Zašto se na Kubi probudio "bes naroda": Dva ključna problema podstakla velike antivladine proteste (VIDEO)

Na hiljade Kubanaca izašlo je u nedelju na ulice širom zemlje, uzvikujući "dole komunizam"  i "oslobodite Kubu", tražeći ostavku predsednika Migela Dijaza-Kanela.

Ovo se smatra najvećim antivladinim protestima u poslednjih 30 godina.

Kao glavni razlozi za proteste, najčešće se navode dve stvari - velika ekonomska kriza i nezadovoljstvo demonstranata načinom na koji je vlada države odgovorila na pandemiju koronavirusa.

Turizam, jedna od osnovnih delatnosti na ostrvu, gotovo je potpuno ugašen zbog pandemije koronavirusa. 

Još jedan od stubova kubanske ekonomije jeste šećerna trska. Ove godine, žetva je bila veoma slaba, a tamošnji proizvođači su za to krivili nestašicu goriva, loše mašine, ali i prirodne uslove poput velike vlage.

"Mislim da je ovo kulminacija trocedenijskih reformi kubanskih vlasti, koje su doprinele tome da vlada ima veliku kontrolu nad kapitalističkim sektorom ekonomije. Sada su ljudi besni zbog toga što toliko dugo nema nikakvih promena. Kubanske vlasti tvrde da brinu o blagostanju građana, a ne mogu čak ni da im obezbede osnovne potrepštine", rekla je za PBS Lilijan Gera, profesorka kubanske istorije na Univerzitetu na Floridi.

Tanjug AP/Marta Lavandier

Dijaz-Kanel je pozvao svoje pristalice da se suprotstave demonstrantima, istovremeno tvrdeći da iza ovih protesta stoji vlada Sjedinjenih Američkih Država.

On je, u televizijskom obraćanju, rekao da su za ekonomsku krizu krive "sankcije koje su SAD uvele Kubi 1962. godine, i koje i dalje traju na ovaj ili onaj način", nazvavši to "ekonomskim gušenjem".

"Dajem vam naređenje - izađite na ulice, revolucionari!" rekao je Dijaz-Kanel, pozivajući se na komunističku revoluciju na Kubi iz 1959. godine.

Protesti širom zemlje

Protesti su započeli u San Antoniju, jugozapadno od Havane, ali su se ubrzo proširili po čitavom ostrvu.

Video-snimci demonstracija i pozivi na protest širili su se društvenim mrežama, a moglo se videti i kako ljudi prevrću policijske automobile, ali i kako pljačkaju radnje.

U martu 2021. godine, Kubanci su počeli sa formiranjem takozvanih "Tviter soba" za dopisivanje, koje nisu okupljale veliki broj ljudi, ali su se informacije iz njih veoma brzo širile.

Zbog svega ovoga, kubanske vlasti su ograničile korišćenje interneta i društvenih mreža, u nadi da će na taj način suzbiti proteste.

Telegram, Tviter, WhatsApp i Instagram moguće je koristiti samo ukoliko neko ima VPN - na drugačiji način nemoguće je zaobići zabrane. Kuba, inače, važi za jednu od zemalja u kojima je internet spor.

Lokalni aktivisti su rekli zapadnim medijima da su društvene mreže i zaslužne za proteste, jer su poslužile kao platforma za okupljanje ljudi.

Neki od demonstranata i aktivista su i uhapšeni, a među njima je i jedan od najuticajnijih aktivista, koji ima oko 27.000 pratilaca na Tviteru.

Detaljnije o ovoj temi pogledajte u "Kocki" Miloša Milića.