Igre 
Izazovi za obaveštajce SAD posle curenja dokumenata: "Kad je mnogo podataka poverljivo, teret zaštite postaje ogroman"
Komentari15/04/2023
-22:00
Poverljivi obaveštajni podaci koji su procurili iz Pentagona prethodnih dana su bili tema broj jedan u svetu. Svakodnevno su objavljivani novi dokumenti koji su zaokupili veliku pažnju javnosti zbog tema koje su zastupljene. Prvo su buru izazvali navodi o ratu u Ukrajini, a zatim i podaci koji se tiču američkih neprijatelja, ali i saveznika. Dok su danima stizale burne reakcije širom sveta, u SAD je pokrenuta istraga koja je rezultirala hapšenjem dvadesetjednogodišnjeg gardiste ratnog vazduhoplovstva. Analitičari ističu da je slučaj pokazao "ranjivost sistema" i da su otvorena brojna pitanja o tome ko ima pristup poverljivim informacijama i kako se te osobe proveravaju?
Mladić koji je uhapšen u vezi sa "curenjem" poverljivih podataka iz Pentagona Džek Tešeira juče se prvi put pojavio pred sudijom. Optužen je za neovlašćeno zadržavanje i prenošenje informacija o nacionalnoj odbrani, kao i za neovlašćeno uklanjanje poverljivih informacija i materijala.
Sudeći prema materijalu koji je podnelo Tužilaštvo, Tešeira je navodno počeo da objavljuje poverljiva dokumenta otprilike u decembru 2022. godine. On je imao pristup strogo poverljivim podacima jer je ratio u IT odeljku u obaveštajnom krilu Nacionalne garde.
Ranije je objavljeno da je Tešeira bio ključni član grupe na internetu od oko 30 ljudi sa kojima je delio zajednička interesovanja za oružje i video-igre, a kako mu se stavlja na teret, i strogo poverljive podatke. Prema dosadašnjim saznanjima, upravo to je bio kanal kojim je za nekoliko meseci najmanje 50, a možda i više od 100 poverljivih dokumenata završilo na internetu putem platforme Diskord.
Tanjug AP/Jon Elswick
Analitičari su ocenili da je to najveća obaveštajna krađa podataka u SAD još otkako je Vikiliks objavio više od 700.000 dokumenata, video snimaka i diplomatskih depeša. Zbog toga su mnogi postavili pitanje kako je moguće da je neki niži vojni avijatičar imao pristup ovakvim informacijama?
"U prirodi vojske da mladim pripadnicima nekad poveri ozbiljan nivo odgovornosti"
Pišući za The Atlantic, Žilijet Kajem, koja je kao bivši savetnik za unutrašnju bezbednost guvernera Masačusetsa nadgledala Vazduhoplovnu Nacionalnu gardu gde je Tešeira radio, navela ja da ne može da objasni zašto dvadesetjednogodišnji član "obaveštajnog krila" treba da ima pristup vrsti materijala koja je "procurila".
Međutim, saradnik Instituta za evropske studije Milan Igrutinović je rekao za Euronews Srbija da to nije posebno začuđujuće, podsetivši na slučaj od pre desetak ili 12 godina kada je Čelsi Mening uhapšena zbog sumnje da je prosledila poverljive dokumente američke vlade sajtu Vikiliks.
Povezane vesti
Na pitanje kako je tako mlad pripadnik službe mogao da ima pristup veoma osetljivim dokumentima, portparol Pentagona Patrik Rajder rekao je da je u prirodi vojske da svojim vrlo mladim pripadnicima poveri visok i ponekad ozbiljan nivo odgovornosti, ali da to uključuje i visok nivo bezbednosne provere, preneo je AP.
Vojnici koji su tek završili srednju školu išli su da se bore u Iraku, Avganistanu i drugim borbenim zonama tokom jedne generacije, često koristeći strogo tajne obaveštajne podatke i programe za gađanje.
"Našim članovima poveravamo veliku odgovornost još u ranoj mladosti. Razmislite o mladom naredniku borbenog voda i odgovornosti i poverenju koje ulažemo u te pojedince da vode trupe u borbu", rekao je Rajder.
Prethodna upozorenja stručnjaka
Nakon najnovijeg slučaja curenja podataka, Pentagon je počeo da ograničava pristup poverljivim podacima širom vlade, a kako je preneo CNN, to znači da su neki američki zvaničnici koji su svakodnevno dobijali materijale za brifing, prestali da imaju uvid u takav materijal.
Međutim, Gardijan u svojoj analizi ukazuje na prethodna upozorenja stručnjaka koji su ukazivali na manjkavosti odbrambenog računarskog sistema kome je Tešeira imao pristup, a koji je poznat kao Zajednički svetski obaveštajni komunikacioni sistem (JWICS).
Kako se navodi, ta mreža je nastala pre 30 godina i stalno je nadograđivana. Prvobitno je dizajnirana tako da obrađuje materijale koji stižu od obaveštajne zajednice koji su bili namenjeni užoj grupi ljudi unutar Ministarstva odbrane.
Tanjug AP/Margaret Small via AP
Međutim, tokom decenija, sistem je evoluirao i dobio mnogo veću ulogu. Govoreći 2018. godine, general Džon Hajten koji je tada bio komandant američke Strateške komande rekao je da je sistem postao "kritično oruđe".
Povezane vesti
Prvo pitanje koje se nameće posle velikog curenja podataka iz Pentagona jeste: Da li je previše podataka podeljeno sa prevelikim brojem osoba koje nemaju potrebu da im pristupaju?
Milan Igrutinović je rekao za Euronews Srbija da se spekuliše da oko milion i po ljudi u Americi ima neku vrstu odobrenja za rukovanje tajnim podacima – ljudi iz vojske, FBI, ali čak i neki iz privatnih kompanija. Gardijan piše da se u izveštaju službe Kongresa iz 2020. godine navodi da više od milion američkih građana ima odobrenje da pristupi poverljivim informacijama.
Kako kaže Igrutinović, mreža kojom Amerika distribuira podatke svojim glavnim saveznicima otkriva širinu koju ima mlađi svet. Ističe da se dogodio propust i da je trebalo nekoliko meseci da kontraobaveštajna služba sazna da informacije cure, što vidi kao problem.
Povezane vesti
Koje su posledice prekomerne klasifikacije podataka?
Sa druge strane u SAD je pokrenuta i debata o tome da li se klasifikuje previše materijala. Elizabet Gojten, viša direktorka iz Brenan centra za pravdu je upozorila ranije ove godine da je prekomerna klasifikacija stvarni problem koji raste. Kako je navela, između 50 i 90 odsto poverljivih dokumenata moglo bi bezbedno da bude javno objavljeno i dodala da bi posledica prekomerne klasifikacije mogla da bude nanošenje štete po nacionalnu bezbednost.
"Kada je toliko informacija poverljivo, teret njihove zaštite može postati ogroman. U tim okolnostima, nije ni čudo što preopterećeni službenici prave greške", rekla je. Kako je dodala, preterana klasifikacija ne samo da otežava poštovanje pravila, već to uzrokuje i da zvaničnici izgube poštovanje prema sistemu.
Tanjug AP/Mark Pratt
Istorijski gledano, analitičari ističu da je proširenje pristupa poverljivom materijalu usledilo nakon neuspeha obaveštajnih službi u vezi sa terorističkim napadom 11. septembra 2001. godine, kao i uoči rata u Iraku kada je zaključeno da se obaveštajni podaci ne dele dovoljno široko.
Međutim, kako piše Gardijan, upravo široko deljenje podataka se našlo na udaru kritika nakon što je Edvard Snouden u javnost izneo tajne dokumente američke vlade. Iako su posle tog slučaja pravila ponovo promenjena, i dalje su ostali neki očigledni problemi.
"Te reforme očigledno nisu bile dovoljno efikasne", rekao je za Njujork Tajms Džaved Ali, bivši visoki zvaničnik SAD za borbu protiv terorizma.
CNN ukazuje na još jedno otvoreno pitanje, a to je koliko često i snažno kontraobaveštajni službenici proveravaju zaposlene koji imaju pristup poverljivim informacijama. Kako se ističe, dok agencije kao što su CIA i FBI zahtevaju poligrafska ispitivanja prilikom zaposlenja i kasnije periodično, to nije obavezno za neke pripadnike Ministarstva odbrane koji imaju pristup poverljivim materijalima.
Kolika kazna preti osumnjičenom za curenje podataka?
Džek Tešeira mogao bi da se suoči sa maksimalnom kaznom od 15 godina zatvora, rekao je Veljko Rakić iz Instituta za promociju vladavine prava.
"Prvo delo za koje ga tereti tužilac su zadržavanje i prenos informacija o nacionalnoj odbrani. Drugo krivično delo za koje ga tereti je namerno zadržavanje klasifikovanih dokumenata, a to podrazumeva ona dokumenta koja su pod određenim znakom tajne", rekao je Rakić za Tanjug.
Rakić je objasnio da se tačno ne zna šta sve dokumenta koja su procurela sadrže, ali da se zna da su u pitanju dokumenta koja sadrže element tajne.
"Imate tri nivoa tajne u američkom zakonodavstvu. To je poverljivo, secret i top secret. Moram da napomenem da stepen tajnosti nije bitan za postojanje krivičnog dela. Oni razmatraju koliki je stepen ugroženosti, odnosno koliko je njihova nacionalna bezbednost ugrožena time što je on uradio", rekao je Rakić.
Dodao je da se Tešeira nije izjašnjavao o svojoj krivici.
"Za 19. april je zakazano saslušanje o zadržavanju, nešto što je kod nas poznatije kao pritvor i tada će se videti da li će ga zadržati. Državni tužilac traži da sve vreme bude u pritvoru. Sudija je rekao da do saslušanja treba da ostane. A na saslušanju će se odlučiti o njegovoj daljoj sudbini", objasnio je Rakić.
Rakić, ocenjuje da na prvi pogled ovaj slučaj može povezati sa slučajem Vikiliks i da se između Tešeire i Džulijana Asanža može izvući paralela, ali doduje da je afera Vikiliks bila mnogo kompleksnija.
Komentari (0)