Igre 
Prva debata među Republikancima: Tramp odbio da učestvuje, veliki izazov za ostale kandidate da to iskoriste
Komentari23/08/2023
-15:30
Predsednički izbori u SAD održavaju se sledeće godine, a Republikanska partija danas organizuje prvu debatu kako bi se kandidati za nominaciju suočili, izneli svoje stavove i, naravno, obećanja. Planirano je da u debati učestvuje osmoro kandidata, ali među njima nema Donalda Trampa, koji je odlučio da bojkotuje čitavu stvar, mada je i uprkos tome u centru pažnje.
Prema Republičkom nacionalnom komitetu (RNC), dakle, osmoro kandidata ispunilo je kriterijume donatora i glasova da bi učestvovalo u debati. Za one koji nisu, propuštanje debate moglo bi biti odlučujući trenutak u njihovim kampanjama.
Konzervativni radijski voditelj Lari Elder rekao je da planira da tuži Komitet zbog toga što je izostavljen, uprkos tome što kaže da se kvalifikovao. Takođe, ne zna se šta će uraditi ni gradonačelnik Majamija, Frensis Suarez, nakon komentara da bi mogao da ispadne iz trke ako ne bude učesnik debate.
Da bi se kvalifikovali za debatu, kandidati su morali da ispune uslove za glasanje koje je odredio RNC.
To znači da imaju najmanje jedan odsto glasova u tri nacionalna glasanja, ili u mešavini nacionalnih i anketa u državama za koje komisija smatra da su prihvatljive, između 1. jula i 21. avgusta. Takođe, potrebno im je i najmanje 40.000 donatora, od čega 200 mora biti u 20 ili više država.
Kandidati su, takođe, morali da se obavežu najmanje 48 sati pre debate u sredu uveče, prema kriterijumima RNC-a, koji je zahtevao da potpišu dokument kojim obećavaju da će podržati eventualnog kandidata stranke.
Ko učestvuje u debati?
Među onima koji učestvuju u debati prvo se ističe ime Rona Desantisa, guvernera Floride. Smatra se da je on drugi favorit za nominaciju, mada je daleko (i sve dalje) od Trampa, koji bi trebalo da bez problema bude republikanski kandidat.
Povezane vesti
Saveznu državu u kojoj je guverner, Desantis zove "mesto gde 'vouk' umire", a svoju kampanju fokusirao je na želju za proširenjem konzervativnih zakona sa Floride na čitavu zemlju.
Za sada, međutim, uspeo je samo ponešto: da uđe u "rat" sa kompanijom Dizni, da izdejstvuje zabranu abortusa posle šeste nedelje trudnoće na Floridi, kao i da blokira javne koledže tako da ne mogu da koriste državni novac za programe raznolikosti.
Tanjug/AP/Geoff Stellfox/The Gazette
Majk Pens je bivši potpredsednik SAD, a kampanju je započeo u Ajovi kritikujući Trampa prilično oštro, ponajviše zbog toga što smatra da je Tramp imao ulogu u neredima na Kapitolu.
Mada je govorio pohavlno o uspesima administracije dok je Tramp bio predsednik, rekao je da je Tramp zapravo ugrozio život njegove porodice govoreći da je učestvovao u pokušajima da se opovrgnu rezultati izbora 2020. godine.
Senator iz Južne Karoline, Tim Skot, započeo je kampanju u svom rodnom gradu, poslavši optimistične i saosećajne poruke, koje su u kontrastu sa vežinom nastupa drugih kandidata.
Jedini je tamnoputi republikanac u Senatu, i protivi se onima koji kažu da je zemlja u suštini rasistička. Prema njegovim rečima, Republikanska stranka je, kao i SAD, na raskršću i može birati da li će da postane "žrtva ili pobednik"
Niki Hejli je bivša ambasadorka u UN, a postala je prvi veliki suparnik Trampu kada je pokrenula kampanju još u februaru. Takođe, jedina je žena koja se kandidovala za nominaciju. Mada je ranije govorila da neće ići protiv Trampa, predomislila se zbog, kako kaže, "potrebe za smenom generacija".
Povezane vesti
Bogati preduzetnik na polju biotehnologija, Vivek Ramasvami, sin je indijskih imigranata, a u konzervativnim krugovima poznat je po kritici socijalnog, ekološkog i korporativnog pokreta koji promoviše socijalno odgovorno investiranje.
Bivši guverner Nju Džerzija, i to u dva navrata, Kris Kristi, nazvao je na početku svoje kampanje Trampa "usamljenim, uobraženim i sebičnim", govoreći da samo on može da ga zaustavi. Kristi je 2016. godine takođe bio kandidat, a bio je i Trampov savetnik. Rekao je da "iz dva razloga izaziva Trampa: jer je to zaslužio, i jer je to jedini način da se pobedi".
Tanjug/AP Photo/Charles Krupa
Asa Hačinson, bivši guverner Arkanzasa, rekao je na početku kampanje da će "probuditi najbolje u Americi", i reformisati savezne zakone o snagama reda i mira. Nakon što je Trampa porota osudila u Njujorku, pozvao ga je da odustane od trke.
Povezane vesti
Poslednji koji će učestvovati u debati je Dag Burgum, bivši preduzetnik u sferi kompjuterskih softvera i guverner Severne Dakote. Nije toliko poznat van svoje savezne države, ali sebe opisuje kao "zdravorazumskog konzervativca iskusnog u sektoru energetike".
Tramp odabrao onlajn intervju
Primetno je, kao što smo i rekli na početku, da u ovoj debati neće učestvovati osoba koja se smatra ubedljivo najjačim kandidatom za nominaciju - Donald Tramp.
On je, umesto toga, rekao da će u isto vreme govoriti u onlajn intervjuu sa bivšom zvezdom Foksa, jednim od najpoznatijih konzervativnih novinara u SAD, Takerom Karlsonom.
"Javnost zna ko sam ja, i koliko sam bio uspešan kao predsednik. Zbog toga, neću da učestvujem u debatama", objavio je kratko i jasno Tramp na svojoj društvenoj mreži "Truth Social".
Tramp je ovo najavljivao i ranije, pa je tako u junu tokom intervjua rekao da "nema razloga da ga ljudi koji imaju jedan, dva ili nula odsto podrške propituju čitavu noć".
Takođe, kritikovao je i Foks, gde će se debata održati, rekavši da je ta televizija "neprijateljski nastrojena" prema njemu.
Kritikovali su Trampa zbog ove odluke i ostali kandidati, pa je Kristi rekao da je "kukavica ako se ne pojavi", a Desantis da "nikome nije obećana nominacija, već mora da se pojavi i da je zasluži".
Tanjug/AP Photo/Charlie Neibergall, File
Govoreći za Njuzmaks u komentaru na ove napade, Tramp je rekao da ne vidi razlog za učešće kada već vodi ubedljivo. Kako je opisao bivši predsednik SAD, "to nije pitanje hrabrosti, već inteligencije".
Takođe, rekao je i da neće da potpiše dokument kojim se podržava bilo koji kandidat Republikanske partije, dodavši da "može nabrojati troje ili četvoro ljudi koje ne bi podržao u kandidaturi".
Ovo, inače, nije prvi put da je Tramp izbegao veliku republikanski debatu, jer je isto uradio i tokom kampanje za izbore 2016. godine, a u kampanji za izbore 2020. godine propustio je debatu protiv Džoa Bajdena.
Šta će biti glavne teme?
Odsustvo Trampa iz debate znači da će učesnici pokušati da to iskoriste, ali je pitanje da li iko od njih može ozbiljno da pripreti podršci koju uživa bivši predsednik SAD kada je u pitanju nominacija.
Na papiru, najveću podršku posle Trampa imao je Desantis kada je započeo svoju kampanju, ali nije mnogo uradio od tada. On mora da briljira u ovoj debati, nakon serije ne tako blistavih nastupa u javnosti u proteklom periodu.
Međutim, neće mu biti laku protiv ostalih kandidata, jer će istovremeno morati i da se brani, i da predstavi sebe u što boljem svetu, odnosno da predstavi sliku prijemčivu široj javnosti, što nije uvek uspevao ranije.
U javnosti su se prošle nedelje pojavile smernice prema kojima bi Desantis, u nastupu, trebalo da "brani Trampa", "napada Ramasvamija", i da "napada Bajdena i medije tri do pet puta", pa ćemo videti da li će se time i voditi.
Jedna od najproblematičnijih tema za Republikance tokom ove godine, bilo je pitanje abortusa, i njihov stav o tome da li bi podržali zabranu saveznim zakonom, mogao bi dosta da utiče na rezultat nastupa u debati.
Religiozni konzervativci u okviru stranke svakako će podržati taj savezni takon, ali kandidati moraju imati na umu širu bazu glasača, jer kada se podvuče crta, oni koji će odlučiti o nominaciji u većoj meri podržavaju pravo na abortus, nego što su protiv njega.
Pitanje spoljne politike takođe može biti tačka neslaganja, jer su sa jedne strane oni koji, poput Desantisa i Ramasvamija, stoje na liniji "Amerika na prvom mestu", a sa druge oni koji, kao Pens ili Hejli, žele veću umešanost SAD u globalna politička dešavanja.
Za neke kandidate, ova prva debata mogla bi da bude i poslednja. To se naročito odnosi na Hačinsona i Burguma, koji su jedva dostigli jedan odsto glasova, što je minimum za učešće.
Međutim, upravo zato bi neki od onih koji imaju malu podršku mogli da se potrude da naprave veliki potez koji će ostati zapamćen i koji će im, u potencijalu, doneti učešće u sledećoj debati, zakazanoj za 27. septembar.
Preporuka za vas
Komentari (0)