Pendarovski: Oni koji prekrajaju granice nikad ne trpe, trpi običan narod

Brisel je centar aktivnosti za lidere, šefove država i vlada zemalja Zapadnog Balkana. Jedan od čestih gostiju belgijske prestonice je predsednik Severne Makedonije, Stevo Pendarovski.

U eksluzivnom intervjuu za Euronews predsednik Pendarovski dao je uvid u to gde se trenutno nalazi Severna Makedonija u procesu pristupanja Evropskoj uniji, ali je komentarisao i to da njihovi susedi, Bugarska, upravo otežavaju ovaj proces. Pandarovski je takođe podelio sa nama i svoja mišljenja o balakanskom "non pejperu", nezvaničnom nepotpisanom dokumentu, za koji se veruje da potiče iz kabineta slovenačkog premijra Janeza Janše. Inače, ovaj dokument navodno zagovara promenu granica zemalja nastalih nakon raspada Jugoslavije.

Na kraju razgovora, Pendarovski nam je dao uvid u to gde se trenutno Severna Makeodnija nalazi u borbi protiv pandemije koronavirusa.

Posle sastanka sa komesarom Evropske Unije za spoljnu politiku, izjavili ste da stagniranje evrointegracija šalje štetne poruke Zapadnom Balkanu i negativno utiče na stabilnost u regionu. Šta se dešava u zemljama kao što je vaša ako proces pristupanja stoji?

- To će značiti porast populizma i nacionalizma, i nazadovanje. Govorim o ekonomskim implikacijama, pa čak i stvaranju atmosfere u kojoj se onda govori o takozvanom non pejperu, u kome se pominje promena granica. Neverovatno je slušati o toj anahronoj ideji u 21. veku, 2021. godine, o promeni granica, posle trideset godina truda i ulaganja Evropljana u Balkan i posle svih ekonomskih i drugih poteškoća kroz koje je narod prolazio. To je krajnji rezultat te politike proširenja.

Non pejper je objavljen i u njemu se predlažu promene granica na Zapadnom Balkana. Šta vi znate o tome?

- Ništa više od onoga što je poznato visokim zvaničnicima Evropske Unije, ili barem ono što su mi preneli da znaju. Mislim da bi trebalo da osude te ideje, bez obzira od koga su potekle i ko ih prenosi. Komesar za spoljnu politiku Borel je bio prilično aktivan i glasan u osudi tih ideja, ali ja ih pozivam sve, na svim nivoima Evropske Unije, da se oglase protiv toga, jer su te ideje izuzetno opasne, posebno u regionu u kome je, u bliskoj prošlosti, vođen niz krvavih ratova. Devedesetih je stradalo više od 100 hiljada ljudi u celom regionu, milioni su raseljeni, materijalna šteta je bila ogromna. Najpametniji i najbolji su nepovratno napustili svoje domove i svoje zemlje. Ukoliko danas neko pokušava da ponovo stvori atmosferu u kojoj je moguće govoriti o prekrajanju granica, kažem vam da se one ne mogu menjati na Balaknu a da bukvalno istog dana ne bude krvoprolića. To vam kažem ja, kao neko ko je sve to prošao na neki način. Možda ne kao narod Bosne i Hercegovine, ali ipak i mi znamo nešto o svemu tome.

EPA/YVES HERMAN

Postoje li okolnosti pod kojima biste pristali na promenu granice na zapadu?

- Ne, ne, došlo bi do ogromnog stradanja naroda, običnih građana. Oni koji crtaju ili prekrajaju granice na stolu, oni nikada ne trpe, trpi običan narod. Imali smo dosta takvih slučajeva u istoriji Balkana.

Zbog čega ste uvereni da je Severna Makedonija spremna da uđe u proces pristupnih pregovora sa Evropskom Unijom?

- Mi smo najbolje pripremljeni kandidat u istoriji te organizacije. Pripremamo se od 2005. godine, kada smo postali zemlja kandidat. Imamo puno iskusnih ljudi, sa poznavanjem evropskih poslova i pitanja i oni odmah da počnu da pregovaraju u različitim oblastima. Ne kažem da su za ovakvu situaciju, kakva je danas, krivim samo lideri Evropske Unije. Kažem, i tu ubrajam i sebe, i da lideri zemalja Zapadnog Balkana, nisu uradili dovoljno. Što se tiče sastanaka sa zvaničnicima Evropske Unije... ako vas tu nema, tu stratešku prazninu popuniće neko drugi. I to je eufemizam. Svi znaju na koga mislim. Treće zemlje su to iskoristile, uključujući i u pogledu vakcina i zloupotrebili su lošu situaciju u kojoj se svi nalazimo, u ovoj pandemiji koja je nešto nezabeležno. Oni su krenuli da popunjavaju prazan prostor koji je nastao. Ja pozivam Evropu da bude prisutnija na Zapadnom Balkanu. Ja ne tražim momentalno članstvo. Ja tražim da nam se da prava šansa da krenemo u taj proces.

Šta se mora promeniti u odnosima sa Bugarskom da bi ta zemlja odblokirala početak pregovora sa Severnom Makedonijom?

- Moraju da se pomire sa realnošću, ni više ni manje od toga. Oni kažu da bi moja malenkost ili drugi politički predstavnici moje zemlje trebalo da potpišu papir na kome piše da smo u periodu pre 1944. godine mi bili Bugari, a ne etnički Makedonci. Očekuju da potvrdimo da smo se koristili bugarskim, a ne makedonskim jezikom. To je van pameti za svakoga u savremenoj Evropi. Neke izjave makedonskog rukovodstva namerno ili nenamerno su pogrešno protumačene od strane naših bugarskih prijatelja, da mi navodno čekamo da se promeni vlast u Sofiji. Istina je da mi ne čekamo nikog drugog. Mi čekamo legitimno izabranu novu vladu u Bugarskoj. Čekamo da Bugari sami odrede ko će biti naš sagovornik.

Kako bi izgledala Evropska Unija sa Severnom Makedonijom kao njenom članicom?

- Nisam optimista i nisam srećan što to kažem. Ipak, trendovi u našoj populaciji ukazuju na određenu promenu raspoloženja kada je reč o Evropskoj Uniji, ne zbog blokade od strane Bugarske i pre toga Grčke, već zbog toga što Evropa nije dovoljno prisutna i što nema dovoljno njene inicijative u regionu Balkana. Mogu da navedem jednu ili dve ankete sprovedene u bliskoj prošlosti, možda u poslednja tri ili četiri meseca. Na pitanje „da li preferirate neku drugu evroazijsku ili regionalnu organizaciju u odnosu na Evropsku Uniju?“, neverovatnih 39 odsto ispitanika odgovorilo je pozitivno. Na pitanje „koji je najbolji prijatelj vaše zemlje?“, 23 odsto je odgovorilo Ruska Federacija. Kada njihov prvi izbor nije dovoljno prisutan, ljudi se okreću drugim alternativama.

Kakva je situacija sa vakcinacijom u Severnoj Makedoniji?

- Kineske vakcine stižu u naredna dva, najviše tri dana. Već smo dobili Fajzerove vakcine i Sputnjik, istina preko Srbije. Vakcinisali smo između 40 i 50 hiljada ljudi i to definitivno nije dovoljno. Razumem naše građane koji su besni. Lično sam se angažovao u pokušajima da nabavimo vakcine i pomagao sam ministarstvo zdravlja i vladu u Skoplju da ih nabavimo što je pre moguće i u najvećim mogućim količinama. I bio sam uspešan. Mislim da se ne može govoriti o izdaji evropskih političkih lidera ili Evropske Unije i naših zapadnih prijatelja. Može se govoriti o izdaji siromašnih zemalja od strane velikih farmaceutskih kompanija. Možete zamisliti kakvo je stanje kada Nemačka, Francuska i ostale moćne evropske zemlje nisu zadovoljne stepenom vakcinacije, zbog toga što su se velike farmaceutske kompanije okrenule u drugom pravcu.Šta onda mogu da očekuju male i siromašne balkanske zemlje, koje nisu u poziciji da bilo kome bilo šta diktiraju.