Igre 
Rusija izabrala novo uporište na Mediteranu? Sleću avioni sa teškim naoružanjem, tamo Moskvu čeka isti rival kao Siriji
Komentari20/12/2024
-07:03
Najskoriji satelitski snimci pokazuju da poslednjih dana Rusija ubrzano gomila tešku opremu u svojoj sirijskoj vazduhoplovnoj bazi "Hmejmim" u Latakiji i evakuiše je nakon pada vlade Bašara al Asada 8. decembra. Moskva je istovremeno u kontaktu sa novom vlašću u Damasku u vezi sa budućom sudbinom baza, uključujući i strateški bitnu luku u Tartusu.
Među naoružanjem koje se "pakuje" su protivvazdušni raketni sistemi, a sudeći po natpisima u zapadnim medijima njihova najverovatnija sledeća destinacija je Libija. Analitičari su i ranije navodili da bi Rusija mogla da izvrši pritisak na libijskog vojskovođu Kalifu Haftara, koji je u pobuni protiv vlade u Tripoliju, da se dozvoli veće rusko vojno prisustvo. Naime, Rusija već koristi luku u Tobruku na istoku zemlje, ali je nekoliko aviona sletelo u Bengazi, pa je moguće uspostavljanje jačeg garnizona i u tom gradu.
Tanjug AP/Maxar Technologies via AP
CNN je ranije citirao dva neimenovana američka zvaničnika, koji kažu da su obaveštajci uočili transfer pomorske i druge opreme iz Sirije u Libiju. Zvaničnici su rusko povlačenje okarakterisali kao veliko i značajno i dodali da je počelo prošle nedelje, ali nije jasno da li će biti trajno.
Servisi za praćenje letova takođe potvrđuju pojačanu aktivnost u smeru Libije.
"Podaci o letovima pokazuju da su najmanje tri ruska vojna teretna aviona poletela iz Belorusije ka Libiji od 8. decembra, dana kada su pobunjenici predvođeni islamistima srušili Asadov režim u Siriji, koji je bio saveznik Rusije“, piše britanski Telegraph.
Još više letova je navodno uočeno ove nedelje.
"Stručnjaci veruju da Rusija premešta odbrambenu opremu koji se nalazi u Belorusiji, njenom najbližem savezniku, u Libiju, gde ubrzano povećava svoje vojno prisustvo kao odgovor na pobunjeničko zauzimanje Damaska", dodaje se u tekstu Telegraph-a.
Povezane vesti
Rusija je ove godine obnovila piste i izgradila nove objekte u svojim libijskim vazdušnim bazama, što joj pruža mogućnost da projektuje moć duž južne obale Sredozemnog mora. Libija bi takođe mogla da postane ključno čvorište za širenje uticaja u Africi.
Još jedna prednost je to što je jedina zemlja na afričkom kontinentu sa ruskim vojnim prisustvom, u koju se može leteti direktno iz Rusije bez dopunjavanja goriva. Rusija bi takođe mogla da leti u obližnje zemlje sa kojima održava bliske veze, uključujući Alžir, Tunis i Egipat.
Wall Street Journal u novom izveštaju od srede takođe zaključuje da se značajna količina ruske vojne opreme seli na sever Afrike.
Ruski teretni avioni odneli su PVO opremu, uključujući radare za sisteme S-400 i S-300 iz Sirije u baze u istočnoj Libiji koje kontroliše Haftar, naveli su zvaničnici za WSJ. Rusija je takođe transportovala vojnike, vojne avione i oružje iz Sirije, značajno smanjujući prisustvo u toj zemlji, dodaje se.
Pomorska i vazdušna baza u Siriji bile su od velike strateške važnosti za Moskvu, koja je preko njih mogla da projektuje moć na Bliski istok i Afriku. Preko njih su takođe dopremali plaćenike grupe "Vagner", kao pojačanje vladi Asada, koji je izbegao u Moskvu.
Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Mihail Bogdanov rekao je da je Moskva bila u kontaktu sa političkim rukovodstvom Hajat Tahrir al-Šama, međunarodno priznate terorističke grupe koja je predvodila ofanzivu za svrgavanje Asada, kako bi razgovarali o budućnosti ruskih baza.
Moskva sada vaga da li da nadogradi objekte u Tobruku za smeštaj ruskih ratnih brodova, rekao je jedan od američkih zvaničnika za WSJ.
Povezane vesti
Zamršena savezništva i geopolitičke igre u Libiji
Nekada izuzetno bogata država Libija je nakon intervencije 2011. koju su predvodile SAD bila razorena i građanskim ratom od 2014. do 2020. Ove zemlja sa najvećim rezervama nafte u Africi je trenudno duboko podeljena. Na zapadu je Vlada nacionalnog jedinstva sa sedištem u Tripoliju, koju priznaju Ujedinjene nacije i podržavaju Zapadne sile i Turska.
Istočni deo, u kojem su Bengazi i Tobruk je pod kontrolom Haftarovih snaga, kojima je u kampanji da osvoje Tripoli pomagala i Rusija slanjem plaćenika. Predsednik Rusije Vladimir Putin je tvrdio da oni nisu na platnom spisku Moskve, mada je "nezvanično" rusko prisustvo zabeleženo još krajem 2018. ili poletkom 2019. u zavisnosti od izvora.
Zanimljivo je da Haftar, pored Moskve, održava pozitivne odnose i sa Vašingtonom, ali se smatra da je više naklonjen Rusiji. Takođe je dugo tražio da njegova teritorija dobije zaštitu ruske protivvazdušne odbrane.
AP Photo/Yousef Murad
Zvaničnici u službi libijskog vojskovođe, koji predvodi tzv. Libijsku nacionalnu armiju, često su se sastajali sa ruskim kolegam, a Haftar je u septembru 2023. otputovao u Moskvu da se sretne sa Putinom. Te godine je, kako je naveo bivši američki ambasador u Libiji Džonatan Viner, Rusija nudila isporuke PVO sistema i trening libijskih pilota u zamenu za korišćenje pomorskih i vazdušnih baza.
Rusija u Libiji ima istog rivala kao u Siriji, a to je Turska. Kao što je to bio slučaj u Idlibu, turska vojska raspoređena je na teritoriji pod kontrolom vlade u Tripoliju. Međutim, predsedniku Redžepu Tajipu Erdoganu nije glavni cilj da osujeti Putinove interese, već da se suprotstavi regionalnim rivalima poput Ujedinjenih Arapsih Emirata i Egipta, koji podržavaju Haftara.
Kako navodi Africa News, interes Turske na istoku Mediterana je deo šireg nadmetanja za prava na bušenje u potrazi za naftom i gasom, gde su joj rivali Grčka, Kipar i Izrael.
Za razliku od ruskog vojnog prisustva koje je bilo "javna tajna", Turska je otvoreno slala vojnike, a ovog leta je parlament u Ankari dao odobrenje za njihovo rspoređivanje u Tripoli, gde već šalje naoružanje i savetnike.
Pretnja da se rat prenese na Libiju
Ukoliko Libija postane novo rusko uporište na Mediteranu globalni sukob NATO zemalja sa Rusijom mogao bi da se prenese na tu zemlju. Haftar će se verovatno suočiti sa pritiskom Zapada da ne dozvoli Rusiji da proširi svoje prisustvo u Libiji, navodi WSJ.
Naime, SAD su više puta upozoravale Haftar da mora da protera ruske trupe ,uključujući direktora CIA Vilijema Bernsa koji je bio u poseti toj zemlji prošle godine, ali nije bilo rezultata.
Uprkos pretnjama Vašingtona, eksperti veruju da Rusija želi da dodatno ojača svoj kontigent u Libiji
"Izazovi u Siriji izgleda guraju Rusiju da pojača svoje prisustvo u istočnoj Libiji, čak i ako to nije bio deo njenog prvobitnog plana pre samo nekoliko nedelja“, rekao je Telegraph Džalel Harčaui, specijalista za Severnu Afriku i saradnik u britanskog Royal United Services Instituta (RUSI).
Navodi se da je Moskva verovatno zabrinuta da njeno rastuće prisustvo u Libiji postaje "izloženije i ranjiviji", što je podstiče logičan odgovor: slanje više napružanja da zaštiti svoje novo prošireno prisustvo.
Komentari (0)