Okidač za proteste u Gruziji: Kako je "simbolična" odluka vlade u Tbilisiju poslužila kao povod za haos na ulicama
Komentari30/11/2024
-21:20
Gruzija je odlučila da odloži pregovore o pridruživanju s Evropskom unijom do 2028. i to nekoliko sati, pošto je Evropski parlament izglasao rezoluciju o kojoj traži ponavljanje izbora u toj zemlji zbog brojnih nepravilnosti. Na njima je zvanično pobedila vladajuća partija Gruzijski san.
Premijer Irakli Kobakhidze je Brisel optužio za ucenu i objavio pauzu u pristupanju bloku. To je izazvalo proteste ispred parlamenta u Tbilisiju.
Vodeni topovi, suzavci, opšta tuča i metež izbili su u gruzijskoj prestonici zbog jedne odluke vlasti.
"Nažalost, kao odgovor na ovu rezoluciju Evropske unije, Gruzijski san se okupio i odlučio da objavi obustavu pregovora o pristupanju Evropskoj uniji. Šta više, oni neće prihvatiti nikakva sredstva iz Evropske unije, što znači da će blokirati stotine miliona evra namenjenih gruzijskom civilnom društvu i medijima", rekla je Ana Dolidze, liderka koalicije "Snažna Gruzija".
Odnosi Gruzije sa Evropskom unijom su se naglo pogoršali poslednjih meseci, pošto je Brisel optužio gruzijsku vladu da pribegava autoritarnim merama i zauzima proruske stavove.
"Evropska unija ne traži od Gruzije reforme, već korake koje bi značili odricanje od našeg dostojanstva. To uključuje ukidanje Zakona o transparentnosti nevladinih organizacija, poništavanje Zakona protiv LGBT propagande, uvođenje sankcija, namerno urušavanje gruzijske ekonomije i drugo", rakao je Kobahidze.
Istraživanje javnog mnjenja pokazuje da oko 80 odsto građana podržava članstvo u EU, a njena zastava vijori se uz nacionalnu zastavu ispred gotovo svih državnih institucija u zemlji. Ova država od skoro 4 miliona stanovnika u Ustavu ima zapisan cilj pristupanja EU i dugo se smatrala najviše prozapadnom od svih bivših republika Sovjetskog saveza.
Žilović: Situacija u Gruziji je alarmantna i drastična
Marko Žilović sa Fakulteta političkih nauka je u emisiji Euronews Svet rekao da je situacija u Gruziji alarmantna i drastična, kao i da je sve počelo izborima pre mesec dana, koje međunarodna javnost i dobar deo gruzijske havnosti smatraju nelegitimnim.
"Zaista, imamo doista iscrpnih dokaza o manipulacijama vladajuće stranke, tako da protesti traju od tada i ovo je sada jedna kapisla, jedan okidač, koji je te proteste ojačao. Sa stanovišta konkretnih odnosa s EU i nije toliko dramatično zbog toga što je finansijska pomoć Gruziji već zamrznuta u junu prošle godine zbog Zakona o stranim agentima, po ugledu na Putinov zakon o Rusiji koji zahteva da se organizacije civilnog društva registruju kao strani agenti, ako primaju makar 20 odsto podrške finansijske iz inostranstva, koji Evropska unija i civilno društvo i opozicija u Gruziji smatraju za nepravičan i represivan i zbog tog zakona je pomoć zamrznuta", kaže Žilović.
On stoga dodaje da je u pitanju politička deklaracija sa gruzijske strane, koja ima simbolički značaj, ali da je sa stanovišta konkretnog protoka novca u pitanju jeftin akt jer su pare već bile samrznute.
"Oni su zamrznuti zbog tog problema sa zakonom i kasnije takođe zbog krize koju generišu izbori koji su bili nepošteni. Međutim, postojala je mogućnost, ako se taj zakon povuče, ako se održe novi izbori, da se ti fondovi vrate. Ovako na neki način, gruzijska vlada signalizira da je to jedna dugoročnija, mada formalno gledano, privremena odluka od četiri godine. Tako da u tom smislu verovatno su u gruzijskoj opoziciji zabrinuti da to može biti jedna odluka dužeg trajanja", kazao je naš sagovornik.
Ceo razgovor sa Markom Žilovićem možete pogledati u videu na početku teksta.
Komentari (0)