Igre 
Euronews u Iranu: Šta znači povratak ultrakonzervativaca na vlast u Teheranu?
Komentari20/07/2021
-07:10
Novinarka Euronews-a Anelis Borg izveštavala je sa predsedničkih izbora u Iranu na kojima je pobedu odneo ultrakonzervativac Ebrahim Raisi.
U Iran je sletela 14. juna, samo četiri dana pre predsedničkih izbora 2021. godine i krenula na kratko, ali fascinantno putovanje mereći raspoloženje običnih Iranaca pred ključno glasanje.
Prvi sastanak imala je sa bivšim iranskim predsednikom Mahmudom Ahmadinedžadom, koji je ostavio sumornu sliku trenutnog stanja u zemlji i njenog političkog sistema, koji mu je omogućio dva puta vođstvo, uprkos protestima velikog broja Iranaca.
Ekonomska katastrofa
Oštre sankcije, koje je uveo bivši predsednik SAD Donald Tramp, uništile su iransku ekonomiju i dale prednost ultrakonzervativcima. U Iranu se živi teško, a stvari su postale znatno teže tokom protekle decenije.
Dok vlasti krive međunarodne sankcije zbog iranskog nuklearnog programa, koje su, kako kažu, osakatile ekonomiju, svi ostali upiru prstom u loše upravljanje zemljom i korupciju.
Iranska zvanična valuta, Rial, pala je na istorijski najniži nivo u odnosu na američki dolar. Cene skaču, ove godine se očekuje inflacija od 39 odsto, dok milioni ljudi živi u siromaštvu.
Iranaci su ogorčeni i ne veruju da su političari imali na umu svoje interese prilikom donošenja odluka. Mnogi su rekli da neće glasati.
Povezane vesti
Ovogodišnja predizborna kampanja bila je drugačija. Ulice su bile neobično tihe i retko je bilo videti predizborni skup. Vlast je zabranila velika okupljanja zbog pandemije koronavirusa i spore kampanje vakcinacije.
Gotovo bi se moglo reći da su to bili uobičajeni dani, da nije bilo transparenta.
"Americi se ne može verovati"
Sveprisutni su bili plakati s licem generala Kasema Solemanija i njegove otkopane ruka.
Iranski vrhovni komandant, ubijen po naredbi Donalda Trampa u januaru prošle godine, simbolizovao je "nepokolebljivu odlučnost nacije da ostane jaka pred zapadnjačkim ugnjetavanjem".
Toliko toga što se dogodilo u Iranu imalo je veze sa odlukama donetim hiljadama kilometara odavde, u Vašingtonu, pre tri godine.
Potez Donalda Trampa da se povuče iz nuklearnog sporazuma 2015. godine prodrmao je zemlju tako da se potresi i danas osećaju u naciji od 83 miliona stanovnika.
Razočaranje i apatija
Trampova naknadna "kampanja maksimalnog pritiska" najviše je naštetila običnim Irancima. Za ovogodišnju trku za predsednika najviše su bili zaniteresovani konzervativni predstavnici, koji su koristili parolu - "Americi se ne može verovati".
Povezane vesti
Od više od 500 potencijalnih kandidata, uključujući oko 40 žena, konačno je prihvaćena kandidatura samo njih sedam. Većina njih bili su konzervativci.
Reformisti i umereni ljudi imali su osećaj kao da im nije dat pravi izbor. Među biračima vladala je apatija.
Neizvesna budućnost
Na dan izbora, vlasti su produžile radno vreme biračkih mesta, koja su ostala otvorena do dva sata posle ponoći, dok je radnicima u javnom sektoru navodno rečeno da moraju da glasaju ili će se suočiti sa kaznama.
Ipak, rezultat je bio istorijski nizak odziv (48,8 odsto) i veliki broj nevažećih glasova - 14,4 odsto.
Konzervativni sveštenik Ebrahim Raisi proglašen je za pobednika sa 62 odsto glasova i sada se sprema da 6. avgusta nasledi Hasana Rohanija.
Tokom njegove prve konferencije za štampu, nedugo nakon objavljivanja izbornih rezultata, Raisi je rekao da je prioritet unutrašnje pitanje Irana u odnosu na spoljnu politiku. Poput nekoga ko je pažljivo proučavao knjige zapadnih populista, sve se svodilo na to da se "Iran postavi na prvo mesto".
Novi predsednik Irana suočava se teškim izazovima, nasleđujući razorenu ekonomiju i široko rasprostranjeno nezadovoljstvo nacije, ali možda će njegov najvažniji zadatak tokom mandata biti vraćanje poverenja kod iranskog naroda.
Komentari (0)