Dosije Pentagon drma Ameriku: Šta su razotkrila procurela dokumenta koja nazivaju "noćnom morom sa pet očiju"

Poverljivi podaci koji bi potencijalno mogli da utiču na dalji tok rata u Ukrajini već nekoliko dana su u centru pažnje kako svetskih medija, tako i, pre svega, američkih zvaničnika. Ovi podaci navodno su "procureli" direktno iz Pentagona, a američko ministarstvo odbrane pokrenulo je istragu u dva pravca: prvo kako bi se utvrdilo ko je odgovoran, a zatim i uticaj koji bi dokumenti mogli da imaju po SAD i njene saveznike.

Fotografije onoga što izgleda kao strogo poverljivi podaci prvo su se pojavile na društvenim mrežama kao što su "Discord" ili "4Chan", a na njima se nalaze informacije koje se bave američkom nacionalnom bezbednošću, i detaljima od rata u Ukrajini, preko Bliskog istoka, pa sve do Kine.

Neki američki zvaničnici smatraju da je za curenje podataka odgovoran upravo izvor iz SAD, a bivši zvaničnik Pentagona Majkl Malroj rekao je za Rojters da su "mnogi od ovih dokumenata bili samo u američkim rukama".

Prema izjavama iz američkog ministarstva odbrane, međutim, može se zaključiti da je istraga i dalje u ranoj fazi, kao i da se ne isključuje u potpunosti mogućnost da su iza curenja podataka bili "proruski elementi". 

profimedia

Rojters prenosi i da nije mogao nezavisno da potvrdi autentičnost dokumenata. Mada je na fotografijama datum koji se odnosi na početak marta, o curenju ovih dokumenata na društvenim mrežama prvi je u petak, 7. aprila, izvestio američki list "Njujork tajms".

Dvoje američkih zvaničnika za Rojters je reklo i da ne isključuju mogućnost da su dokumenti, pre puštanja u javnost, namerno menjani kako bi se zavarao trag istražiteljima o njihovom poreklu, i kako bi širenje lažnih informacija naškodilo američkim interesima.

Ministarstvo odbrane SAD saopštilo je da je pokrenulo međuagencijsku akciju da proceni uticaj koji bi procureli obaveštajni dokumenti mogli da imaju na američku nacionalnu bezbednost i na njene saveznike, dok traga za izvorom koji je dokumenta načinio javnim.

Šta piše u dokumentima?

Visoki američki zvaničnik je ovo curenje podataka nazvao "noćnom morom za pet očiju", aludirajući tako na široki savez SAD, UK, Novog Zelanda, Australije i Kanade, koji se naziva "Pet očiju", a u okviru kog ove zemlje dele važne obaveštajne podatke.

Podaci koji su se našli na društvenim mrežama, kako je pisao "Njujork tajms", iz dva dela su objavljeni na internetu. U prvoj "turi" objavljeni su samo dokumenti koji se odnose na tajne planove NATO i SAD o pomoći ukrajinskoj vojsci, dok je u drugoj "turi" objavljeno mnogo više podataka koji se tiču obaveštajnih podataka o raznim drugim područjima, od Bliskog istoka do Kine ili Afrike.

U podacima koji se tiču rata u Ukrajini i pomoći koju SAD pružaju toj zemlji, ne navode se konkretni borbeni planovi poput kada, kako i gde Ukrajina planira da pokrene akcije u sklopu prolećne kontraofanzive. Međutim, dobro obučenom oku ruskih analitičara ili vojnih zvaničnika dokmenti koji su se našli na internetu mogli bi da daju važne informacije.

Tako se, na primer, pominje plan korišćenja modernih HIMARS raketnih sistema koje su SAD poslale Kijevu. Iz Pentagona nisu javno rekli koliko brzo ukrajinska vojska može da koristi HIMARS, dok u dokumentima takvi podaci postoje.

Tanjug/AP/Tony Overman/The Olympian

Proruski kanali na društvenim mrežama brzo su pristupili deljenju fotografija sa procurelim dokumentima, ali analitičari upozoravaju da se to pre svega radi selektivno, a zatim i da se određeni podaci menjaju pre nego što se fotografije podele.

Na primer, na jednom od slajdova stoji da je stradalo između 16.000 i 17.500 ruskih vojnika, dok je Ukrajina izgubila 71.500 ljudi. Pentagon i drugi analitičari procenili su sasvim drugačije - da je blizu 200.000 ruskih vojnika poginulo ili je povređeno, a nešto više od 100.000 ukrajinskih.

"Bilo da su ovi dokumenti autentični ili ne, ljudi bi oprezno trebalo da pristupaju bilo čemu što objavljuju ruski izvori", rekao je Majkl Kofman sa instituta CNA.

U jednom dokumentu koji nosi oznaku "stroga tajna", naveden je odeljak pod naslovom "Status sukoba 1. marta". Tog dana, ukrajinski zvaničnici bili su u američkoj bazi Vizbaden u Nemačkoj, a dan kasnije su ih posetili i visoki američki i evropski vojni zvaničnici.

Drugi dokument uključuje kolone koje izlistavaju jedinice ukrajinske vojske, njihovu opremu i obuku, sa raspredima od januara do aprila. Ukupno, tu se nalaze podaci o 12 borbenih jedinica, a devet obučavaju i opremaju SAD i drugi NATO saveznici. 

Tanjug/AP/Libkos

Od tih devet, šest bi, prema dokumentima, trebalo da bude spremno do 31. marta, a ostatak do 30. aprila. Za ovih devet borbenih jedinica, navedeno je u dokumentima, izdvojeno je više od 250 tenkova i više od 350 mehanizovanih vozila.

Takođe, u jednom od dokumenata, sa oznakom "poverljivo", navodi se kako će ukrajinski PVO sistem S-300 biti iscrpljen do 2. maja u slučaju ovakvog intenziteta korišćenja.

Ko je kriv?

Među dokumentima koji su procureli bilo je i onih koji se odnose na ukrajinsku borbu za odbranu grada Bahmuta, što se pretvorilo u najkrvaviju bitku ovog rata. Konkretno, na društvenoj mreži "4Chan" pojavila se mapa koja pokazuje status bitke za Bahmut, navodi "Njujork tajms".

Ukrajinski zvaničnici i proruski vojni blogeri reagovali su na ovo navodno curenje informacija iz Pentagona, optuživši se međusobno za pokušaj širenja dezinformacija, pred ukrajinsku kontraofanzivu koja bi mogla da se dogodi svaki čas.

Visoki ukrajinski zvaničnik rekao je da su objavljene fotografije "ruski plan za diskreditovanje kontraofanzive", dok ruski vojni blogeri upozoravaju da se ne treba verovati ovim informacijama, jer smatraju da je u pitanju "plan Zapada da se zavara trag".

Ukrajinski narednik Jurij Bereza, čije se snage bore na istoku zemlje već nekoliko meseci, smatra da je "rat dezinformacijama postao tako intenzivan da je već nemoguće odvojiti istinu od laži".

"U takvoj smo fazi rata gde je rat informacijama nekada čak i važniji od direktnih fizičkih sukoba na frontu", rekao je Bereza.

Jedan vojnik iz njegove jedinice, Maksim, rekao je da oni "imaju dovoljno svojih problema, pa ne želi da komentariše još i curenja podataka".

Špijuniranje prijatelja

Američki CNN je naveo da je pegledao 52 dokumenta koja su procurela, i da se čini kako svi potiču iz perioda od sredine februara do prva polovina marta. U jednom od dokumenata, navodi se, otkriveno je da su zvaničnici SAD prisluškivali ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Ovaj dokument navodi da je Zelenski krajem februara "predložio napad na lansirna mesta u ruskoj Rostovkoj oblasti" uz pomoć dronova, s obzirom na to da Ukrajina nema kapacitete u vidu dalekometnog oružja za tako nešto.

Izvor blizak Zelenskom rekao je da to "nije iznenađujuće", ali da su ukrajinski zvaničnici veoma frustrirani zbog curenja ovih podataka, preneo je CNN.

Tanjug/AP/Efrem Lukatsky

Podaci koji su procureli iz Pentagona, kao što je već navedeno, ticali su se i drugih stvari osim rata u Ukrajini, pa je tako nekoliko inostranih zvaničnika reagovalo na njihovo objavljivanje.

U jednom dokumentu koji je nosio datum 1. mart, oznaku "najstroža tajna" i na kom se navodi da dolazi od CIA, piše kako Mosad (izraelska obaveštajna služba) ohrabruje proteste protiv izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, i njegovih planova da pojača kontrolu nad vrhovnim sudom.

"Mosad i njegovi visoki službenici nisu ni na koji način učestvovali kada su u pitanju demonstracije, i svi su posvećeni vrednostima koje nosi služba državi, što je i vodilo Mosad od njegovog osnivanja", saopšteno je iz Netanjahuove kancelarije.

Mada svrha ove obaveštajne službe nije propisana zakonom, Mosad ne bi trebalo da se meša u domaća politička pitanja, navodi britanski Gardijan.

Još jedna zemlja koja se pominjala u procurelim dokumentima je Južna Koreja, a sugeriše se da su SAD prisluškivale visoke južnokorejske zvaničnike u vezi sa pitanjima koja se tiču trgovine oružjem.

Najveća opozicijona partija u Južnoj Koreji zahtevala je od vlade da proveri istinost ovih dokumenata za koje se navodi da potiču iz Pentagona, a iz kancelarije predsednika Južne Koreje Juna Suka Jeola saopšteno je da će zahtevati od SAD da preduzmu odgovarajuće mere u vezi sa izveštajima o prisluškivanju.

Tanjug/AP Photo/Lee Jin-man

Kako navodi Rojters, saopšteno je i da je ''provera činjenica glavni prioritet'' i da potencijalno fabrikovanje obaveštajnih podataka i mešanje trećih strana u izveštavanje ne sme biti isključeno.

Kako je navedeno u dokumentima, CIA je pratila razgovor južnokorejskih zvaničnika o tome da li bi granate koje Seul planira da proda Vašingtonu na kraju završiti u Ukrajini. 

Južna Koreja je, inače, podržala međunarodne sankcije protiv Rusije i poslala druge vidove pomoći Kijevu, ali nije slala oružje. Uprkos tome što je veliki izvoznik oružja, ova zemlja već dugo ima stav da ga ne šalje zemljama koje su u ratu.

"Ukoliko je izveštaj (o curenju podataka) istinit, to bi bio potez koji nikako nije prihvatljiv među stranama koje su već 70 godina saveznici, i bilo bi to narušavanje suvereniteta i diplomatsko kršenje pravila koje ubuduće ugrožava bilateralno poverenje", rekao je lider opozicione Demokratske partije Park Hong-Keun.

Špijuniranje neprijatelja

Pored špijuniranja savezničkih zemalja, procureli podaci pružaju i dobar uvid u to koliko su daleko SAD otišle u dobijanju podataka prilikom špijuniranja Rusije, prenosi američki CNN.

Veliki deo informacija koje se tiču ruske vojske prikupljeno je putem presretnutih linija komunikacije, što znači da bi sada ruske snage mogle da promene način na koji komuniciraju kako bi bolje sakrile svoje buduće planove.

Dokumenati pokazuju da su SAD u nekoliko navrata uspele da presretnu komunikaciju koja se odnosila na planiranje ruskih napada, uključujući i napade na termoelektrane, trafo stanice ili mostove u Ukrajini.

Takođe, SAD su presrele i ruske planove za borbu protiv NATO tenkove koji bi trebalo da stignu u Ukrajinu tokom aprila. Ovi planovi uključivali su "uspostavljanje tri zone formirane prema dometu - kratku, srednju i dugu, pri čemu bi svaka zona bila pokrivena određenim tipom oružja i jedinica".

U dokumentima se, takođe, pominje i plaćenička Vagner grupa koja ima hiljade boraca u Ukrajini na strani Rusije, a posebno njihova obnovljena mogućnost regrutovanja zatvorenika za borbene jedinice. Uz to se, navodi CNN, podvlači "neprestani uticaj lidera ove grupe (Jevgenija Prigožina) na ruskog predsednika Vladimira Putina".

Tanjug/AP

U jednom od dokumenata navodi se i kako je Vagner grupa pokušala da nabavi oružje u Turskoj, odnosno da su se "početkom februara sreli sa svojim turskim kontaktima da bi kupili oružje i vojnu opremu", peneo je Vašington post.

U jednom od izveštaja pominju se i planovi Vagner grupe za jačanje svog prisustva i na drugim teritorijama, poput Afrike ili Haitija.

Upitan o fotografijama koje kruže Tviterom i Telegramom, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da "Rusija ni najmanje ne sumnja o direktnom ili indirektnom uključivanju NATO i SAD u sukob između Rusije i Ukrajine".

"Nivo njihove uključenosti postepeno raste, i vodimo računa o ovom procesu. Naravno, to komplikuje celu priču, ali ne može uticati na konačan ishod specijalne operacije", rekao je Peskov za CNN.