ne meša u unutrašnje stvari Grenlanda, autonomne teritorije sa sopstvenim parlamentom i čije stanovništvo sve više naginje nezavisnosti.

"Trebalo je da bude mnogo jasnija kada je odbacila tu ideju. Ovaj nivo nepoštovanja od strane budućeg američkog predsednika prema veoma, veoma lojalnim saveznicima i prijateljima je rekordan“, rekao je opozicioni poslanik Rasmus Jarlov za BBC.

Konzervativni poslanik je verovao da insistiranje Frederiksen da "samo Grenland... može odlučivati i definisati budućnost Grenlanda“ predstavlja preveliki pritisak na stanovnike ostrva.

"Bilo bi mudro i pametno stati iza Grenlanda i samo jasno reći da Danska ne želi (preuzimanje od strane SAD", kazao je Jarlov.

Grenlandsko pitanje je delikatno za Dansku, čija se premijerka tek nedavno zvanično izvinila što je ta zemlja predvodila društveni eksperiment 50-ih godina prošlog veka u kojem su deca Inuita uklanjana iz njihovih porodica da bi bila prevaspitana kao "ugledni Danci“.

Prošle nedelje, lider Grenlanda je rekao da bi teritorija trebalo da se oslobodi "okova kolonijalizma".

Time je iskoristio rastući nacionalizam, podstaknut interesovanjem među mlađim generacijama Grenlanda za domorodačku kulturu i istoriju Inuita.

Većina političkih analitičara sada očekuje uspešan referendum o nezavisnosti u bliskoj budućnosti. Iako bi mnogi to smatrali pobedom, to bi takođe moglo dovesti do novog niza problema, jer 60 odsto ekonomije Grenlanda zavisi od Danske.

Nezavisni Grenland trebalo bi da donese odluku, rekao je Karsten Honge. Poslanik Zelene levice sada strahuje da opcija novog pakta u stilu Komonvelta, koju preferira, zasnovanog na "jednakosti i demokratiji“ verovatno neće postati stvarnost.

Sedeći u svojoj parlamentarnoj kancelariji ukrašenoj pesmama i crtežima koji prikazuju scene iz života Inuita, Honge je rekao da će Grenland morati da odluči "koliko ceni nezavisnost". To bi moglo da prekine veze sa Danskom i zaokrene ostrvo ka SAD, "ali ako cenite nezavisnost onda to nema smisla“, smatra Honge.

Opozicioni poslanik Jarlov tvrdi da, iako nema smisla terati Grenland da bude deo Danske, "on je već veoma blizu da postane nezavisna zemlja“.

Glavni grad Nuuk je samoupravan, ali se oslanja na Kopenhagen za upravljanje valutom, spoljnim odnosima i odbranom, a dobija i značajne subvencije.

"Grenland danas ima više nezavisnosti nego Danska od EU. Tako da se nadam da će dobro razmisliti“, dodao je Jarlov. 

Pošto Frederiksen ima nezgodan zadatak da odgovori odlučno, a da pritom ne uvredi Grenland ili SAD, najoštrije reakcije naTrampove komentara do sada su došle izvan Danske.

"Princip nepovredivosti granica važi za svaku zemlju... bez obzira da li je veoma mala ili veoma moćna“, upozorio je nemački kancelar Olaf Šolc, dok je francuski ministar spoljnih poslova Žan Noel Baro rekao da EU neće dozvoliti da drugi narodi "napadaju njene suverene granice“.

Mimovi sa Trampom osvajačem i "armijom" Grenlanda haraju internetom

Nakon što je Trump oživeo svoju staru ideju o Grenlandu, ne prestaju reakcije koje stižu sa svih strana već danima. U onlajn sferi te reakcije je potpirivao sam Tramp tako što je na svojoj društvenoj mreži Truth postavljao mape na kojima su u okviru SAD i Kanada, kao i Grenland.

Na mrežama se pojavilo i mnoštvo "mimova" i duhovitih komentara o aneksiji Grenlanda. Neke od AI slika prikazuju Trampa na "osvajača" u krznu, na svom novom "tronu", dok je na drugima armija "sneška belića" sa kopljima koja bi trebalo da brani Grenland.

Kako izgleda vedrija strana najnovije političke drame i kako su korisnici društvenih mreža u Srbiji povlačili paralele između Grenlanda i KiM, pogledajte u snimku emisije "Kocka" na početku teksta.