Snažna simbolika i pažljivo odabrani tajming: Putinova poseta Bliskom istoku pod budnim oko Zapada, tri dominantne teme

Komentari

Autor: Euronews Srbija

07/12/2023

16:29

Snažna simbolika i pažljivo odabrani tajming: Putinova poseta Bliskom istoku pod budnim oko Zapada, tri dominantne teme - Copyright Tanjug AP/Sergei Savostyanov, Sputnik, Kremlin, profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Poseta ruskog predsednika Vladimira Putina Ujedinjanim Arapskim Emiratima i Saudijskoj Arabiji odjeknula je u zapadnim medijima, pre svega zbog ignorisanja naloga za hapšenje od strane Međunarodnog krivičnog suda, ali i spektakularnog dočeka u Abu Dabiju, gde su avioni obojili nebo u bojama ruske zastave.

Trn u oku Zapada bila je i činjenica da je ruski lider diskutovao o izvozu nafte sa šeikom Mohamedom bin Zajedom al Nahjanom u Emiratima i krunskim princem Mohamedom bin Salmanom al Saudom u Saudijskoj Arabiji, dok se u Dubaiju održava klimatski samit COP 28.

Kako piše Politico, tajming Putinove posete je, slučajno ili namerno, odabran da provocira dok se na manje od 90 minuta kolima od Abu Dabija priča o smanjenju emisije štetnih gasova iz fosilnih goriva. Njegovo prisustvo je, kako se navodi, simbolizovalo svojevrsnu podelu: dok se sa jedne strane pregovarači cenkaju kako da umanje potrošnju fosilnih goriva u svetu, Putin ima svaki mogući razlog da ih promoviše.

Naime, cena nafte je skočila na više od 120 dolara po barelu brenta na početku ruske invazije na Ukrajinu, ali je sada spala na "samo" 74 dolara uoči Putinove posete. Ta cena ne odgovara udruženju proizvođača OPEC+, odgovornom za 40 odsto svetske proizvodnje, a posebno Saudijcima koji su najveći proizvođač nafte na svetu.

Zato se organizacija, čija je Rusija članica, obavezala da smanji proizvodnju, dok je prošle nedelje Rijad saopštio da će izvoz na dnevnom nivou biti umanjen za milion barela i u 2024. godini, dok su UAE obećali rez od 163.000 barela. Zvanično, OPEC+ se obavezao za smanjenje ponude na tržištu nafte od skoro 10 procenata, navodi Rosjters.

Nasuprot tome, Rusija nije umanjila svoju proizvodnju, pa je, na primer, u oktobru više nego duplirala svoje prihode od nafte i gasa (ukupno 17,63 milijarde dolara). Prodaja ova dva energenta predstavlja 28 procenata budžetskih priliva Rusije za ovu godinu, prenosi Rojters, a imajući u vidu da Moskva mora da finansira rat, jasno je zašto okleva sa smanjenjem izvoza nafte.

Faktor pada cena je i limit Rusima od 60 dolara po barelu nametnut u okviru sankcija zapadnih zemalja. Međutim, Rusija uspeva da u velikoj meri izbegne te sankcije prodajući naftu preko posrednika.

Druge zemlje OPEC-a ipak nisu zadovoljne zato što cena nastavlja da pada bez obzira na njihove napore, a tim povodom se oglasio i portparol Kremlja Dmitrij Peskov, nakon sastanka Putina i Bin Salmana.

"Ponovo smo razgovarali o saradnji u OPEK+. Stranke su saglasne da naše zemlje snose veliku odgovornost za interakciju kako bi se međunarodno energetsko tržište održalo na odgovarajućem nivou, u stabilnom, predvidivom stanju", rekao je šturo Peskov, prenosi agencija Interfaks.

Cena nafte je ipak reagovala na Putinovu posetu oštrim rastom za oko 0,7 procenata od četvrtka ujutro, što znači da tržište očekuje smanjenje proizvodnje.

Na osnovu analize ruske agencije TASS, ekonomska saradnja je bila u fokusu posete, što se vidi i po brojnoj poslovnoj delegaciji Moskve. U pitanju su predstavnici raznih sektora, od poljoprivrede i medicine, preko energetike, do informatike i svemirske tehnologije. Koliko su Emirati važni Rusiji govori i činjenica da su investicije te zemlje u Rusiju, van naftnog sektora, porasle za 103 procenata prošle godine, ističe šeik Al Nahjan, navodi se u zvaničnom transkriptu razgovora lidera sa sajta Kremlja.

Kako Moskva može da ostvari uticaj na Izrael i Hamas

Drugi najveći prioritet posete je, prema TASS-u, bezbednosna situacija na Bliskom istoku, a pre svega obnova Pojasa Gaze posle rata. Kako ističe profesor Andrej Zeltin, sa Više ekonmske škole HSE u Moskvi, nijedna strana nema nikakve poluge uticaja na izraelsko rukovodstvo, iako mnogi stanovnici Izraela vuku korene iz Rusije.

"Moguće je da su se saudijske vlasti nadale da bi preko njih Moskva mogla da utiče na izraelsku elitu", kazao je stručnjak za rusku agenciju.

Međutim, on je objasnio kako Moskva i Abu Dabi imaju poluge za vršenje uticaja na izraelske neprijatelje, tačnije Hamas, koji je poslednjih godina postao politička parija u širem arapskom svetu.

"Ovde postaje važan stav Moskve. Naša zemlja ostaje uticajan igrač na Bliskom istoku. Dok ruske vlasti komuniciraju sa palestinskim organizacijama, ovi razgovori su strateške prirode", ističe Zeltin.

Podsetimo, Putin je ranije za razaranje Gaze okrivio "propast američke diplomatije" i predložio da bi Rusija mogla da bude medijator u sukobu, zbog prijateljskih veza i sa Izraelcima i sa Palestincima.

Upravo se taj uticaj na međunarodnom planu ističe i u tekstu Al Džazire, gde se navodi da je Putinov put na Bliski istok deo njegovih napora da pokaže Zapadu da su propali pokušaji da se Moskva izoluje kroz sankcije.

"Deluje poprilično oduševljeno što je sleteo u Dubai", komentarisao je posetu jedan od urednika te medijske kuće Džejms Bejs.

Uloga dve monarhije u ratu u Ukrajini

Kao treći prioritet posete ruski mediji navode razgovore o ratu u Ukrajini. Ova tema se ubedljivo najmanje spominjala, kako u zvaničnim transkriptima, tako i u nezvaničnim krugovima, ali je sigurno važna kako ruskom lideru tako i njegovim sagovornicima, jer utiče na kompletnu geopolitičku sliku sveta, ali i na gore pomenutu cenu nafte.

"Svakako ću vas obavestiti o dešavanjima u kontekstu ukrajinske krize", kazao je Putin šeiku Al Nahjanu po dolasku u Abu Dabi, ali nije objavljena nikakva zajednička izjava.

Obe arapske monarhije su ostale neutralne u ovom sukobu, bez obzira na pritisak zapadnih zemalja da uvedu sankcije Rusiji. Kako navodi Ivan Bočarov iz Saveta za međunarodne odnose Rusije, i Emirati i Saudijska Arabija se ranije pretendovali na ulogu medijatora u sukobu, posebno kod razmene zarobljenika i nezvaničnih pregovora.

Ipak, profesor Zeltin misli da Putinova poseta neće imati nikakav ozbiljan efekat na odnose SAD sa ove dve arapske zemlje jer su one ipak veliki kupci američkog naoružanja i imaju američke vojne baze na svojoj teritoriji.

"Bela kuća je zabrinuta da bi, ako počne da preispituje svoja partnerstva na Bliskom istoku, to gurnulo arapske monarhije u zagrljaj Kine i Rusije", zaključio je Zeltin.