Indija na putu da Kini preuzme titulu najmnogoljudnije države na svetu: Zašto broj stanovnika u Kini opada

Poslednjih 70 godina azijske nacije čine više od trećine svetskog stanovništa, dok status najmnogoljudnije države na svetu pripada Kini, međutim, izgleda da će je Indija brojem stanovnika nadmašiti i preuzeti ovu titulu, previđa Kancelarija Ujedinjenih nacija za ekonomska i socijalna pitanja.

"Stanovništvo Kine je dostiglo svoj vrhunac od 1,4 milijarde u 2022. godini koji je počeo da opada. Projekcije pokazuju da bi broj stanovnika u Kini mogao pasti ispod jedne milijarde pre kraja ovog veka. U Indiji, nasuprot tome, očekuje se da će stanovništvo nastaviti da raste narednih nekoliko decenija", rekao je direktor Kancelarije za ekonomska i socijalna pitanja, Džon Vilmot. 

Populacioni fond Ujedinjenih nacija predviđa da će Indija do sredine 2023. godine imati 2,9 miliona stanovnika više od Kine. Početkom ove godine broj kineskog stanovnišva je po prvi put opao, dok je stopa rađanja bila 1.8 dece na jednu ženu u 2022. godini, što je značajno manje u odnosu na prethodne godine. Kineska populacija opada i stari, mada, ujedno stari i indijsko stanovništvo.  

"Između 2023. i 2050. godine, očekuje se da će se broj osoba starijih od 65 godina skoro udvostručiti u Kini i više nego udvostručiti u Indiji. Ovi trendovi skreću pažnju na izazove pružanja socijalne podrške i zaštite sve većem broju starijih osoba", kaže Vilmot. 

Pored strmoglavog pada fertiliteta koji je poslednjih decenija zabeležen u Kini, stopa fertiliteta opada i u Indiji. U odnosu na 1950. kada Indija beleži 5,7 porođaja po ženi, poslednji podaci iz 2020. godine pokazali su da je ova brojka opala na 2,05 porođaja. 

Zbog čega Kina gubi status najmnogoljudnije države na svetu? 

Kina je 1979. godine, kao deo politike planiranja porodice, uvela "Politiku jednog deteta", kako bi se u ovoj državi usporio rast populacije i smanjila stopa nataliteta, a ukinuta je tek 2015. godine. Ova restriktivna politika jedan je od faktora koji su uticali na današnji pad koji se beleži u broju kineske populacije. 

"U Kini danas ima 30 miliona muškaraca više nego žena, ali muškaraca koji su u radnom i reproduktivnom periodu, što znači da ukoliko imaju samo jedno detete, to je 30 miliona beba manje, upravo zbog te politike koju je Kina sprovodila", rekla je za Euronews Srbija demografkinja Danica Šantić.

Šantić dodaje da je sprovođenje restriktivne politike potpuno poremetilo starosnu strukturu kineskog stanovništva i razlog zašto Kina danas ima izutetno nizak fertilitet.  

"Kina ima jedan od najnižih nivoa rađanja u svetu – ako ne i najniži uz južnu Koreju, ta politika nije sagledavala dugoročne demografske trendove, nego samo ekonomiju, izabrali su ekonomski razvoj umesto demografskog i zato danas pričamo o ovome", kaže Šantić. 

Da li je rast ukupne svetske populacije usporen? 

U novembru prošle godine broj ljudi na svetu premašio je osam milijardi ali stručnjaci kažu da rast nije tako brz kao što je bio i da je ovo najsporiji tempo od 1950. godine, od kada UN beleži demografske podatke.  

Ipak, Šantić kaže da ukoliko sagledamo broj godina koji je bio potreban da na zemlji dođe još jedna milijarda stanovnika, rast je bio brz i nije se razlikovao u odnosu na period kada smo očekivali prelazak sa šeste na sedmu milijardu stanovnika i kako broj godina u tom smislu ostaje isti. 

"Međutim, stopa rasta svetskog stanovništva usporava i to je nešto zbog čega ćemo u budućnosti sporije dostizati sledeću, devetu miljardu. Procenjuje se da će 2050. godine na svetu živeti devet milijardi, procene su da će 2050. biti prekretnica, da ćemo ući u decenijski, čak kažu i nepovratni pad u broj stanovnika", objašnjava Šantić. 

Šantić kaže da se rast svetskog stanovništa usporava zato što se "smanjuje rađanje, na svim prostorima u svetu, čak i u Africi koja beleži najveće rađanje danas a to je između četvoro i petoro dece u proseku po jednoj ženi". 

"Takođe, proces starenja je jako naglašen, planeta je sve starija, prosečna starost u Evropi je čak 43 godine, Evropa je najstariji kontinent, učestalost umiranja iznad 65 godina je mnogo veća nego kod mladog stanovništva tako da je to još jedan od razloga zašto dolazi do promena u strukturnim odlikama stanovništva", zaključuje Šantić za Euronews Srbija.