Pet pitanja koja postavlja čitav svet: Kako je vatra progutala čitav grad na Havajima i zašto sirene nisu radile

Broj žrtava požara u gradu Lahaina ostrvu Maui na Havajima povećan je na 106, što ga čini najsmrtonosnijim u Sjedinjenim Američkim Državama u poslednjih 100 godina, saopštile su vlasti.

Ovaj požar je najsmrtonosniji u SAD od 1918. godine, kada su 453 osobe poginule u vatrenoj stihiji u Minesoti i Viskonsinu. Međutim, ovog puta nema sumnje da je niz klimatskih uslova bez presedana doprineo najvećoj prirodnoj katastrofi u novijoj istoriji SAD.

Nadležni strahuju da bi broj žrtava mogao da bude i dvostruko veći, jer se ne zna sudbina stotine nestalih. Zvaničnici su saopštili da su identifikovana prva tri tela, ali su naveli da će identifikacija žrtava biti teška jer je vatra bila toliko jaka da su se metalne strukture istopile. Psi obučeni da otkrivaju ljudske ostatke pomoći će u identifikaciji žrtava u olupinama izgorelih zgrada i kuća.

Sama činjenica da je izgoreo ceo jedan grad, neminovno dovodi do nekoliko ključnih pitanja.

Kako je došlo do požara na Havajima?

Zvanični uzroci požara, koji su izbili u utorak, 8. avgusta, još nisu utvrđeni.

Međutim, Nacionalna meteorološka služba izdala je upozorenja za Havajska ostrva zbog jakih vetrova i suvog vremena - uslova koji su idealni za šumske požare.

Podneta je tužba i protiv glavnog snabdevača električnom energijom na Havajima jer se tvrdi da su upravo dalekovodi doveli do širenja požara u Lahaini.

"Ovi dalekovodi su potpalili brz, smrtonosan i razoran požar u Lahaini, koji je uništio kuće, preduzeća, crkve, škole i istorijska kulturna mesta", navodi se u saopštenju.

Tanjug/AP

Inače, US Forest Service navodi da skoro 85 odsto šumskih požara u SAD izazivaju ljudi. Prirodni uzroci uključuju munje i vulkansku aktivnost.

Na Havajima je manje od jedan odsto požara uzrokovano prirodnim uzorcima, kaže Elizabet Piket, koizvršni direktor Havajske organizacije za upravljanje požarima. Havajska ostrva imaju šest aktivih vulkana, uključujući i jedan na Mauiju.

Da li su klimatske promene uzrokovale požare?

Oko 14 odsto Havaja pati od teške ili umerene suše, pokazuju poslednji podaci, a 80 odsto države je klasifikovano kao "nenormalno suvo".

Od 2008. godine vladao je posebno sušni period kada su naučnici izračunali da 90 odsto Havaja ima manje padavina nego pre 100 godina.

U kombinaciji sa jakim vetrovima izazvanim uraganom Dora, visokim temperaturama i veoma niskom vlažnošću, postojao je rizik od požara.

Guverner Havaja Džoš Grin rekao je da su požari "najgora prirodna katastrofa sa kojom su se Havaji ikada suočili".

On je za smrtonosne požare otkrivio kombinaciju vremenskih uslova koji "nikada pre nisu postojali", povezujući ih sa klimatskim promenama, dodao je on.

profimedia

Rekordne vrućine su ovog leta inače doprinele neuobičajeno jakim požarima u Evropi i zapadnoj Kanadi.

S druge strane, i naučnici kažu da su klimatske promene, izazvane upotrebom fosilnih goriva, dovele do češćih i snažnijih ekstremnih vremenskih prilika.

Zašto se sirene za opasnost nisu oglasile?

Havaji imaju jedan od najvećih svetskih sistema uzbunjivanja u hitnim slučajevima. Ali, kad su izbili smrtonosni požari, nastupila je tišina.

Zvaničnici su rekli da sistem koji sadrži čak 400 sirena nije ni bio aktiviran. Mnogi stanovnici su se žalili što nisu ni dobili zvaničnu poruku ili telefonsko upozorenje.

Drugi su pak, bili iznenađeni jer su se požari širili zapanjujućom brzinom, te stoga smatraju da je vatrena stihija možda prebrzo počela da bi došlo do bilo kakvog formalnog obaveštenja.

Agencija za upravljanje vanrednim situacijama Havaja potvrdila je da su aktivirana upozorenja na mobilnim telefonima i poruke na televizijama i radio-stanicama. Kako su se požari naglo širili u utorak, struja i većina komunikacionih usluga - uključujući hitne pozive i mobilnu mrežu, bili su isključeni.

Tanjug AP/Rick Bowmer

Zvančnici su morali da pribegnu korišćenju javnih radio-frekvencija, ali i zvaničnih veb stranica i društvenih mreža gde su neprestano objavljivali nove informacije.  

Generalni tužilac Havaja En Lopez pozvala je na zvaničnu reviziju hitnog odgovora na požare u nadi da će "razumeti odluke koje su donete pre i potom".

Šta je pokrenulo vatrenu stihiju?

Vetrovi uragana Dora, koji su nastali stotinama milja jugozapadno od Havajskih ostrva u Tihom okeanu, raspirivali su vatru širom američke države, kažu zvančnici.

Požar u Lahaini širio se neverovatnom brzinom od oko "jedne milje svakog minuta", prema rečima guvernera Grina. Za brzinu širenja je okrivio jake vetrove.

Pored Dore, jakim stalnim vetrovima doprinosi i sistem niskog pritiska na zapadu u blizini Japana. Suva vegetacija je takođe faktor.

Tanjug AP/Rick Bowmer

Širenje zapaljivih neautohtonih trava kao što je gvinejska trava u oblastima nekadašnjih poljoprivrednih površina i šuma stvorila je velike količine malih, lako zhapaljivih materijala koji povećavaju rizik i ozbiljnost požara.

Štaviše, ovakve travke čine 26 odsto Havaja.

Gde još požari nisu lokalizovani?

Požari su izazvali široku dolinu Lahaine, prioblaskog grada sa oko 13 hiljada ljudi na severozapadu Mauija koji je nekada bio centar kitolovaca i glavni grad Havajskog kraljevstva. Sada privlači nešto manje od dva miliona turista godišnje.

U nedelju uveče, vatra u Lahaini bila je 85 odsto lokalizovana dok je požar u Pulehu, koji gori na istoku, potpuno ugašen.

Požar u Apkantriju u planinskom centru istočnog dela ostrva, lokalizovan je na 60 osto.

Požari su buknuli i na delovima velikog ostrva.

Tanjug AP/Rick Bowmer

Oko 271 struktura je uništena ili oštećena saopštio je Honolulu Star-Advetiser, pozivajući se na zvanične izveštaje američke Civilne vazhdušne patrole i Vatrgoasne službe Mauija.

Havaji su arhipelag od oko 3.200 kilometara zapadno od kopna SAD. Sastoje se od osam glavnih ostrva, uključujući Havaje, poznatije kao Veliko ostrvo.

Ostrvo Maui nalazi se severozapadno od Havaja.