Janša: Ako perspektiva članstva u EU za zemlje Zapadnog Balkana nije garantovana, onda gubimo u nadmetanju

Lideri Evropske unije su se sastali u Sloveniji da raspravljaju o proširenju bloka koje bi uključivalo šest preostalih država Zapadnog Balkana uprkos široko rasprostranjenom pesimizmu. Brisel želi da bude viđen kao ključni igrač u regionu, ali dosad nije dao konkretne rokove za proširenje. U razgovoru na ovu temu i rastuće izazove za EU za Euronews je govorio predsednik Vlade Slovenije Janez Janša. 

Da li prepoznajete rizik da EU gubi kredibilitet ukoliko zemlje koje ispunjavaju kriterijume za članstvo u EU ne postanu deo kluba? 

– Da, naravno, rizik je očigledan, ali od pre nekoliko godina, proširenje koje je zacrtano na Samitu u Solunu 2003, kada je članstvo u EU garantovano za članstvo zemljama Zapadnog Balkana, ponovo se vraća na agendu. Mislim da polako dobijamo momentum, ali je to i dalje..

Ali je to i dalje na dugom štapu, koliko možemo da vidimo. 

– To je i dalje dug put. Ali znate, posle duge bitke, uspeli smo da stavimo reč "proširenje" u deklaraciju. Sada kada postoji konsenzus 27 zemalja članica da je proširenje ponovo na stolu, nismo u mogućnosti da pregovaramo o roku od deset godina za ovaj proces, ali još ne odustajemo. 

Ali vidimo da postoje rastuće tenzije u regionu, u nekoliko država Zapadnog Balkana. Da li smatrate da EU nosi neki deo odgovornosti za to, jer građani regiona gube nadu u konačni ulazak? 

– Region, Zapadni Balkan, ili Balkan, to je region koji je istorijski poznat kao region tenzija. Ako se slažete, na primer, oko granica koje su i dalje važne na Zapadnom Balkanu, onda ja ne vidim nijedno dobro rešenje koje bi se moglo smatrati konsenzusom u regionu, takođe i u Evropi. Ali rešenje za takve probleme je da činimo granice manje važnim i uz članstvo u EU, granice su manje bitne. 

Ali je to još daleko, makar u ovom trenutku. 

– Zavisi... 

Da li ste zabrinuti, na primer, da će se, ako EU ne promeni kurs, ili ne ponudi neki konkretni vremenski okvir ili krajnji rok za proširenje, ove zemlje okrenuti više prema Rusiji i Kini? 

– Evropska unija je najveći investitor u regionu. Vrlo je važno da se to ceni. Ali, u tim oblastima mi imamo konkurente. Tu su takođe, kao što ste rekli, Kina, Rusija i Turska. One takođe dolaze sa investicijama koje ne uslovljavaju. Mi ih uslovljavamo evropskim standardima, vladavinom prava, reformama i to je OK ako postoji svetlo na kraju tunela. Ali ako perspektiva članstva u EU nije garantovana, onda smatram da gubimo u ovom nadmetanju. Dakle, to je vrlo jasno... 

Tu leži pravi rizik?

– Postoji jedna, postoji samo jedna velika prednost na našoj strani, a to je članstvo u EU.

Ali hajde da sada pređemo na drugu temu. Vidimo da su odbrana i migracije visoko na agendi EU. Avganistan je bio otrežnjujući momenat. Da li bi EU trebalo da ponudi konkretne zaloge za Avganistance da legalno migriraju u Evropu, Avganistance koji moraju da legalno migriraju u Evropu? 

Ne.

Zar ne bi trebalo da EU poštuje svoje humanitarne vrednosti? 

– Avganistanci koji su bili u takvoj situaciji su bili deo ove kategorije i već su u Evropi. Neki od njih su u Sjedinjenim Državama. Ali svi ostali koji žele da imigriraju u Evropu iz ekonomskih razloga, a ne zbog toga što su bili deo NATO misije i tako dalje, i koji nisu ugroženi, mislim da moramo da se držimo normalnih procedura, dakle da ispune kriterijume. Ali ako to nije slučaj, nema takozvanog humanitarnog koridora, ne. Evropska unija neće ponoviti greške nekih država članica iz 2015, posle rata u Siriji. 

Dakle, kažete da je Nemačka napravila grešku 2015. 

– Mislim da je Nemačka napravila grešku. Samo zamislite Sloveniju, zemlju od nešto više od dva miliona ljudi. I unutar nekoliko nedelja 2015, pola miliona ljudi je prošlo kriz državu. Naša granica se urušila i granice nekoliko država su se takođe urušile. Dakle, nije reč samo o finalnoj posledici, već i o procesu koji je doveo do te posledice. Ako se setite kampanje za Bregzit, sve te kolone koje su prelazile Hrvatsku, Sloveniju, korišćene su od onih koji su zagovarali Bregzit. 

Bili korišćeni, kažete. Možda je to deo propagande, političke propagande u nekim delovima Evrope. 

– Znate, teško je ako pogledate te hiljade vojno sposobnih muškaraca, znate, momaka, sposobnih za vojsku koji prelaze granice bez porodica, bez žena, dece, i smatrati ih sve izbeglicama. Znate, to je nemoguće, ne možete da u to ubedite nekoga. 

Koliko vidim, postoje različiti pristupi unutar bloka kada je reč o humanitarnim vrednostima. Neke zemlje članice insistiraju da one žele da brane vladavinu prava i neke druge države, naročito članice sa Istoka koje imaju drugačije mišljenje o tome, iako su potpisnice sporazuma koji vrlo jasno opisuju šta su te vrednosti. Kako Vi to vidite? Koliko je to održivo? 

– Ima zapisano u sporazumima, ali je to i politička upotreba ili zloupotreba izraza "vladavina prava". Dakle, imamo Evropsku povelju, povelju ljudskih prava, ali u političkom jeziku, naročito u Evropskom parlamentu svako može da doda toj listi šta god on ili ona želi. Dakle, to je politički zloupotrebljen izraz i koristi se u političkoj borbi. 

Ali pretpostavljam da su sloboda medija i sudska nezavisnost jasno deo vladavine prava? 

– Ne. Sloboda govora, koja uključuje i slobodu medija i nezavisnost pravosuđa nisu jedina vrednost, deo su sistema ne samo u Evropskoj uniji, već su deo ustavnog sistema svake države članice pojedinačno. Ako to nije slučaj, ne možete postati članica Evropske unije. 

Ali da li vidite kao politički napad neke države prema, na primer, vašoj zemlji ili Mađarskoj, ili Poljskoj, da i njih pomenemo? 

– Pa, ako skupite većinu u Evropskom parlamentu i njegovu političku većinu, možete kriviti bilo koju državu. Ja ne mislim da je to nešto dobro. Evropski parlament je mesto za političke debate i politička sukobljavanja. Ali nije ista stvar kod Evropske komisije i Evropskog saveta. Prema sporazumu, Evropska komisija bi trebalo da se kloni političke borbe, što je, što je bio slučaj do Junkerove komisije, a onda se to promenilo. Ja mislim da je to blizu kršenja vladavine prava jer Komisija mora biti pošten posrednik u rešavanju pitanja... 

Zar nije? 

– Ne u svim slučajevima. Na primer, Vera Jurova je, po mom sudu, davala izjave koje su protivne sporazumu. Ali, ona ima podršku evropskih medija. 

A možete li onda da oblikujete evropske politike sa ljudima za koje mislite da napadaju vaš pristup demokratiji? 

– Ja mislim da će Evropska unija preživeti ako budemo u stanju da kombinujemo ta dva nivoa demokratskih odluka. Jedan je nacionalni nivo i drugi je evropski nivo. Ima tu nekada sukobljavanja, što je razumljivo jer se prvi put suočavamo sa time.