Planeta

Hoće li Trudo podneti ostavku? Politički haos u Kanadi i mogući scenariji nakon odlaska ministarke

Komentari

Autor: Halifax City News, Euronews Srbija

18/12/2024

-

19:31

Hoće li Trudo podneti ostavku? Politički haos u Kanadi i mogući scenariji nakon odlaska ministarke
Hoće li Trudo podneti ostavku? Politički haos u Kanadi i mogući scenariji nakon odlaska ministarke - Copyright Tanjug AP/Laurent Cipriani

veličina teksta

Aa Aa

Liberalna vlada kanadskog premijera Džastina Trudoa je u haosu nakon što je ministarska finansija Kristija Frilend dala ostavku u ponedeljak, što je oživelo pozive da i sam predsednik vlade podnese ostavku ili raspiše izbore.

Ona je u ponedeljak pismom obavestila Trudoa da su njih dvoje "u sukobu oko najboljeg puta napred za Kanadu“ i ukazala na "ozbiljan izazov“ koji predstavlja politika "agresivnog ekonomskog nacionalizma“ budućeg predsednika SAD Donalda Trampa. Inače, Tramp je najavio da će uvesti carine od 25 odsto na kanadsku robu, dok ekonomisti upozoravaju da bi to značajno naškodilo kanadskoj ekonomiji.

Tanjug/AP/Alex Brandon

 

Takođe, prema najnovijoj anketi CBC News-a, kanadskog javnog servisa, Liberalna stranka ima svega 21,8 odsto podrške glasača, a Konzervativna partija 42,9. Pošto su parlamentarni izbori su sledeće godine, a nema znakova jačanja liberala, Trudo se suočava sa presudnim trenutkom u kojem mora da odlučiti hoće li ostati ili otići, piše kanadski portal Halifax City News.

Trudo je "odvojio vreme da razmisli" nakon ostavke Frilend, navode njegove stranačke kolege.

"Koliko sam razumeo, jedan broj kolega iz poslaničkog kluba je rekao da je premijer rekao da će razmisliti i o odluci koju je ministarka Frilend donela, ali i o onome što je čuo od članova svog poslaničkog kluba. Mislim da svi treba da mu damo malo vremena da razmisli, i poštujem tu činjenicu da će mu trebati neko vreme da razmisli", kazao je poslanik Liberalne stranke Džonatan Vilkinson.

profimedia

 

U svojoj analizi Halifax City News predstavlja neke od scenarija sa kojima se liberali i Trudo sada suočavaju.

Tumbanje vlade

Bivša visoka zvaničnica Liberalne stranke Karolin Varijan rekla je da mnogo toga zavisi od toga šta će premijer uraditi „u naredna 24 sata“. 

Ona je dodala da ako Trudo želi da ostane premijer, treba da krene sa učvršćivanjem svog kabineta što je pre moguće i da ojača tim za odnose Kanade i SAD pokazujući da se preorijentiše na odsnos sa Trampom.

"On mora da signalizira svom kabinetu, stranci i zemlji da i dalje čvrsto kontroliše svoju vladu“, rekla je ona, dodajući da Trudo takođe mora da smeni ministre koji su prethodno najavili da neće tražiti reizbor.

"Zakulisne" rasprave u političkim krugovima Otave o mogućoj rekonstrukciji vlade utihnuli su u sredu nakon što je Frilend donela iznenađujuću odluku. Liberali sada možda čekaju da se situacija smiri pre nego što dovedu nove ministre koji bi morali da se nose sa budućom Trampovom administracijom, navodi kanadski portal.

Varijan ipak savetuje Trudou da ne treba da čeka.

"Ako može da obnovi taj osećaj stabilnosti i da zadrži kontrolu nad svojom vladom, on ima dobru šansu da zadrži vladu na okupu do proleća“, rekla je ona.

U suprotnom, članovi poslaničke grupe i ministri mogli bi da počnu da se "osipaju mnogo ranije od toga“, a parlament bi mogao da padne nedugo nakon što se poslanici vrate krajem januara.

Odlazak Trudoa

Donji dom kanadskog parlamenta je na prazničnoj pauzi do 27. januara, što je nakon inauguracije Donalda Trampa. Ako Trudo planira da podnese ostavku, to mu daje vremena do sredine ili kraja januara da razmisli hoće li nekome predati kormilo stranke i podneti ostavku. 

Bivši vođa konzervativaca u Predstavničkom domu Piter Van Loan kaže da je sada sve što će se dalje desiti u Rukama Trudoa.

"Iskreno verujem da je jedan od razloga zašto se i dalje drži to što toliko zaostaje u anketama i ne želi da izgleda kao da je oteran. Ali sve što radi podstiče to okruženje u kojem izgleda kao da ga teraju", rekao je Van Loan.

Političar smatra da će Trudo da suspenduje parlament (prorogation na engleskom) i podnese ostavku u januaru. To je po njemu najverovatniji scenario, ali ne i siguran. Prorogovanje nije prosto pauza, već kompletna obustava rada parlamentarnih komiteta, istraga i drugih poslova koji su bili u toku. Svi predlozi zakona koji su bili u proceduri prestaju da postoje, ako ih britanska kruna ne izuzme, pošto je kralj Čarls i dalje formalno vladar Kanade (taj izuzetak zove se na engleskom royal assent).

Formalno, Trudo ne može sam da proglasi "prorogovanje" već šalje zahtev generalnom guverneru, koji je predstavnik britanskog kralja.

"Ostaće tu kao vođa dok se ne izabere njegov naslednik i stranka ne izabere njegovog naslednika, što je, ne znam, krajem maja, u junu“, sugerisao je Van Loan.

U međuvremenu bi parlament bio "prorogovan" i ništa se ne bi dešavalo dok se ne izabere novi stranački lider. Nacionalni upravni odbor stranke bi imenovao privremenog lidera dok članovi stranke ne izaberu novog.

U ovom slučaju, liberali bi morali da požure jer bi partija verovatno htela da zakaže datum i pokrene stranačke izbore u mnogo kraćem roku nego što je to bio slučaj kod prethodnih.

Partijski vrh bi takođe morao da se pozabavi vođenje trke za lidera pod značajno promenjenim pravilima uvedenim pod Trudoom, koja su radikalno proširila bazu Liberalne stranke. Naime, sada svako ko želi da se registruje postaje član, pa to više nije "ekskluzivni klub" onih koji plaćaju čalanarinu kako bi imali partijke kartice. 

Trudo ostaje

Trudo bi mogao da pokuša da nastavi da radi normalno i pokuša da izdrži do jesenjih izbora, kada bi liberali mogli imati veće šanse na biralištima, ako se poboljša situacija sa rastućim troškovima života i druga pitanja životnog standarda.

Trudo može da ostane na čelu stranke jer ona nije usvojila formalni mehanizam za svrgavanje lidera, kao što je to učinila Konzervativna partija kada je usvojila reforme, što je na kraju dovelo do toga da poslanički klub kanadskih torijevaca odbaci bivšu liderku Erin O’Tul. Međutim, on bi se suočio sa mnogo većim izazovom da zadrži svoju poziciju ako bi ga dovoljno veliki broj članova poslaničke grupe pozvao da podnese ostavku.

Prema ovom scenariju, vladajuća stranka računa na to da čeka što je duže moguće, nadajući se da će birači kasnije biti manje nezadovoljni "brendom" Trudoa. Da bi to funkcionisalo, stranka Nove demokrate (NDP) bi morala da nastavi da podržava vladu do kraja njenog mandata.

Lider NDP-a Džagmit Sing zatražio je ove nedelje da Trudo podnese ostavku, a njihov vođa u Predstavničkom domu Piter Džulijan zapretio je u jednoj emisiji CBC News-a da će srušiti vladu glasanjem o poverenju u februaru ili martu ako Trudo ostane na njenom čelu. To bi moglo da dovede do vanrednih izbora oko marta, ako NDP ostvari pretnju.

Liderka vladajuće partije u Predstavničkom domu Karina Guld istakla je u utorak da je NDP ipak podržao liberale u svakom glasanju o poverenju na jesenjem zasedanju, čak i prošle nedelje.

Vanredni izbori

Sledeći savezni izbori su zakazani za kraj oktobra, ali bi Trudoova vlada mogla da padne na glasanju o poverenju u Donjem domu i da ih pokrene ranije.

Takva glasanja dešavaju se obično zbog problema javne potrošnje, kao što su formiranje budžeta i jesenji ekonomski izveštaj, a vlada ima veliku kontrolu nad tim kada se takvo glasanje dešava.

Tramp: Mnogi Kanađani bi želeli da Kanada postane deo SAD

Tramp je poručio da mnogi Kanađani žele da njihova zemlja postane 51. država Sjedinjenih Američkih Država.

Kako je istakao u objavi na društvenoj mreži X, niko ne može da objasni zašto SAD subvencionišu Kanadu tako velikom količinom novca koja ide čak i do 100 miliona dolara.
Prema njegovim rečima, to nema nikakvog smisla.

Tanjug/AP/Alex Brandon

 

"Mnogi Kanađani žele da Kanada postane naša 51. država. Uštedeli bi mnogo na porezima i vojnoj zaštiti. Mislim da je to sjajna ideja", naveo je Tramp.

Novoizabrani američki predsednik već je poručivao premijeru Kanade Džastinu Trudou da bi uvođenje novih carina SAD Kanadi "ubilo" privredu te zemlje i da bi trebalo da razmisli da Kanada postane deo SAD.

Međutim, opozicija može da zakaže svoje glasanje o nepoverenju za posebne datume koji se nazivaju "dani opozicije", ali bi vlada ipak zadržala određenu fleksibilnost i u tom slučaju. Čak sedam takvih dana je ostalo do kraja marta, prema uredbama Donjeg doma parlamenta. Glasanja na te dane ne moraju biti o nepoverenju vladi.

Zimski, prolećni ili letnji izbori bi se mogli raspisati ako konzervativci, Blok Kvebeka i NDP izglasaju nepoverenje vladi na bilo kojem od ovih glasanjam, ali svi moraju da se udruže da bi to uradili.

Ako se to dogodi, zakoom je propisana kampanja od najmanje 37 dana, ali ne duže od 51 dan. Dan izbora uvek mora biti ponedeljak.

"Prorogovan" parlament

U bilo kom scenariju sa kojima se Trudo suočava, mogao bi da suspenduje (proroguje) parlament, čime bi sprečio moguće glasanje o nepoverenju.  

Međutim, Trudo ne može sam da "proroguje" parlament bi takođe mogao je da uputi zahtev generalnom guverneru dok Zastupnički dom zaseda, ili tokom pauze.

Tako bi se kupilo dovoljno vremena za unutarstranačke izbore ako Trudo ode sa funkcije, ali bi to moralo da traje kratko.

Tomas Hol, bivši službenik zadužen za proceduru u Donjem domu, rekao je da postoji vremensko ograničenje koje se nameće tim potezom. Parlament bi morao da se vrati posle nekoliko meseci kako bi nastavio da izglasava najosnovnija sredstva za funkcionisanje vlade.

To pravilo je uvedeno 1996. zato što je ranije, pokojni bivši premijer Brajan Malroni, prekinuo rad Parlamenta pre nego što je trebalo da se vrati sa pauze u februaru 1989. godine, ostavljajući ga zatvorenim od decembra do aprila. Tako su sva rutinska odobrenja za troškove pala na teret generalnom guverneru koji je morao sve da ih potpisuje.

Debata o "privilegijama"

Donji dom je i ovako bio paralisan tokom većeg dela jeseni, nesposoban da usvoji većinu vladinih zakona zbog debate o "privilegijama" i "filibastera" oko objavljivanja dokumenata oko prethodnih skandala u vezi za potrošnjom. Filibaster je produžavanje debate o nekom predlogu u nedogled od strane jednog ili više poslanika, kako bi se odložilo glasanje. U parlamentu postoji hijerarhija prioriteta procedura, pa su neke od njih "privilegovane" i drugi poslovi ne mogu da se obavljaju dok one nisu razrešene. Tako je u septembru počelo prebacivanje krivice između vlasti i opozicije za blokiranje parlamenta oko zahteva da vlada preda neredigovana dokumenta o stotinama miliona dolara potrošenih na razne "zelene" projekte. 

"Ako sada proroguju, bila koja novu sednica koju započnu, ne bi raspravljala o privilegijama. To pitanje bi bilo gotovo“, rekao je Hol. 

Opozicija bi takođe mogla da pokuša da oživi tu debatu. Hol smatra da je predsedavajući parlamenta Greg Fergus napravio grešku u vođenju ove debate i da bi je nedavno mogao brzo okončati da je napravio drugačiji niz proceduralnih poteza u Predstavničkom domu.

"Osim ako ne promene pravila, onda će se vratiti u istu poziciju prilično brzo“, rekao je on, što znači da bi prolećno zasedanje moglo da bude isto kao jesenje.

"Da ne bi imali više opozicionih dana u kojima će vlast biti poražena i gde će se i dalje suočavati sa predlogom za privilegije, mislim da nemaju alternativu osim da proroguju", dodao je stručnjak.

Komentari (0)

Svet