Igre 
Od prestonice kriminala do najmirnije zemlje na zapadnoj hemisferi: Kako je Najib Bukele preporodio El Salvador
Komentari23/06/2024
-20:05
Procenjuje se da je u maloj centralnoameričkoj državi El Salvador od 6,3 miliona stanovnika u poslednje tri decenije oko 120.000 ljudi izgubilo život zbog terora bandi koje su harale ulicama. Poređenja radi to je nešto manje od broja žrtava tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji, koji su odneli između 130 i 140 hiljada života, a više od građanskog rata u El Salvadoru od 1980. do 1992. u kojem je poginulo oko 75.000 ljudi.
Bezumno nasilje je za mnoge Salvadorce stvorilo nemoguće uslove za život, nalik distopijskim i postapokaliptičnim filmovima, a po procenama iz 2018. njih 1,35 miliona je živelo u SAD, nakon bekstva iz zemlje.
Godinu dana kasnije na vlast dolazi mladi i veoma ambiciozni predsednik Najib Bukele (42) sa naizgled neverovatnim planom da očisti zemlju od bandi. To je obećanje koje decenijama daju mnogi latinoamerički političari, ali vrlo malo njih zaista namerava da ga ispuni, a još manje uspeva da ostvari bilo kakav pomak.
Grad El Salvador bio je ozloglašen kao svetska prestonica ubistava sa stopom od 105 na 100.000 stanovnika tokom 2015. Posle prve dve godine mandata od 2019. do 2021. ovog posvećenog Hrišćanina poreklom iz Palestine, ta stopa je spala na 17,5, dok je danas, na početku njegovog drugog mandata, na samo 2,4. To je najniže od svih zemalja zapadne hemisfere, uključujući i Kanadu.
profimedia
Iako je broj ubistava bio u blagom padu od 2015. do 2019. to ne umanjuje dramatičan "preporod" zemlje kada je bezbednost u pitanju. Bukele je odmah po dolasku na vlast predstavio "Plan za teritorijalnu kontrolu" na sastanku Saveta bezbednosti El Salvadora. Cilj je bio da država vrati teritorije koje kontrolišu bande, uključujući i zatvore, razbijanje tokova novca organizovanog kriminala i jačanje i modernizacija bezbednosnih snaga. Takođe je planirana podrška siromašnim naseljima i kvartovima koje su okupirale bande.
Masakr 2022. i Bukeleov "blickrig" protiv bandi
Presudan momenat u ratu sa bandama desio se od 25. do 27. marta 2022. kada su kriminalci uzvratili udarac napadima širom zemlje, koji su često bili nasumični, u kojima je ubijeno 87 ljudi. Bukele je odgovorio uvođenjem vanrednog stanja u trajanju od 30 dana, koje je skupština nastavila da produžava, i izvođenjem vojske na ulice.
Zakonom o vanrednom stanju Salvadorcima su oduzeta osnovna ustavna prava, uključujući pravo na pravnu pomoć branioca pred sudom i slobodu kretanja, dok su regulative o hapšenju drastično opuštene, a državi je dozvoljeno da presreće civilne komunikacije.
Povezane vesti
Proširena ovlašćenja su dozvolila snagama bezbednosti da izvrše "blickrig" protiv bandi, tako što su pokupili i članove i osumnjičene pomagače, bez naloga ili na osnovu anonimnih dojava. To je urađeno mnogo brže i mnogo manje selektivno u poređenju sa prethodnim akcijama. Ukupno, u prva dva meseca vanrednog stanja uhapšeno je više od 33.000 ljudi, prema policijskim podacima koje je objavio portal InSight Crime.
Neki od članova bandi koji su pristali da govore za ovaj specijalizovani sajt o organizovanom kriminalu u Latinskoj Americi rekli su da se odjednom na njih sručio ogroman broj vojnika i da ih je prosto bilo previše.
Inače dve najozloglašenije bande su Mara Salvatruča (MS-13), koja je nastala 80-ih u Los Anđelesu i Bario 18. One su kontrolisale čitava naselja i terorisale građane koji su morali da im plaćaju reket i koji su često stradali kao "kolateralna šteta" u pucnjavama.
Bande su sada skoro potpuno istrebljene, što je zvučalo kao naučna fantastika do pre nekoliko godina, pa ne čudi što su istraumirani Salvadorci sa čak 85 procenata glasova u februaru ponovo izabrali Bukelea, a njegovoj stranci podarili 54 od 60 mesta u skupštini.
profimedia
Prema analizi InSight Crime-a tri glavna faktora Bukeleovog uspeha su ekstremne pravne mere (suspenzija ustavnih prava), širenje definicije povezanosti sa bandama da obuhvata mnogo više saradnika, kao i koncentracija političke moći jer njegova partija Nove ideje kontroliše skupštinu.
To je rezultiralo hapšenjem oko 80.000 osumnjičenih, zbog čega je El Salvador sagradio najveći zatvor na svetu kod grada Tekoluka, koji je otvoren u januaru 2023.
Kršenje ljudskih prava kao druga strana medalje
Koliko god sjajna bila, ovo je samo jedna strana medalje. Naime, Bukele često izražava libertarijanske i konzervativne stavove bliske američkim idealima o slobodi i pravima građana, ali je suspenzija istih bila ključ njegovog uspeha i ono oko čega ga najviše kritikuju.
Povezane vesti
Na primer, Bukeleova administracija osmislila je nove zakone kako bi držala članove bandi što duže iza rešetaka. U martu 2022. godine, skupština je usvojila zakonske reforme kojima su povećane zatvorske kazne za članstvo u bandama i ukinuta mogućnost kućnog pritvora za pritvorenike koji pripadaju „terorističkim grupama“. Inače, bande se po zakonu smatraju terorističkim organizacijama.
profimedia
Reforme su takođe spustile starosno doba na 12 godina za pokretanje sudskog procesa zbog "zločina povezanih sa bandama". To u praksi znači da u zatvorima leže 12-godišnja "deca teroristi".
Skupština je izmenila zakon u vezi sa nezakonitim udruživanjem (agrupaciones ilicitas), proširivši njegovu nadležnost na svakoga ko „promoviše, pomaže, olakšava ili favorizuje“ aktivnosti kriminalne organizacije. Zakon, koji je već bio širokog obima, sada daje vlastima ovlašćenje da hapse ne samo osumnjičene članove, već i na one koji žele da postanu članovi (chekueos) i osumnjičene "saradnike“.
Povezane vesti
Jedna od čestih kritika organizacija za zaštitu ljudskih prava je da nema jasne definiciju nijednog od ovih krivičnih dela, niti metodologije kako se dolazi do zaključaka o tome ko je član, ko želi da bude član, a ko je saradnik. Bez obzira na tu manjkavost ovaj zakon je bio glavni povod za hapšenja tokom vanrednog stanja. U januaru 2023. "Human Rights Watch" i organizacija "Cristosal", pozivajući se na procurelu vladinu bazu podataka, saopštili su da je 39.000 od tada 61.000 ljudi zatvorenih u okviru vanrednog stanja, uhapšeno zbog nezakonitog udruživanja.
Bitkoin dobio status legalnog sredstva plaćanja
Bukele se suočava i sa ekonomskim problemima, jer je Salvador kao siromašna zemlja potrošio velike sume novca na rat sa bandama i reformu bezbednosnih službi. Stoga se mnogi građani nadaju da će on krenuti da ispunjava svoje drugo predizborno obećanje, "predstojeći period prosperiteta“, kako bi se uhvatio u koštac sa rastućom stopom siromaštva od 27 odsto i poskupljenjem hrane koje nadmašuje povećanje plata.
Još jedan problem je javni dug El Salvadora, koji je naglo porastao na više od 30 milijardi dolara, što je 84 odsto BDP-a.
Svetska banka predviđa da će ove godine ekonomski rast biti samo 2,7 odsto, isto kao prethodne, a kao glavni faktor zaduženja pominje se velika potrošnja u cilju redukcije posledica pandemije po ekonomiju, a ne reforma beznednosnih službi.
U pokušaju da revitalizuje ekonomiju El Salvadora baziranu na dolare i doznake dijaspore iz SAD, Bukele je 2021. godine bitkoinu da status legalnog sredstva plaćanja. El Salvador je bio prva zemlja na svetu koja je to učinila.
On je takođe uložio određenu količinu novca poreskih obveznika u kriptovalutu, uprkos upozorenjima globalnih institucija o rizicima nestabilnosti. Tačna suma nije objavljena.
Bukele postao zvezda u regionu i dao intervju Karlsonu
Bez obzira na poteškoće, spektakularan uspeh Bukelea u borbi protiv organizovanog kriminala inspirisao je zemlje u regionu i zaradio pohvale ljudi iz celog sveta. Priča o Bukeleu nedavno je odjeknula kada je amerčki novinar Taker Karlson uradio intervju sa njim, a razni odlomci zaradili milione pregleda na društvenim mrežama.
Takođe, na Bukeleovoj inauguraciji bili su argentinski predsednik Havijer Milej i sin bivšeg, a možda i budućeg američkog predsednika Donalda Trampa, Donald Tramp Mlađi.
Milejeva vlada je toliko impresionirana El Salvadorom da je odlučila da kopira njegove metode za borbu protiv bandi, kriminalaca i narko kartela u Argentini. Ova odluka je doneta nakon nedavne posete ministarke unutrašnjih poslova Patrisije Bulrih El Salvadoru, gde je bila u mogućnosti da se izbliza uveri u efikasnost ove strategije u smanjenju kriminala, piše portal Bilbao Hiria.
Tanjug AP/Manu Fernandez
Patriša Bulrič se sastala sa lokalnim zvaničnicima i posetila objekte u kojima se sprovode ove bezbednosne operacije, navdi se u saopštenju argentinskih vlasti. Ona je istakla važnost tehnologije i međuinstitucionalne koordinacije kao osnovne stubove Bukeleovog uspeha. Po povratku u Argentinu, Bulrič je predstavila detaljan izveštaj koji je Mileja uverio u izvodljivost implementacije sličnog pristupa u Argentini, dodaje se.
Milej planira da ojača saradnju između bezbednosnih snaga i modernizuje tehnologiju koju primenjuju. Pored toga, biće uloženi napori da se pojača prisustvo policije u oblastima koje su najviše pogođene kriminalom i da se formiraju specijalizovane jedinice za borbu protiv trgovine drogom i bandi, pišu argentinski mediji.
Bukele je inspirisao i predsednici Hondurasa Hiomaru Kastro, koja je preduzela seriju reformi bezbednosnih službi pod imenom "Plan za rešenja protiv kriminala". Tamošnji list Tegusigalpi piše da mere na neki način podsećaju na one u susednom El Salvadoru pod Bukeleom.
Plan rešenja za borbu protiv kriminala osmišljen je nakon sastanka između Kastrove i Saveta bezbednosti, na kojem su učestvovali predstavnici tri grane vlasti, Kancelarije državnog tužioca, vojske, policije i Vojne policije javnog reda (PMOP).
U poruci na nacionalnoj televiziji, Kastro je naredila hitnu izgradnju "Centra za hitne slučajeve" sa prostorom za 20.000 zatvorenika u nenaseljenom području na istoku zemlje. Zatim je dala instrukcije PMOP-u koji je raspoređen u opštinama sa najvećom učestalošću naručenih ubistava, trgovine drogom, iznuda, otmica, trgovine oružjem, nezakonitog udruživanja i pranja novca od strane organizovanih kriminalnih grupa.
Čak i na prvi pogled se vidi da su mere praktično identične kao u El Salvadoru.
Komentari (0)